ИН4С

ИН4С портал

Вјеронаука у школама: потреба или полемика?

Горан Даниловић

Пише: Горан Даниловић

Примијетио сам данас став једног посланика да је “вјеронаука оксиморон”? Да је повод овом изненадном открићу какав предходећи кафански лумперај прескочио бих и словце на ту тему. Ипак, повод је петиција грађана, њих преко шест хиљада, да се у наш образовни систем уврсти и вјеронаука. То је довољан разлон за један кратки коментар.

Лакоћа постојања код појединаца је задивљујућа, лакоћа мишљења понижавајућа, а лакоћа закључивања поражавајућа.

Замислите на тренутак библиотеку само од књига оних који су промишљали, изучавали и научавали вјеру, коју год, рецимо у последњих хиљаду и по година; био би то цијели један град од књига, цивилизација за себе, и то саткана од живота људи који су задужили човјечанство!

Све то ви ријешите једним твитом из какве пицерије прежвакавајући недопечено пециво.

Вјера и наука се међусобно искључују?
Вјерујући људи не признају науку?
Вјера (религија) је опијум за народ?

Мислени напор појединаца који тако закључују раван је великој нужди дјетета које истовремено каки и гледа у звијезде.

Ако је, рецимо, вјера опијум за народ, што би рекли ратоборни атеисти, шта би могао бити кокаин или хероин?

Можда би било исправно закључити да се ради о бизнису за државе и појединце којима је докурчило да се баве етиком и естетиком живљења.

И да, присјетите се оних који своје атеистичке назоре бране “оргиналном тезом” да су милиони убијени из вјере и за вјеру. Има ту истине, не спорим, али милијарде су нестале због злоупотребе науке и научних открића, а остацима човјечанства из истих разлога пријети самоуништење.

Да ли то нешто говори о науци и знању, о вјеронауци и вјеровању? Прије ће бити да говори о људима, а посебно о онима који “не вјерују вјеру” нити “вјерују у науку”!

Шта би тек било да се наши посланици и други бардови егзактости дохвате философије – не смијем ни да помислим?

Све што није опипљиво и савитљиво у нашим малим свјетовима сумњиво је. Новац је, рецимо опипљив, а кичма савитљива, посебно ако се навјежбава од дјетињства.

Могу ли заправо наука и вјеронаука заједно? Могу ли когито и сум једно без другога. Наравно да не могу! Ерго, најлакше се пију смијешане.

<

Него, има међу нама оних који се диве проналаску тоалет папира, а не знају и не вјерују да су људи од вајкада какили, и то из нужде.

“Наука је оно што знамо, а филозофија оно што не знамо”, рекао је негдје Расел имајући у виду и ова наша спорења.

Вјера, љубав и нада су непотребни у данашњем политичком и предузетничком свијету, а наука је драгоцјена ако може нешто да сакрије или оправда.

Како год дјеца су на губитку; одрасту вјерујући да су све научила, а остаре знајући да ништа није било вриједно живљења.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Вјеронаука у школама: потреба или полемика?

  1. Народ, који и данас живи идеолошком марксистичком мантром, да је “вјера опијум за народ”.
    Народ, који на почетку трећег миленијума, поставља питања за основце нижих разреда :
    – којим језиком говори
    – које је нације
    – коју вјеру исповиједа

    Тај народ, прво себи мора поставити питање – ђе су корјени потпуне колективне девијације
    његовог бића.

    Одакле је та девијација дошла – ко је осмислио – ко је, и одакле спроводио – ко је инвестирао
    сакаћење црногорског бића – ко је, и када забрањивао да кажеш ко си – ко је сакривао, писао и учио генерације лажној историји – бесплатно, … ?

    Како је могуће да Његошева мисао остане на нивоу поетског и језичког, а не на нивоу најдубље хришћанске философије о смислу постојања, културном обрасцу као носиоцу идентитета, темељу етноса …?

    Браћо моја драга староцрногорци, црногорци и ви новоцрногорци,
    рано је нама, да се у школама образујемо у духу Истине и морала,
    нека нас још у шковању пет чула, ђе сви имају своју истину,
    ђе је партијска последња,…
    Сувише би био болан наш сусрет са Истином, треба га одложити.

    Када неке будуће генерације спознају, онда и доживе Његоша, као Светог Тајновидца Ловћенског, вјероучитељ ће бити најпризнатије и најтраженије занимање у Црној Гори.

    „Све могу заборавити, али две ствари никада:
    да сам ја велики грешник и да је Исус Христос велики Спаситељ“.
    Исак Њутн
    „Најлепша ствар коју можемо искусити је мистериозност. Она је извор сваке истинске уметности и науке“. Алберт Ајнштајн

    Ко држи Његоша, Њутна или Ајнштајна за шарлатане, има озбиљну унутрашњу празнину, коју само Дух Истине може изцијелити, она се школом не лијечи …

    У жељи да никога не увриједим или прозивам,
    у нади да Истина узме ријеч у Црној Гори, осврнух се.

  2. Ako je vjeronauka nespojiva sa sekularizmom,dajte barem da se nekima objasni da sekularizam ne znaci zastupanje ideja Sekule Drljevica.

  3. NI ISUSA GOSPODA BOGA MNOGI KOJI CULI POSLUSALI NIT POVEROVALI NISU …NI APOSTOLE …AL DJECI OMOGUCIT TREBA DA UPOZNAJU VREDNOSNI SISTEM OSNIVACA SLOBODNE CRNE GORE…TRADICIONALNE VERE SU TEMELJ SISTEMA DRUSTVENOG A NEOBRAZOVAN JE SVAKAKO ONAJ KO BEZ TOGA ZNANJA …

    8
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<