Вита Которанин, неимар Дечана
1 min read
Пише: Глиго Бјелица
Ових је дана херцегновска Књижара Со објавила 10. наслов из све респектабилније едиције „Бокељологија“. Ријеч је о новом, уредничком издању књиге Риста Ковијанића „Вита Которанин, неимар Дечана“, која је толико ријетка да Народна Библиотека Србије не посједује ни примјерак, иако је књига први пут штампана у Београду, 1962.
„Током двеста година владавине Немањића“ – пише Ковијанић – „Котор је био најкултурнији град српске државе, која је у другој половини XIII и првој половини XIV века била најмоћнија на Балкану„.
Високе Дечане, задужбину Немањића, Стефана Дечанског и цара Душана, градио је протомајстор Вита Которанин, од 1328. до 1335.
Которска длета исписала су диплому на Високим Дечанима. Манастир исклесан од камена пре скоро 700 година стоји и данас као саливен.
Дечански живопис одуховио је Витино дело. По мноштву фресака, а има их преко 1000, то је једна од најбогатијих цркава на свету.
„Вита Которанин саградио је дечански еп пола века пре Косовске битке (1389), подигавши најраскошнију српску средњовековну грађевину – споменик светске културне и уметничке баштине.“
„Ово је књига о српском средњем вијеку“ – каже уредник Никола Маловић – „у коме се час селимо на Приморје, у Боку Которску, a час сa обале на континент. Као да је ријеч о каквој историјској читанци, листамо странице по којима цареви, архиепископи, умјетници, дипломате, протовестијари, трговци и занатлије провијавају као јунаци.“
Ако је тачно да су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио, зачуђује чињеница колико је Котор као краљев град, главна лука, и као расадник дипломатије, умјетности и занатства – управо значио најмоћнијој средњовјековној држави на Балкану.
Промоција фотомонографије биће уприличена у Котору, у петак, 24. јуна 2016. у 20.00, у порти цркве Св. Николе.
Организатор је Српско пјевачко друштво „Јединство“, а говориће: Драган Ђурчин, Никола Маловић, Братислав Стипанић и о. Момо Кривокапић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кад се пође од криве премисе,све оде укриво,па и књига,ако се кривотворина држи
Knjiga dokazuje da se radi samo i isključivo o fra Viti iz Kotora.
У Историји српског народа П.Срећковића с краја 19.в посвједочено је да у потпису у Дечанима који је он на лицу мјеста тада ишчитао није нипошто стајало Фрад Вита из Котора,него В ЧЕДАХ Вита из краљевога града.. 🙂 што ће рећи да је Витомир спадао у ред краљевих људи. Лукави Ф.Миклошић је у Монумента сербика,као католик наметнуо ово читање,у складу са цјелокупним папистичким фалсификовањем српске средњовјековне и новије историје.