Влада не смије да наплати од тајкуна, па узима од сиротиње

И Влада Душка Марковића поштедјела је богаташе и инвеститоре тиме што је одлучила да их не оптерети додатним дажбинама и да задрже све привилегије у 2017. години.

Са друге стране, накнаде за мајке са троје и више дјеце  биће мање  25 одсто, док ће високе функционерске плате бити ниже само  осам одсто. Од мајки ће се уштедјети 16,55 милиона, а од плата функционерима 1,6 милиона евра. Терет високо задужене државе  сносиће и  запослени у јавном сектору којима ће плате бити замрзнуте  јер ће бити  укинута накнада за минули рад у 2017. и 2018, смањују социјална давања, а биће веће цијене због повећања акцизе на минерална горива.

Уводи се и додатна акциза од девет центи по литру свих минералних горива, што  ће значити  веће цијене горива. Тај  намет  утицаће  и на повећање цијена превоза, транспорта и могуће и ланчано код свих производа и услуга у чијем стварању се  користи гориво.  Остаје и кризни порез, од додатних два одсто на зараде преко 480 евра.

На сједници је  утврђен  Предлог буџета за 2017. годину, о чему ће скупштина расправљати наредних дана. Влада је предложила и сет измјена  финансијских закона.

Потпредсједник Владе за економску политику Милутин Симовић је те мјере за наредну годину оцијенио са: “Природно је да као  доносиоци одлука у држави  пођемо од себе и у свим гранама власти солидно подијелимо терет”.

“Нема смањења плата свим запосленима у јавном сектору, смањили смо плате функционерима. Нијесмо одлучили да не усклађујемо пензије. Нема повећања пореза и значајнијег смањења  социјалних давања и смањења плата у просвјети и здравству. Дакле, што би се рекло, нијесмо  резали  гдје је најтање.  Сигуран сам да ћете разумјети да ово није демагогија. Ово су чињенице”, изјавио је Симовић након сједнице Владе.

Међутим, када ови закони буду усвојени у скупштини, накнада за мајке од 336 евра биће смањена на 264 или за 22 одсто, а накнада од 192 на 144 евра или за 25 одсто.

Укидање накнаде за минули рад је дио сваке зараде у јавном сектору, што значи да ће им плате бити мање од очекиване – да има усклађивања.

Из Владе нису прецизирали да ли ће накнада бити потпуно укинута или само за двије године.

Симовић се похвалио да неће замрзавати пензије, већ ће наставити да их усклађује. Питање је да ли то усклађивање значи повећање или смањење пензија јер ће зависити од тога да ли је дошло до раста просјечне зараде у држави и да ли је била позитивна или негативна стопа инфлације у овој години. Према подацима из новембра годишња стопа инфлације била је негативна за 0,3 одсто.

Повећава се порез на додату вриједност на рачунарску опрему са  садашњих седам на 19 одсто. То ће утицати на повећање малопродајних цијена код ове групе производа за око 11 одсто. Раније је порез за рачунарску опрему смањен на седам одсто, уз образложење да су рачунари дио  опреме за образовање.

Смањиће се  зараде за осам одсто највишим државним функционерима, њих око 800 (премијер, министри, посланици, судије, тужиоци, помоћници министара, шефови кабинета, предсједник државе…). Њихове плате су прољетос, кад је усвоје закон о зарадама у јавном сектору повећане за неколико стотина евра, тако да их смањење од осам одсто неће “пуно погодити”.

Симовић је казао да Влада није “приступила укидању накнада за мајке, како  се  то очекивало”  већ  је” предложила мјеру која треба да их учини одрживим до коначног редефинисања тог права у циљу веће праведности, елиминације дискриминације и негативних утицаја на тржиште.

Нова задужења од 455 милиона, а враћамо 221 милион

Укупни буџет за 2017. годину је  2,005 милиона евра, за покриће свих трошкова недостајаће 455 милиона који ће се обезбиједити кредитима, капитални буџет је  283 милиона евра.

На отплату дуга потрошиће се  221 милион, а камате износе још 98 милиона. План је да се за аутопут потроши 200 милиона и да се за фискалну резерву обезбиједи  34 милиона. На отпремнине ће потрошити  10,5 милиона.

Реални раст економије у наредној години Влада је процијенила на  3,2 одсто, а БДП на 3,9 милијарди евра.

Министар Радуновић  је казао да  очекују приходе по основу економског држављанства и легализација бесправне градње.

Јавни дуг 2019 – 79,5 одсто БДП-а, мало пада тек 2021

Влада је усвојила санациони план за наредни петогодишњи период којим се не предвиђа  довођење јавног дуга у законски оквир од 60 одсто БДП-а.

“Смањење јавног дуга је велики изазов у економији  у дугорочном периоду. Пројектовани  дефицит ће се спуштати са шест одсто у наредној години  на 3,9 одсто  у 2019. години, док ће у 2020. години прећи у зону буџетског суфицита од 0,9 одсто БДП-а. Јавни дуг ће расти  до 2019. године,  када ће достићи ниво од 79,5 одсто БДП-а. Након тога  биће силазни тренд на 74,1 одсто у 2021. години”, рекао је Радуновић.

Он је казао да није захвално сада рећи гдје ћемо се задужити наредне године, те да ако држава добије буџетску подршку од Свјетске банке  задуживање вани би било повољно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: