Vlada će predlog Programa ekonomskih reformi (PER) 2022-2024. godine razmatrati najvjerovatnije na narednoj sjednici, a Evropskoj komisiji će biti dostavljen do 31. januara, saopštili su “Danu” iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja (MFSS) koje vodi Milojko Spajić.

MFSS je nacrt PER-a objavilo 8. decembra i on je u potpunosti bio koncipiran na osnovu predloga budžeta Vlade koji je dostavljen 15. novembra Skupštini. Taj predlog je, međutim, izmijenjen u brojnim stavkama amandmanima poslanika vladajuće većine, pa smo MFSS pitali hoće li prije usvajanja mijenjati PER, s obzirom da brojne stavke iz nacrta ne odgovaraju Zakonu o budžetu za 2022. godinu.

– PER se u potpunosti bazira na budžetu i smjernicama makroekonomske politike i uvijek se obavlja usklađivanje, kada dođe do bilo kakvih promjena – kazali su nam iz tog resora.

Poslanici su predlog budžeta Vlade izrešetali amandanima, pa u budžetu više nema mogućnosti zaduženja od 500 miliona za rezervu i finansiranje deficita, kao ni 900 miliona za refinansiranje kredita za autoput. Takođe, nisu usvojili ni izmjene ni dopune Zakon o akcizama, kojim je Vlada planirala 23 miliona dodatnih prihoda. Naravno, usvajanje dodatnih amandmana je uzrokovalo dodatno zaduženje od 70 miliona eura. Sve to je uzrokovalo mijenjanje brojki na prihodnoj i rashodnoj strani, odnosno uvećanje deficita, smanjenja kapitalnog budžeta…

– Proces konsultacija u pripremi PER-a je ojačan i realizovan u dvije faze. Već u septembru 2021. godine, pokrenut je dijalog sa spoljnim zainteresovanim stranama sa pozivom da daju predloge reformskih mjera koje će biti integrisane u PER. U decembru su nastavljene konsultacije, da bi se razgovaralo o prvom nacrtu ukupnog dokumenta. U Vladi je obavljen proces širokih konsultacija, a nacrt PER-a je, sa predlogom budžeta, bio i na skupštinskom Odboru za ekonomiju. Održan je i okrugli sto na kojem je predstavljen nacrt PER-a, u cilju veće transparentnosti i objektivnog prikaza dokumenta – kazali su iz MFSS-a.

Očekuju prosječan rast ekonomije od 3,1 odsto

U dokumentu je navedeno da je prosječni rast crnogorske ekonomije, prema procjeni, za period od 2008-2021 godine iznosi 2,3 odsto, dok se za period od 2022-2024 očekuje rast od 3,1 odsto.

U nacrtu je navedeno da će zaposlesnost u naredne tri godine rasti po prosječnoj stopi od 3,3 odsto, te da će se vratiti na pretkrizni period tokom 2023. godine, a potom spustiti na 13,6 odsto na kraju 2024. godine.

U PER-u je projektovan nominalni rast zarada od preko tri odsto, pri čemu će realne zarade, shodno očekivanim kretanjima inflacije, porasti za oko 1,5 odsto.

Program ekonomskih reformi za Crnu Goru 2022-2024. godina, kako su saopštili, sadržaće tri ključna poglavlja: makroekonomski okvir, fiskalni okvir i poglavlje o strukturnim reformama.

– Makroekonomski okvir sadrži srednjoročne makroekonomske projekcije (BDP, inflacija, platni bilans). Poglavlje o fiskalnom okviru zasniva se na srednjoročnom fiskalnom okviru i budžetskim planovima za tri godine. Program ekonomskih reformi (PER) je glavni dokument ekonomske politike zemlje. Predstavlja instrument za planiranje ekonomske politike zemlje i upravljanje reformama, koje imaju za cilj održavanje makroekonomske stabilnosti, jačanje međunarodne konkurentnosti i poboljšanje uslova za inkluzivni rast. Dokument predstavlja osnovu za dijalog zemlje sa državama članicama i institucijama EU o pitanjima makroekonomskih, fiskalnih i strukturnih reformi – pojasnili su iz MFSS-a.