Вјеронаука

Пише: Батрић Бабовић

Вјеронаука нам није потребна кажу неки политичари.

Из њиховог угла гледања сигурно јесте тако.

Да их питамо је ли нам потребан повратак марксизма у ђачке клупе?

Чак и док је марксизам са крштеним комунистима био на снази, морал је имао своју тежину.

Кажу нам да имамо историју религије.

Због тог имања потребно је наставити са немањем вјеронауке у школама.

Она је сметња чак и као изборни предмет.

Она је брана за многе ријечи на којима се темеље „европске вриједности“ једино споља преобликованих модерних комуниста.

Либерално-глобализованих некрштених комуниста.

Кад нам није потребна вјеронаука у школама зашто је једној партији био потребан Закон о слободи вјероисповјести?

Зашто је један партијски програм садржавао питање аутокефалне Цркве?

Зашто је једна сумњива политичка олигархија жељела црквено имање?

Има ли и данас сличних сагласја на релацијама власт-опозиција?

Можда има. Показаће вријеме.

Беч, Берлин и Брисел нису противници вјеронауке.

Многи у Црној Гори јесу за Европску Унију, а нису за изборну вјеронауку.

Вјеронаука брише двије ријечи које почињу истим словом и једну која то није.

Једна ријеч носи име комунизам.

Друга ријеч назива се картел.

Трећа ријеч носи име подјеле.

Вјеронаука је једина сметња сабраном триоду.

Тачно је. Нажалост!

У име овог тројства вјеронауке (не)ће бити!

Дјеца комунизма и даље владају!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: