Владика Јоаникије: Никаква рампа не може подијелити Херцеговину и Црну Гору
1 min read
Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије који је синоћ са владиком захумско-херцеговачким и приморским Димитријем предводио свечану литију улицама Требиња, захвалио је Требињцима и осталим Херцеговцима за подршку коју су пружили у очувању светиња на подручју Црне Горе.
Владика Јоаникије је, обраћајући се окупљееним грађанима на требињском Тргу слободе, свим Требињцима честитао славу и пренио ријечи захвалности из Црне Горе.
– Била ми је велика жалост када је Свети Василије походио град Никшић, када је власт Црне Горе ставила рампу да Херцеговци не могу да прођу у Никшић. Никада се пониженије нисам осјећао него када сам видио да народ из Херцеговине није могао доћи – рекао је владика Јоаникије.
Он је рекао да се љубав Херцеговаца према Црној Гори видјела свих протеклих мјесеци када су, како је рекао, светиње у Црној Гори биле нападнуте на један нечастан начин, спорним Законом о слободи вјероисповијести.
– Ми смо један народ, једна вјера и једна традиција. Једно срце и једна душа – поручио је владика Јоаникије.
Владика Јоаникије је посебно захвалио епископу Димитрију који је, како је рекао, био стално у Црној Гори и тако показао братску љубав.
Владика Димитрије захвалио је владики Јоаникију што је увеличао требињске славске свечаности, а Требињцима још једном честитао славу.
Тако збори будући Патријарх српски!
Аксиос!
mftb….muftasu…tako gedzovani kupuju ljuske duse….evo ti stoljica samo satri crnu goru da je nema…gnjide…
Знате ли се вас два?
Ruma i MFTB su dvije strane iste udbaske medalje, dobar i los policajac
Може, али само привремени окупатори и силом. Тако читам код Лазара Томановића, Путописна проза, како је ишао са Лазаром Ћуковићем из Рисна у Косијерево у вези моштију насљедника Светог Саве…Светог Арсенија (који се у Орлићу води као цг светац а у Мирашеве секте је избачен, топлико о данашњим лажним Цгцима који би 100 вјера промијенили…) па како нису могли у неко село преко Требишњице у Херцеговини Светог Саве, јер је била под аустријском окупацијом, 1885. године.
U pravu je vladika Joanikije, a i Bodin Srbski@, ali Crna Gora je defakto i dejure nezavisna država, i nema potrebe pred izbore “brisati” granice, i davati povoda dežurnim režimsko-udbaškim čuvarima dežale da kukumavču kako neko želi da mijenja granice i državni status našeg malog Montenegra…
Crna Gora je samostalna država i samo njeni gradjani odlučuju o tome!
NN i ja se slazem da nema potrebe brisat granice, koje su cinjenica jer smo dvije medjunarodno priznate drzave. No ja nijesam shvatio da je Vladika Joanikije ijednom rijeci doveo u pitanje nezavisnost Crne Gore, nego je kazao ono sto je istina i cinjenica, a to je da smo jedan narod jedna vjera i jedna tradicija, jedno srce i jedna dusa. Nema se ovome nista ni dodat ni oduzet. Ali se ne slazem da je tkz.”Bodin Srpski”, u pravu kada pise da je ovo Srbija. Jeste Zeta u srednjem vijeku bila srpska zemlja, jeste da su kasnije Srbija i Crna Gora bile dvije srpske zemlje, ali su se istoriski razvijale kao nezavisne drzave. Ja ne poricem svoje srpsko porijeklo ali isto tako ni svoju drzavu Crnu Goru. A za toga srpskoga bodina sve vise sumnjam da je Srbin no mislim da je ubaceni elemenat.
Само једна исправка – Херцеговину и Стару Херцеговину! А онда се може рећи и ЦГ итд.
PREOSVEĆENI VKADIKO JOANIKIJE,KUME MOJ DRAGI.
BOG MILOSNI I SVETI VASILIJE OSTROŠKI NEKA TI PODARE ZDRAVLJE I SNAGU DA ISTRAJEŠ NA HRISTOVOM PUTU NA KOJI SI ODAVNO ZAKORAČIO.
TI SI PONOS BANJANA,CRNE GORE I ČITAVE VASELJENE.
СРЕЋНА ВАМ СЛАВА ТРЕБИЊЦИ ЧЕСТИТИ!
ХВАЛА ВАМ НА ПОДРШЦИ, МИ СМО ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!
? ? ⚪ ??
Tako je Joanikije Niksic je vazda bio centarvStare Hercegovine i nikad tu nije bilo granice ,
I Hercegovina i Crna Gora su prvobitna i prava Srbija!!!!!!!!!!!!!!!
Лазар Томановић је пишући о Боки записао да је та тачка мјесто гдје се састају, од истока Зета, од сјевера Црна Гора, а од запада Херцеговина, и наставио је у поетском стилу: ђе се љубе те три сестре, првородне славе српске!
Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. стр 69.