Вирус који напада мозак: Смртоносни Нипах подигао Азију на ноге

Нова епидемија смртоносног вируса Нипах у Индији, у којој је забележено неколико смртних случајева, подстакла је низ азијских држава да појачају мере здравственог надзора и уведу строжи скрининг путника. Иако овај ретки патоген носи изузетно висок ризик по оболеле – са стопом смртности која, према подацима Светске здравствене организације, може достићи 40 до 75 одсто – стручњаци наглашавају да је вероватноћа глобалне пандемије налик ковиду 19 мала.

Епидемија је пријављена у индијској држави Западни Бенгал, након чега су Тајланд, Малезија и Сингапур увели додатне контроле и тестирања за доласке из погођених подручја. Вирус Нипах припада породици хенипавируса и спада у зоонозе – болести које се преносе са животиња на људе. Његов природни резервоар су воћни слепи мишеви, док је код људи познат по тешким неуролошким компликацијама.

Нипах је први пут идентификован 1998. године током велике епидемије у Малезији, када су свиње, заражене контактом са слепим мишевима, биле посредник у преносу на људе. Данас су позната три главна начина заражавања: директан контакт са телесним течностима слепих мишева или других оболелих животиња; конзумирање хране контаминиране њиховим секретима – посебно сировог сока палмине урме, који се сакупља ноћу; и, ређе, пренос са човека на човека у условима блиског контакта или у болничком окружењу. Период инкубације креће се од четири дана до три недеље.

Болест у почетку личи на грип – јављају се висока температура, главобоља и болови у мишићима. Међутим, кључна опасност су неуролошке компликације. Вирус може изазвати тешки енцефалитис, што доводи до конфузије, дезоријентације, напада, коме, па чак и изражених промена личности или акутних психотичних стања. Код појединих преживелих забележени су и касни рецидиви енцефалитиса, годинама или деценијама након првобитне инфекције.