(VIDEO) Zašto je nekažnjivo ubijati Srbe, Goran Petronijević u “Srpskom sv(ij)etu”

“Mi smo za naše kratko pamćenje imali običaj da okrivljujemo druge. Kralja Aleksandra prvo, pa onda Tita, danas neke druge. A nikako da stanemo pred ogledalo i da se pitamo da li oni koji su poginuli, koji se nisu rodili, koji su nestali, a koji su se utkali u ono što danas imamo, da li su zaslužili da ih više pominjemo. Zahvaljujući njima imamo danas državu, predivnu i prelepu teritoriju, prostor. Sigurno da može da se uradi nešto, da tu gde žive i uče naša deca, da se više pominju u udžbenicima nacionalne istorije prvi pogromi našeg naroda, pa do danas . Naša tragedija, nesloga i sposobnost da zaboravimo, a i sposobnost da i ono što imamo ne znamo da cenimo seže mnogo dalje, ali eto barem da unazad petsto godina vidimo kako se to dešavalo”, kaže advokat Goran Petronijević u “Srpskom sv(ij)jetu” na Nacionalnoj IN4S televiziji.

Ovaj vrsni pravnik je u emisiji uživo koja ide svakodnevno na jutjub kanalu ovog medija je govorio o istoriji Srbije i Beogradu, o stradanju i naročito o odvođenju u ropstvo koje se pokušava danas predstaviti kao preseljenje:

“Mi dozvovaljavamo da se istorijski događaji koji se tiču srpskog naroda banalizuju i relativizuju. Sledeća faza je da poverujemo da je zaista u Jasenovcu bila neka oaza, neki kamp za srpsku decu, koja su tamo igrala fudbal, gledala pozorišne predstave i učestvovala u kulturnim događajima. Nije čudo što nam se ovo dešava”.

Dotakao se porekla Srba, genetskog istraživanja nađenih ostataka iz prvih vjekova sa ovih prostora koji ukazuju na to da je “velika seoba Slovena” iz sedmog vijeka jedna velika zabluda, govorio je o nedovoljno istraženoj vinčanskoj kulturi, o kultu smrti i vječnog života koji se zaboravom skrnavi:

“Srbin koji gine, želi da zna da će ga neko pomenuti. Taj zaborav kod nas i spremnost na praštanje se ne tumači kao hrišćanska vrlina, već kao slabost. A kada se odbranimo od onoga što nam pripremaju – onda žele da nas predstave kao genocidan narod. Ali mislim da smo tom usudu sami doprineli”.

Goran Antonijević govori o tome kako i za čiji račun rade naši susjedi:

” Hrvati kad im se priprema Haški tribunal, mobilišu celu naciju. Mi na to ne smemo ni da pomislimo, jer smo ubeđeni da je to prestup. Kad se uhapse tri generala hrvatske vojske, čija je genocidna namera u ‘Oluji’ bila sasvim očigledna, oni sakupe 48 miliona evra da se dođe do oslobađajuće presude. Da, postoji korupcija. Možemo i da se ugledamo na Jevreje, koji takođe brane svoje ljude i lobiraju, ali evo i Albanci. Oni kad su činili te zločine,nisu bili sami u tome, imali su saveznike. Mi Srbi možemo mnogo da naučimo od ova tri naroda”.

Govorio je o istorijskim prijateljima Srba, u prvom redu Rusiji, a zatim i o tome da nam je prvi koji je zapisivao zločine bio jedan stranac:

“Da nije bilo Arčibalda Rajsa, mi ne bismo znali za užase koje su nam činili. Srbi su vekovima bili na granici, kao stražari pred opasnostima koje prete Evropi. Mi smo i sad to pod naletom migranata, ali i nedavno protiv militantnih snaga u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Kada je osuđen na doživotnu robiju, Radovan Karadžić je rekao: ‘Izgleda, oni ipak nisu shvatili protiv koga smo se mi borili’- misleći upravo na te militante”.

“U trenu kad on pravi izuzetnu odbranu, ovde su strašni napadi i pitanje ‘ko to njemu dostavlja dokaze?’. Ne shvataju da se tamo ne sudi Miloševiću, već se sudi nama! Ušli su u globalističku mantru da su Srbi krivi za sve i da je Milošević zločinac. A 30 godina je prošlo, a i danas neki Srbi, ako su uopšte Srbi, kažu da je Milošević kriv za sve. Pitam ih a šta su oni uradili? Istina je da su srpski lideri delili sudbinu naroda. Đinđić je predavanjem Miloševića dobio etiketu ‘faktor stabilnosti’ i kad je shvatio da ga zamajavaju i da od njega prave demokratsku ikonu, morali su da ga kriminalizuju i eliminišu”, kaže Goran Petronijević o srpskim liderima koji više nijesu među nama, ali su očigledno ponijeli sudbinu naroda.

Govorio je o Jasenovcu i o tome kako i koliko se pominjao Jasenovac, ali dao i poseban osvrt na Srebrenicu:

“Po prvi put mi sad popisujemo svoje žrtve. Zahvaljujem se raznim institutima koji se bave time, ali i individulacima poput Milivoja Ivaniševića. Ti podaci mogu da se koriste kao dokazi”.

Otkrio nam je interesantan podatak da u Muzeju nirnberškog procesa u sobi broj tri, sa leve strane stoji slika Slobodana Miloševića ispod koje piše “Slobodan Milošević, predsednik Srbije. Genocid na Kosovu”.

Objasnio je i zašto je tako napisano u vrijeme kad o genocidu čak nije bilo ni pomena:

“Bitno je bilo Nemačkoj da u 21. vek ne ulazi kao genocidna, što jeste. Trebalo je nekom predati taj barjak. mi smo donekle išli na ruku tom planu. U Srebrenici su sve 90 odsto organizovale strane službe, i to i preko naših ljudi u svojim redovima. Zato je nekažnjivo ubijati Srbe – jer su proglašeni genocidnim. Ali, doći će vreme da se preispituju presude donesene u Hagu, koje su imale za cilj da prenesu genocidnu palicu sa Nemaca na Srbe. Njima ovaj prostor treba za NATO, da ne ostane crna rupa u napredovanju ka Rusiji. Evo, premijerno da najavim: 24. marta u Rusiji na ruskom imam promociju svoje knjige koja govori o zločinima NATO”.

Sagovornik Gordane Janićijević je pričao i o procesu u kom su osuđeni, u odsustvu, predsednici, ministri spoljnih poslova, ministri vojni četiri najveće NATO saveznice (SAD, Francuska, Engleska i Nemačka, kao i ljudi koji su bili vezani za vojnu strutkuru Alijanse – Solana i Klark:

“Ta je presuda ukinuta, jer je došlo do stravičnih pritisaka nakon 5. oktobra. Ukinuta je bez procesa, na najnezakonitiji način, tako da ja smatram da je ona važeća. Šta je vrednost toga? Ta presuda je dnevnik rata i dnevnik stradanja. Popisana je sva materijalna i nematerijlna šteta, sve žrtve – od početka do kraja”.

Cijelu emisiju sa Goranom Petronijevićem možete pogledati na jutjub kanalu IN4S.