Vidovdanski sportski dani i sokoli

  Dr. Laza Popović priredio je prve sletove Srpskih sokola 1905 godine. Do Prvog svetskog rata održavani su svake godine sletovi na kojima su bili okupljeni svi srpski sokoli. Povodom osnivanja Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 1903. Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je  svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu. Vrhunac rada Srpskih sokola bili su od 1905. Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u  Sremskoj Ravanici. (1) Srpski sokoli sećali su se Kosova i  na Vidovdan okupljeni oko groba Kneza Lazara u manastiru Vrdniku, svečano su se zaklinjali da će raditi u nacionalnom duhu. (2) Sletovi su održavani do Prvog svetskog rata. Posle Prvog svetskog rata sokolski savezi su se ujedinili. Dr. Laza Popović  je istakao : „Kada je narodna misao srpska uzela oblik revolucionaraca, onda je poniklo srpsko Sokolstvo.”    i još :  „… Braćo ! U početku beše delo, a ne reč. I najgore delo je vrednije od najbolje reči, kada ga ova zaustavlja. Zaustavljati znači danas rušiti i obarati. Ne slušajte govorenja i reči ni od koga, nego radite svoj zadatak, ispunite svoje obaveze, održite  svoje zavete. I idite napred i uvek napred !  (3)  Sokoli su nastavili svoj samopregorni rad na unapređenju otadžbine, ali  Ravanički sletovi nisu bili zaboravljeni.

Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan  je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio. (4) Sokolska župa Beograd predložila je da se obnove Vidovdanski sletovi u vidu Vidovdanskih izleta Beogradskih sokola i da se na tim izletima podstiče uspomena  na  viteštvo predavanjima i takmičenjima u viteštvu. (5)   Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Od sokolskih četa : Lešnica, Mramorak, Sopot, Adaševci, Kuzmin, Krčedin i Marvinci. Savez Sokola  i župa Novi Sad poslali su svoje delegate. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac ( mesto zborovanja) odustalo se.  Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović iz prosvetnog odbora župe Beograd održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (6)

Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Sokoli su učestvovali od početka u borbi za oslobođenje. Našli su se u dva suprostavljena pokreta. Posle oslobođenja Beograda 1944. skojevci su upali u Sokolski muzej na Terazijama i spalili eksponate. Time je za novu vlast  simbolično bilo završeno sa sokolima. Sokoli su mogli ili da se pridruže novim organizacijama koje su osnovali komunisti i koje su propagirali njihovu ideologiju ili da pređu u ilegalu neguju sokolske tradicije i održavajući vezu sa Jugoslovenskim sokolom u slobodnom svetu koji je nastavio predratni kontinuitet Saveza Sokola. I oni koji su bili u Savezu za telesno vaspitanje Patrizan i oni van njega sledili su reči dr. Laze Popovića i nastavili samopregorni rad na unapređenju otadžbine, bez obzira na zvaničnu ideologiju. Kad je došlo do obnove višestranačja početkom devedesetih godina 20 veka prešli su iz ilegale u legalni rad. Našli su se u najtežim okolnostima usled rata nastalog razbijanjem Jugoslavije.Nisu klonuli, nego su nastavili svoj rad. Uprkos plimi šovinizma nastojali su da sarađuju sa ostalim slovenskim narodima, smatrajući da tako najbolje služe interesima svog naroda.

Vidovdanski sletovi obnovljeni su u poslednjoj deceniji kroz Vidovdanske sportske dane. Održavaju se pod pokroviteljstvom MSP i Uprave za saradnju sa dijasporom  i Srbima u regionu. Vidovdanski sportski dani održani su 27.6.2024. na području Rume, Vrdnika i Jaska. Učestvovali su članovi borilačkih klubova iz Srbije i Srpske : Kalist, Petors, Kangal, Arhangel, Ruma, Deveta četa sa Pala i takmičari iz kluba „Goran Ostojić” koji je bio organizator. Sokole je predstavljao starešina Saveza srpskih sokola Jevđa Jevđević a učestvovali su sokoli iz Ćuprije, Inđije, Sremske Mitrovice i Rekovca. Prikazani su kik-boks i savate, a održana je trka od Vrdnika do Jaska i nazad. Učesnici sportskih dana slikali su se  ispred Sremske Ravanice. Dejan Gavrilović, predsednik Sportskog udruženja  „Goran Ostojić” istakao je da je cilj da se „okupljanja kod Sremske Ravanice omasove i nastave u duhu sokolskih temelja, koje je postavio dr Laza Popović”.(7)

