Вјерујем у Бога и Српство: Годишњица смрти великог Јована Дучића

На данашњи дан, 7. априла 1943. г, у месту Гери, у САД-у, преминуо је Јован Дучић, српски књижевник и дипломата.

Рођен је у Требињу, између 1871. и 1874. г, где је завршио основну школу, а потом се школовао у Мостару, Сарајеву и Сомбору.

Као учитељ је службовао у Бијељини, али га одатле протерују аустроугарске власти, због критике режима у песмама „Ој, Босно“ и „Отаџбина“. Одатле је прешао у манастир Житомислић, па у Мостар, где се, заједно са Алексом Шантићем, ангажовао у српском културно-уметничком друштву „Гусле“ и био један од покретача листа „Зора“.

Заједно Светозаром Ћоровићем, истакнутим историчарем и културним радником, бива протеран из Мостара, 1899. г, одакле одлази у Женеву и Париз, на дошколовавање.

Од 1910. до 1941. г. је у дипломатској служби Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине, службујући у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Женеви, Каиру, Будимпешти, Букурешту и Мадриду. По окупацији Југославије, у априлу 1941. г, прелази у Лисабон, а одатле одлази у САД, где се истакао међу српском дијаспором, пишући о усташком геноциду над Србима у НДХ.

У јеку ратних дешавања га је затекла и смрт, а његови посмртни остаци су похрањени у порту српског манастира Св. Саве у Либертвилу, у држави Илиноис, где су почивали све до октобра 2000. г, када су пренети у манастир Херцеговачка Грачаница, песниковом завичају. Писао је и поезију и прозна дела, међу којима се истичу „Песме сунца“, „Песме љубави и смрти“, „Царски сонети“, „Плава легенда“, „Градови и химере“, „Благо цара Радована“, „Федерализам или централизам“, „Југословенска идеологија“.

Био је редовни члан Српске краљевске академије, претече САНУ-а. Њему у част се у Требињу сваке године одржава манифестација Дучићеве вечери, где се додељује награда за песништво, која носи његово име.

Извор: Фејсбук профил Саше Адамовића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: