Сателитски подаци показују да се ледени покривач Антарктика у посљедњим годинама благо повећао. Да ли је тиме откривена „климатска лаж“? Климатолози објашњавају зашто нема разлога да се прогласи крај опасности.
Недавна студија је показала да је маса леденог покривача Антарктика у посљедњим годинама благо порасла. Овај налаз изазвао је талас тврдњи на друштвеним мрежама, према којима се тренд глобалног загријавања преокреће.
У марту 2025. године, истраживачи са Универзитета Тонгђи у кинеској метроплоли Шангају извијестили су да је ледени покривач Антарктика између 2021. и 2023. године растао за отприлике 108 милијарди тона леда годишње. Ови подаци, који се фокусирају на четири глечерска базена у регионима Вилкисова земља и Земља краљице Мери, на источном дијелу леденог покривача, они који негирају климатске промјене користе као наводни доказ да је климатска криза измишљотина.
Више таквих објава постало је вирално на платформама попут Икса. У једној, која је имала више од 270.000 прегледа, тврди се: „Поука: никада не вјеруј климатским узбуњивачима.“ У другој, која је имала више од 55.000 прегледа, пише: „Научници морају да зауставе превару о климатским промјенама.“
Тим за провјеру чињеница Дојче велеа детаљније је анализирао студију, преноси РТЦГ.
Антарктички ледени покривач: тачни подаци погрешно протумачени
Резултати кинеске студије заснивају се на јавно доступним подацима сателита Насе Гравитy Рецоверy анд Цлимате Еxперимент, који од 2002. године мјере гравитационо поље Земље и документују промјене у леду и водама планете.
Подаци могу бити тачни, али интерпретације нису. На то је можда утицао графички приказ студије: растућа линија поред веома варијабилне криве са појединачним вриједностима дебљине ледене масе.
„Ово је наравно плодно тло за оне који намјерно желе да шире дезинформације“, каже Јоханес Фелдман, физичар са Института за посљедице климатских промјена у Потсдаму. Фелдман истиче да климатологија може да извуче поуздане трендове само из дугорочних података – обично преко 20 до 30 година.
„Двије, три или чак пет година су прекратко раздобље да бисмо говорили о трајном тренду“, објашњава Фелдман.
Истицање краткорочних података је честа тактика оних који желе да оповргну климатске промјене: „Увијек постоје периоди када се раст успори, и тада се каже: ‘Глобално загријевање је стало, сада је дошла фаза преокрета’“, наставља Фелдман. „Али то се никада није показало тачним.“
Варијације у природном систему, а не преокрет тренда
Студија Универзитета у Лидсу у Великој Британији показала је 2023. године како метеоролошки догађаји могу привремено утицати на количину леда и ниво мора – на примјер, необично јак или слаб снијег. Због тога се, према Ангелики Хумберт, глациологу са Института Алфред Вегенер (AWI) у Бремерхавену, могу очекивати варијације попут оних које су забиљежене између 2021. и 2023. године.
„Радимо са природним системом који је подложан варијацијама, и то није ништа необично. Једном је година са пуно снијега, потом година без снијега, и такве ствари се дешавају и на леденим покривачима“, каже Вегенер.
Истраживачи са Универзитета Тонгђи сами су то потврдили у посебној студији из 2023. године, у којој повезују раст леда на источном Антарктику са необично великим снијежним падавинама.
„Знамо да се падавине могу повећавати у наредним годинама, због топлије атмосфере“, каже Фелдман. „То значи да ће се чешће дешавати да на ледени покривач падне више масе, али истовремено, ако се атмосфера додатно загрије, више ће и да се отопи.“
Ови феномени су добро проучени и биће предмет даљих истраживања у наредним годинама, каже климатолог.
„Био је то краткотрајан пораст, али је он далеко од тога да је надокнадио губитке из посљедњих деценија. Дугорочни тренд који пратимо је губитак масе антарктичког леденог покривача“, наглашава Фелдман.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