I ove 2025 godine priređeni su Vidovdanski sportski dani juna-jula 2025. Učesnik Vladan Vukašinović istakao je na Fejsbruku 25 jula 2025. da je “20 jula,  mitropolit sremski Vasilije osveštao spomen ploču posvećenu dr. Lazi Popoviću i 120-godišnjici sokolskih sletova (od 1905), kao i zastave Sokolske župe Beograd i Sokolske sekcije DIF. Zastave koje su bile dar Pokrovitelja Srpskog Sokola prestolonaslednika Aleksandra, predao je starešina saveza Srpski Soko i Župe Beograd brat Jevđa Jevđević profesorima fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dejanu Gavriloviću i prof. dr Vladimiru Miletiću za Sokolsku sekciju fakulteta. Ovom prilikom održano je predavanje na temu Soko i doprinos dr Laze Popovića sokolstvu, uručene su povelje pojedincima, a posle osveštenja i sokolske aktivnosti u banji Vrdnik”. (8) Osvećenju su prisustvovali sportisti Karate kluba Zvečan sa Kosova i Metohije, studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, kadeti Vojne akademije, članovi borilačkih klubova Kalist iz Beograda,  Banat iz Zrenjanina, Arhangel iz Šimanovaca, Rume, Kosmaja, Batajnice, Kangala sa Novog Beograda, Avale iz Beograda i “Gorana Ostojića”. Članovi Saveza srpski soko bili su iz Niša. Aleksinca, Sremske Mitrovice, Inđije, Rekovca, Topole, Beograda i Sokolske sekcije DIF, … . Predavali su profesor Univerziteta u Nišu dr Nenad Živanović, i profesori Univerziteta u Beogradu dr Slađana Mijatović, dr Vladan Vukašinović i dr Vladimir Miletić. Veće Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu odlučilo je da postavi ploču dr. Lazi Popoviću na konaku manastira Ravanica u Vrdniku. Svečanost je organizovana povodom Vidovdanskih sportskih dana, pod Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova. (9) Na otvaranju govorio je u ime fakulteta profesor dr Vladimir Miletić, a posle njega  dr Nenad Živanović zamenik starešine Saveza Srpski Soko.

Srpski sokoli smatrali su da je Vidovdan osnova nacionalne svesti srpskog naroda. Nasuprot viteškim društvima “Dušan Silni” vezali su se za Vidovdan i kosovski zavet. Da bi se na  Vidovdan što bolje manifestovala nacionalna svest, sokoli su pre Prvog svetskog rata u Austro-Ugarskoj priređivali Vidovdanske sletove kod manastira Ravanica u Sremu. Posle Prvog svetskog rata sokoli su nastavili svoj samopregorni rad na unapređenju otadžbine. Ravanički sletovi nisu bili zaboravljeni. Sokolska župa Beograd nastojala je da se posle Prvog svetskog rata obnove Vidovdanski sletovi u vidu Vidovdanskih izleta Beogradskih sokola.

Posle Aprilskog rata 1941 sokoli su bili zabranjeni. Posle oslobođenja sokoli su mogli ili da se pridruže novim organizacijama koje su osnovali komunisti ili da u ilegali neguju sokolske tradicije održavajući vezu sa Jugoslovenskim sokolom u slobodnom svetu koji je među iseljenicima nastavio predratni kontinuitet Saveza Sokola. I oni koji su bili u Savezu za telesno vaspitanje Patrizan i oni u ilegali sledili su reči dr. Laze Popovića i nastavili samopregorni rad na unapređenju otadžbine, uprkos ideologiji novih vlasti. U radnim akcijama učestvovale su brigade društava STV Partizan. Za sokole radne akcije bile su nastavak radnih akcija dr. Laze Popovića i njegovih studenata i sokola. Kad je došlo do obnove višestranačja početkom devedesetih godina 20 veka sokoli su prešli iz ilegalnosti u legalni rad. Našli su se u najtežim okolnostima usled rata nastalog razbijanjem Jugoslavije. Nisu klonuli, nego su nastavili svoj pregalački rad. Uprkos plimi šovinizma nastojali su da sarađuju sa ostalim slovenskim narodima, smatrajući da tako najbolje služe interesima svog naroda. Vidovdanski sletovi obnovljeni su posle dužeg prekida  u poslednjoj deceniji kroz Vidovdanske sportske dane.  Teži se da se okupljanja kod Sremske Ravanice omasove i nastave u duhu sokolskih temelja, koje je postavio dr Laza Popović.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139
2. „Kosovo”,  „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
3. Dr. Laza Popović, „Misli iz prošlosti”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 4,5;
4. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 60; B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
5. „Kosovo”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
6. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;
7. L.S, „Vidovdanski sportski dani i 120 godina od osnivanja Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima”,  „Politika”, Beograd, 27. jun 2024;
8. Vladan Vukašinović (25.jul 2025) – Fejsbruk;
9. D. Gavrilović, “Spomen-ploča dr Lazi Popoviću u Vrdniku”, „Politika”, Beograd, 27.jul 2025, “Sport” str. 18;