Витални национални интерес, па референдум

На засједању Генералне скупштине УН 1946. године усвојена је дефиниција за геноцид. Како је тамо написано, „геноцид је међународни злочин намјерног, потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних, и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечанства.“ У јулу 1995. године у Сребреници је извршен злочин али не геноцид.

У изнуђеној операцији ВРС погинуло је или стрељано, према подацима којима располаже спрска страна, око 3500, до зуба наоружаних припадника тако зване „Армије БиХ“. Бошњачка страна и њихови налогодавци располажу подацима да је убијено преко 8500 бораца 28. дивизије Армије БиХ, жена, стараца, и дјеце. Надамо се да ће новоформирана међународна комисија дати тачне податке шта се десило, у и око Сребренице од почетка до краја рата. Злочини извршени над српским живљем у Подрињу у току грађанског рата у БиХ су око 3500 убијених или несталих. Цифре говоре да је у Сребреници и око Сребренице извршен злочин над Бошњачким и над српским жртвама, пише Част отаџбине.

Не може се прогласити геноцид, зато што је то било неопходно Алији, Клинтону и Олбрајтовој, нити то може прогласити Хашки трибунал. Неки злочин се може дефинисат као геноцид само одлуком Генералне скупштине УН. Зато, у Сребреници се није десио геноцид. Сребреница је мјесто страдања и Срба а не само Бошњака, тако да нема нико право да велича страдање Бошњака а минимизира страдање Срба. Све жртве једнако боле.

ОХР са високим представником БиХ је корумпирана канцеларија УН која треба да оде из БиХ јер протекционише само бошњачку страну. Не признају српске жртве, води селективну политику и селективну правду. Високи представник у БиХ, Инцко каже да „озбиљно размишља да своје присуство на комеморацијама српским цивилним жртвама у Подрињу, подигне на виши ниво.“ Он обавјештава да ће идуће године, парламент БиХ, донијети закон о негирању геноцида у Сребреници. Ово говори о незрелости дјела међународне заједнице. За њих су много веће жртве припадници 28. дивизије армије БиХ, страдали у војничком оружаном пробоју из Сребренице и Жепе, од српских жртава (старци, жене, деца) на којима се иживљавала Орићева банда злочинаца и профитера. Не треба нам њихово присуство и исказивање пијетета према српским жртвама, али би требало да схвате да су жртве, ма чије оне биле, изнад сваке политике.

Бивши високи представник за БиХ Шварц Шилинг, њемачки политичар изјављује „да негирање геноцида представља кривично дјело и пита се када ће тамо (у БиХ) бити повучене правне консеквнце и када ће доћи до опозива једног оваквог предсједника“.

Наравно, да мисли на председавајућег предсједништва БиХ, господина М. Додика. Из сваке ријечи овог србофоба и параноика избија огромна мржња према свему што је српско, а посебно према господину М. Додику, који је смогао снаге да се издигне изнад политичке баруштине у БиХ и да свима каже да су оно што стварно јесу. А признат ћете да истина највише боли. Они хоће да опозову човјека који је на изборима однио убједљиву побједу али није прихватио даље урушавање Републике Српске.

Њихови су циљеви, увести Републику Српску у НАТО пакт, спречити даљи утицај Руске Федерације и недозволити Републици Српској самостално вођење спољне политике, спречити повратак на изворни Дејтон, и спречити по сваку цјену расписивање референдума о самосталности Републике Српске. За реализацију ових циљева њима су потребни „карактерни Срби“ попут М. Шаровића, Д. Мектића, Црндака, Босића а не српске патриоте које би ушле у нови сазив савјета министара БиХ. Како каже Шаровић „новог сазива савјета министара неће бити, најмање до јесени.“

„Великог“ министра трговине БиХ, М. Шаровића иритира отежан рад старог сазива савјета министара БиХ због неприсуства ХДЗ-ових министара на сједницама. Шаровића треба упознати да је савјет министара БиХ у техничком мандату и да су „српски министри“ требали дати оставке и тако спречити даље функционисање накарадне државне заједнице БиХ. Просто је невјероватно да нови предсједник СДС тражи од посланика у Скупштини Републике Српске, да гласају против виталног националног интереса Срба, које је покренуо предсједник предсједништва господин Милорад Додик. Ваљда ће доћи вријеме када ће Шаровић и следбеници пробосанске политике унитаризма, морати неком полагати рачуне због нанијете штете српском народу. Република Српска се може спасити једино споровођењем референдума о самосталности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: