Влада: БиХ да уђе у преговоре о Билећком језеру

Влада Црне Горе задужила је ресоре екологије и пољопривреде да преко Министарства вањских послова са Босном и Херцеговином актуелизују питање закључивања уговора о међусобним односима у управљању водама од заједничког интереса Црне Горе и БиХ. То је наведено у закључима који су објављени на сајту руководећег органа извршне власти.

Такође, Влада је задужила експертски тим Министарства капиталних инвестиција да представља Црну Гору кроз поступак утврђивања права црногорске државе у валоризацији вода хидроакумулационог објекта Билећко језеро.

Експертски тим је задужен да предузме неопходне активности како би се спровела анализа власништва црногорске државе у хидропотенцијалу објекта Билећко језеро, као и да успостави сарадњу са органима БиХ и Хрватскеу циљу „доношења заједничког рјешења о валоризацији вода хидроакумулационог објекта Билећко језеро“.

Подсјетимо, Одбор директора Електроприведа Црне Горе раније је подвукао да треба утврдити права Црне Горе у коришћењу вода међуграничне ријеке Требишњице и Билећког језера између наше земље и Босне и Херцеговине и такав захтјев упутили су Влади Црне Горе. Са друге стране, у Електропривреди Републике Српске поручују да наша држава нема основу за такав захтјев.

У дужини од 11 километара свога тока ријека Требешњица је гранична ријека између Црне Горе и БиХ. Изградњом лучне бране Гранчарево, 1965. године направљено је вјештачко Билећко језеро, које се простире на око 6,5 милиона м2 црногорске територије.

За Портал РТЦГ координатор радног тима ЕПЦГ Рајко Радусиновић појаснио је раније да Црна Гора није дала сагласност за реализацију овог објекта, већ је одобрења дала тадашња Савезна комисија за водопривреду.

Он је подвукао да је хидропотенцијал хидроакумулационог објекта Билећко језеро, односно дијела који припада Црној Гори потребно, рјешавати на међудржавном нивоу, па је неопходно утврдити стратегију и динамику рада како би на ефикасан начин допринијели енергетским бенифитима за Црну Гору.

На том простору су изграђене четири хидроелектране „Требиње 1“, „Требиње 2“ и „Чапљина“ које припадају БиХ, а ХЕ „Дубровник“ Хрватској.

Упркос чињении да четири електране укупне снаге 824 МW годишње просјечно производе 2 милијарде и 776 милиона kWh, Црна Гора је од 1971. године до 1991. године приходовала само накнаду за коришћење вода хидроакумулације Билећко језеро у износу од свега 200.000 евра. И оваква симболична надокнада од 1992. се не наплаћује, а и не фактурише.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: