Висока пећ

Пише: Батрић Бабовић

Висока пећ је најуспешнији европски изум. Изумитељи су мислили на кокс и челик. Нису ни помислили на људско месо и људско памћење. На људску душу и заборав. На бездане незаборава. Камник је једна од бројних црногорских високих пећи. Висока пећ која је сакрила миленијуме трајања и осамдесет година (не)постојања. Црвена аждаја произвела је котао за претапање. Тамница је срушена на дан светог Јустина Ћелијског. Осамдесет година након алпске високе пећи. Кад је лед закаснело догорио у душама браниоца Високих Дечана. Косово са Метохијом је свуда. Свјетлост је побиједила таму. Краљевина бескраја осијава Алпе. Бог је високо. Словенија у срцу. Наше срце будуће Европске Уније благодари свијетлим синовима словеначког крстоносног духа што је разведрио мрачне лавиринте црногорских братоубистава. За Монтенегро Словенија је Млечни Пут. О крвавим траговима говоре деценијско ћутање и Бог ! Антифашизми слиједе.

****

Истина је да се од 1945.године у Црној Гори бира између родова и врста комунизама. Постојали су разни филтери којима су комунистички нивои степеновања вриједности неког појединца освајали људске душе. Један умни господин за себе је често постављао питање како је могуће да су четнички синови И унуци идеолози дукљанства и антихришћанских наратива. Одговор још није пронађен. Гледајући Дукљи у темеље постајемо све оно што је цивилизацијско-културолошķа непознаница. Узбуркано море разних полуистина тражи свој мит.

****

Секуле је говорио до смрти да је Зидани Мост био гробница Краљевине. Обожавао је Милоша Црњанског и цитате Винстона Черчила. На Зиданом Мосту изгубио је три брата. На мрамору му данас стоји звијезда петокрака. Црна Горо капљо воде!

****

Открићемо истину. Неко је давно рекао. Иза тога је написано оно чувено „Пуцај рат је завршен“. Није свеједно. Нико није савршен.

****

Комунизам је родио ДПС и СНП. СНП су поједини улично оријентисани хумористи звали „четничко крило Савеза Комуниста Црне Горе“. Моја фамилија је скоро 100 % у ДПС-у. И даље у политичком крилу. Крило безимено. Путеви се наши разилазе. Волимо се, али нам гласачких листић није род. Помози Боже! Далеко је до мурава. И до Зиданог Моста.

****

Ако је ДПС са СНП одбрана Словеније из давне 1945.године не било нас. Аутор реченице остаје непознат. Боље гроб него роб.

****

Побједа и пораз су свјетлост и одсуство свјетлости. Како се зове унук свештеника са социјалдемократском нарацијом 80 година касније? Нема Јунга. Нема Фројда. Има ли Бога да то разбедови? Болест тече…

****

Еполете очевих стричева су у Битољу и Нишу. Македонци чувају краљевину а Срби комунизам. Исто име и презиме носиоца двије идеологије. Све је бол. И непребол…

****

Ћути чуће те неко. Колико пута за скоро 50 година протиче ово. Богојављење Матије Бећковића живи. Безгробна војска истог пјесника опет васкрсава. Дукљанско крило Савеза комуниста Црне Горе чита ове стихове. Два моја стрица. Фанови беранског зета и расточког духовника. Мора да је Матија „подукљанио“. Мали примјери безбројних мелтинг потова пуно казују. Високе пећи наших аутодеструкција и самохолокауста не мирују. Бол није нашао своју последњу станицу. Пут је бескрајан. Изгледа и ми хроми и кљасти са њим. И наша подалпска уморена краљевина са првим зрацима никад дочекане црвене слободе. Док дукљански лелекачи из моје фамилије преуређују умне силе ровачке Харибде и Сциле пјесника који је обезболио безгробне судбине црногорских мученика палих за златну слободу! Лудилима и оцилима никад краја и почетка. Уз звуке камничког метка и покајног летка. Судбине још горе. Чекајући пет минута славе макар без микрона душе и грама главе!

Бог је велики!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: