Virtuelna izložba u čast 159. godišnjice Mihajla Pupina

Virtuelna izložba posvećena dvojici srpskih naučnika Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu, otvorena je na internet adresi mihajlopupin.rs, povodom 9. oktobra, dana Pupinovog rođenja.

Autorka izložbe Aleksandra Ninković Tašić rekla je agenciji Beta da izložba najavljuje sledeću, 2014. godinu koja će u Srbiji biti proglašena godinom Mihajla Pupina, u znak proslave jubileja i 160. godišnjice rođenja tog naučnika.

Prema njenim rečima virtuelna postavka predstavlja na nov način Teslu i Pupina, dvojicu savremenika i naučnika čija su otkrića dovela do prekretnice u istoriji čovečanstva.

Tašić je dodala da je virtuelna izložba drugačija od ostalih prikaza odnosa Tesle i Pupina, uglavnom zasnovanim na glasinama o različitostima, dualizmu, sukobima i rivalstvu dva naučnika.

• Za virtuelnu izložbu korišćeno je 1.500 članaka američke štampe s početka 20. veka, iz vremena Pupina i Tesle, članke koji prikazuju odnos dva naučnika na način koji danas ne možemo da zamislimo – rekla je Tašić.

Tašić koja je i potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihailo Pupin“, najavila je da će u virtuelnom muzeju na intertnetu svaka tri meseca biti postavljena neka nova izložba posvećena Pupinu, njegovom životu, radu i otkrićima.

Virtuelna izložba postavljena je u virtuelnom muzeju Mihajla Idvorskog Pupina koji je otvoren pre tri meseca na adresi www.mihajlopupin.rs, a sadrži 10 celina i kreiran je u formi građevine, u programu kojim arhitekte projektuju građevine.

Poseban prikaz posvećen Nikoli Tesli na izložbi je dao Aleksandar Protić predsednik kluba Unesko na Sorboni i vođa međunarodnog Teslinog projekta.

Virtuelni muzej Mihajla Pupina i izložbu o njegovom odnosu sa Nikolom Teslom, priredili su Obrazovno-istraživačko društvo „Mihajlo Pupin“ i preduzeće Telekom Srbija uz podršku Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine, a umro 12. marta 1935. godine. Bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija. Njegovo najvažnije otkriće bili su kalemovi (Pupinovi kalemovi) kojima je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja.

Pupin je patentirao ukupno 34 pronalaska, a 1923. objavo je knjigu „Od pašnjaka do naučenjaka“, za koju je doio i Pulicerovu nagradu.