У емисији Слободна зона предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, заједно са г. Коматином и оцем Бацковићем, говорио је о бројним и болним страдањима народа у Црној Гори. Кључна тема и повод за разговор било је бомбардовање 1999. године када је бомба пала на мало село Мурино, у близини Плава.
Шест жртава, од тога троје дјеце, страдало је на мосту у центру места погођеног са, према медијским извештајима, од 10 до 17 пројектила НАТО-а.
Даниловић је више пута у току емисије наглашавао како у Црној Гори, већ деценијама, покушава да се народу наметне заборав, да забораве страдања својих суграђана и својих породица, зарад политичких циљева.
Ипак, и поред свих напора званичне државе да отме од људи сјећање, Даниловић каже да тај 30. април 1999. године неће бити скорије заборављен али ни оно што је услиједило после њега – тај намјерни, практични, лукративни заборав државе и незаборављање обичних људи и Цркве који се са тим никада нису помирили.
Мурино није колатерална штета
Даниловић је у емисији казао да Мурино није никаква колатерална штета, већ да је ријеч о јасној намјери. Мурино је требало да покаже како ће се расцијепити СРЈ – како ће се одвојити Космет од Србије, Србија од Црне Горе, те Црна Гора од Космета и Србије.
Страдање ујчевине Даниловићевог оца
Ујчевна оца лидера Уједињене Црне Горе, из морачког села Ђурђевина, ликвидирана је у једној ноћи од стране локалних комуниста. Петоро Ковијанића страдало је у једној ноћи, 12. новембра 1946. године, када су припадници ОЗНЕ направили засједу код родне куће Ковијанића. Након тога неколико мјесеци, почетком 1947. године, убијен је и Богољуб Ковијанић последњи син Новака и Стоје Ковијанић. Од цијеле седмочлане породице масакр је преживјела само удата Јела Ковијанић Даниловић. Након што су ликвидирани, Власт није дозволила да породица буде сахрањена на гробљу. Сахрањени су у кречани на властитом имању. Тек 1997. године, посмртни остаци чланова породице Ковијанић — Новака, Стоје, Војина, Богољуба, Рајка и Јелисавке, пренијети су на сеоско гробље Пастирица.
Даниловић је говорио о овом догађају истакавши како право на гроб није ускратио страни непријатељ, већ локални крвник, те да је то био покушај да се потре не само породица, већ и сјећање на њу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Потомци озне изигравају правдољубље, сви ових година, ти исти заборављају и бомбардовање..све под тепих.
Стрпаше нас у тај НАТО тор, нико ништа, како мојковачки клан каже.
Е какви смо то људи и јесмоли
Браво горане
KAKVA VAM JE OVA PRVA REČENICA G KOMATINA I OTAC BACKOVIC IMAJU LI TI LJUDI IME I ZVANJE KAKO OVO OVAKO PISETE DALEKO BILO