Вјештачка интелигенција на Електротехничком факултету и у црногорским оквирима

Развој вјештачке интелигенције на глобалном нивоу диктирају велики конгломерати као што су Амазон, Фејсбук, Гугл, Нвидиа, Тесла, а у коликој мјери и како је она заступљена у црногорским условима и у систему високог образовања разговарали смо са професором Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе проф. др Слободаном Ђукановићем.

У овим компанијама раде десетине хиљада истраживача и програмера, одабраних строгом селекцијом из читавог свијета, уз огромна финансијска средства, наводи професор Ђукановић услове гиганата заслужних за продор вјештачке интелигенције у сваку техничку област, да је изузетно тешко чак и пратити трендове развоја у тим областима.

„Покушати развијати вјештачку интелигенцију на приближно том нивоу у Црној Гори је илузорно. У Црној Гори Имагесе тек последњих неколико година јављају фирме које користе вјештачку интелигенцију у свом пословању“, сматра професор Ђукановић.

„Овдје бих“, додаје он, „истакао Ухура Солутионс, интернационално препознату фирму која је развила платформу за тумачење пословних уговора, чиме се значајно смањује вријеме процесирања докумената. Поносни смо што су оснивачи фирме алумнисти нашег факултета. Друге фирме, као што је Логате, су препознале значај вјештачке интелигенције за пословање, па организују курсеве из машинског учења“, наводи професор Ђукановић.

Када је ријеч о заступљености вјештачке интелигенције у образовању, по акредитацији Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе из 2017, на мастер студијама студијског програма Рачунари су уврштена четири предмета из ове области. Ријеч је о предметима: Основи машинског учења и вјештачке интелигенције, Адаптивни дискретни системи и неуралне мреже, Хеуристичке методе оптимизације и Компјутерска визија.

„Подржани великим бројем предмета са основних студија, ови предмети омогућавају студентима савладавање основних принципа вјештачке интелигенције и машинског учења, као и дубоког учења, тренутно једне од најпопуларнијих дисциплина. Такође, методе вјештачке интелигенције се уводе и на другим студијским програмима кроз поједине дисциплине“, објашњава професор Ђукановић.

На ЕТФ-у поједине примјене метода вјештачке интелигенције су углавном произашле из научноистраживачких пројеката.

„Конкретно, у области биомедицине, бавили смо се класификацијом болести биљака на основу фотографије листа и детекцијом крвних судова мрежњаче ока. У области акустике, развијали смо системе за класификацију звукова из окружења. У области електричних машина, развија се уређај за детекцију стања и потенцијалних отказа ротационих машина на бази звука који машине производе. Такође, користе се напредне технике претраживања за процјену параметара синхроних машина, трансформатора, соларних ћелија. У енергетици користимо методе вјештачке интелигенције за оптималну расподјелу система за складиштење енергије, обновљивих извора енергије итд. У телекомуникацијама се вјештачка интелигенција користи за оптималну алокацију ресурса у телекомуникационим мрежама, класификацију саобраћаја, процјену параметара канала“, наводи примјере професор Ђукановић.

За интензивније бављење вјештачком интелигенцијом у Црној Гори, сматра он, потребно је адекватно унаприједити високошколске образовне програме. Додавање нових предмета на студијским програмима, као што је то учињено на мастер студијама Електротехничког факултета, био је један корак у том смеру.

Универзитет ЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: