Више од 120 српских интелектуалаца писало Нобеловом комитету због Хандкеа
1 min read
Петер Хандке
Више од 120 српских универзитетских професора, научника и књижевника упутило је писмо Шведској краљевској академији и Нобеловом комитету реагујући на нападе на добитника Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа, у којима се овај аустријски писац увлачи у причу о геноциду да би се демонизовали Срби.
Међу потписницима писма су Зоран Аврамовић, Слободан Антонић, Матија Бећковић, Слободан Владушић, Милован Витезовић, Љубодраг Димић, Гојко Ђого, Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Милош Ковић, Мило Ломпар, Миодраг Максимовић, Желидраг Никчевић, Предраг Пипер, Драган Станић, Ђорђо Сладоје, Дарко Танасковић, Милосав Тешић, Славенко Терзић, Радомир Уљаревић и Драган Хамовић.
Један од потписника, бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, рекао је „Срни“ да се у писму наводи да је од тренутка када је Нобелов комитет за књижевност објавио одлуку о додјели награде за књижевност Хандкеу, у једном дијелу регионалних, западних и домаћих медија, односно политичке јавности, покренута политичка кампања против књижевне одлуке, а посебно против некњижевних јавних ставова аустријског писца.
Потписници писма истичу да такви острашћени гласови негације ауторског погледа на друштво и политику представљају пријетњу вриједности слободног мишљења.
Потписници истичу да највећи број регионалних и западних критичара Хандкеа не реферира на његово дјело, већ на његове јавне политичке и националне ставове о Србима током разбијања југословенске државе и о Слободану Милошевићу, а притом користе средства обрачуна са писцима из тоталитарних времена — дисквалификације ствараоца због његових јавних ставова.
„Оно што је карактеристично у жестоким критикама либерала и демократа, свакако је њихово преузимање тоталитарних средстава у нападима на књижевника Хандкеа. Писци који су се одважили да слободно пишу и мисле у тоталитарним системима, били су изложени нападима сваке врсте, а понекад и осудама које су их коштале живота“, наводи се у писму.
Друга последица ових критика, указују потписници писма, заправо је највећа могућа оптужба и Шведске академије и Хандкеа, гдје једна групација критичара тврди да је Хандке оправдавао геноцид, а да је Шведска академија ушла у „геноцидални бизнис“.
Oglasice se i Srbi intelektualci iz Crne Gore i Srpske.
Ovaj velikan,nobelovac Handke je to zaslužio!
Jedino je probl sto su srpski intelektualci,ako su zaposleni oni ili neko njihov ucijenjen i žestoko pa će bar dio njih morati odustati od podrske.
Vrlo mali broj je intelektualaca ovdje koji za vrijeme trodeceniskih mraka nisu raznim medijskim metodama zombirani i orvelovski disciplinovani!
I Matija pisao. Bolje bi bilo da nisu pisali. Više bi time pomogli Handkeu.
Vrijem je najbolji sudija,a ono se pokazalo kao najbolja istina,u ovom slucaju vredna akcija nasih intelektualaca i u pravo vrijeme,zasluzio je Handke i vise i za zivota spomenik u Knez Mihailovoj ulici
vise vredi gals jednog Nobelovca nego sva prnjava od politicara,Njegova nije egzekutivan ali je istinita,boli to ove sajber idote i u EU i kod nas.
Vrijeme je ulice i ulaicar ono koliko se cini tek pocinje u EU ,kad neznas sta ces sa drzvom daj je zenama ili djeci,a to se desava bas sada u EU!
A dje je g. Želi drag Nikcevic, što ga nema na ove bande.