Влада ЦГ предложила да дан Његошевог рођења буде државни празник
1 min read
Петар Други Петровић Његош
Влада Црне Горе је предложила измјене Закона о државним празницима, према којима је предвиђено да 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, буде државни празник – црногорски празник културе. У образложењу Владе се истиче реформаторски државнички дух Петра Другог којим је успио да успостави темеље модерне црногорске државе, а због којега дан Његошевог рођења заслужује да има статус празника у Црној Гори, „за славу, за добро, за вјечност Црне Горе“.
„Својим реформаторским и визионарским духом, успио је да свој народ изведе из мрака Средњег вијека и успостави темеље модерне црногорске државе. Његов књижевни опус је и након скоро два вијека подједнако актуелан и то не само у Црној Гори, већ и међу европским и другим народима у свијету, једнако доживљен, интригантан и, попут ријетких великана књижевности, никада до краја прочитан и увијек изазован за нова читања, за нове генерације, за сва времена“, наведено је у образложењу, преноси Мина.
О наведеним измјенама ће сјутра расправљати чланови Одбора за политички систем, правосуђе и управу.
Обиљежавање таквих празника је, како се истиче у образложењу Владе, важан цивилизацијски и културни чин, који на специфичан начин доприноси утемељењу, јачању и очувању државног и националног идентитета, поштовању и његовању наслијеђених културно-историјских вриједности.
„У складу са искуствима других држава, у празнике треба уврстити датуме посвећене најзначајнијим личностима из црногорске историје, који су својим дјелом обиљежили духовно, државно и национално биће Црне Горе“, каже се у образложењу и додаје да је Петар Други Петровић Његош био на престолу Црне Горе у вријеме племенске подијељености, сиромаштва, неразвијених државних института.
„Зато 13. новембар, дан Његошевог рођења заслужује да има статус празника у Црној Гори, за славу, за добро, за вјечност Црне Горе“, образложено је у предлогу Владе.
Његош на путу ЕУ интеграција
Петар Други Петровић Његош у постреферендумском добу у Црној Гори често је описиван као „геноцидни писац“. Подсјетимо такође на став бившег предсједника Владе Мила Ђукановић, који је на отварању реконструисаног Маузолеја на Ловћену 2013. ЕУ интеграције Црне Горе упоредио са његошевским путем и додао „да не сумња да би Његош био поносан на данашњу Црну Гору“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
А да му кости прво сахраните онако како је сам тражио?
Apsurd je njihovo elementarno svojstvo, Srbine!
Sve je u njihovu drzavu apsurdno!
Apsurdnu drzavu, koju su pravili bez i protiv Srba!
Protiv sebe apsurdnih!
Apsurdni, osiromasili punijeh dzepova!?
U pozoristu apsurda, u Montenegriju na dugom putu u Jevropu i NATO!?
Apsurdno da titogorci koji su mu srusili grob, izbacili cirilicu iz upotrebe i progone srpstvo i srpski jezik, svojataju Njegosa koji je od pocetka do kraja zivota bio srpski nacionalista i za ujedinjenje srpstva i slovenstva. Dakle, bio je sve sto ovi otpadnici od srpstva nisu.
Treba NJegosa oteti iz Srpskog kulturnog kruga, a ovo je pocetak te akcije.
A ako nas Uguraju u Nato, onda pocinje akcija Otimanja Crkve.
setila se vlada da ima srpsko poreklo
Iz svega korist hoce da izvuku uzivaoci plodova tudjeg djela i rada . Kad je to bilo profitabilno prognaliste NJEGOSA, sada ste osjetili nove vjetrove pa hocete da se sa njim okoristite.
Crne Gore bez NJEGOSA nema to je jasno. On je nasa svjetlost kroz vjekove i bit ce u buduce. Za nas njegove postovaoce Gorski vijenac je Sveto pismo, mi ga nikada nijesmo napustali.
NJEGOS je univerzalna i svevremenska velicina koji je potreban nama,a ne mi njemu.
E, samo smo to cekali, da nas vi, bas vi mrzitelji njegovi, Njegosem usrecite!?
Budalcine nadobudne.
Pa nama je Njegos svaki dan, svaki bogovetni dan u tristaseset i pet dana, praznik!
Najveci nas praznik, kako smo srecu imali da je on nas, a mi njegovi.
Pa cete vi, progonitelji njegovi, da nam ga praznicnog uprilicite!?
Kako se, taman kao i Hrvati, nicega ne stidite, satrapi dukljeski.
Vi i Njegos!?
Pih, pogani …
Na vakat ste se sjetili, nema sto. A i falilo je malo igara, da se s leba skrene paznja