(ВИДЕО) Велики ресет и елите у Србији, професор Славољуб Лекић у „Српском св(иј)ету“
1 min read„Велики ресет је велика тема, активирана посебно у време пандемије карантина и књиге Клауса Шваба. Не можемо више да обезбедимо непрекидан раст, прогрес, непрекидан раст материјалног благостања; а то је алфа и омега потрошачког друштва.
Зато се предлаже Велики ресет, односно да се вратимо 200 година уназад и да елите поново поведу свет у неки нови циклус развоја у ком би оне опет биле доминантне и сториле привид тог раста, тако што би фактички сви кренули од нуле. Ми смо на простору бивше СФРЈ проиграли све сценарије који су сада, или могу бити на глобалном новоу. Са Деда Аврамом смо имали велики ресет са програмом спасавања привреде „новим динаром“, на пример. Велики ресет је и инклузивни капитализам, а креатор те идеје је Лин Ротшилд. Та идеја гласи: креираћемо нови капитализам, у који ће сви бити укључени као у некој праведнијој друштвеној расподели.
А ми заправо улазимо у период када ће бити оспорено право својине. Председник Кине у Давосу није прихватио тај концепт, а Путин га је практично одбио“, каже професор Славољуб Лекић у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији, објашњавајући неколико нових појмова које су наметнуле нове глобалне тенденције.
Професор каже да не вјерује у „златну милијарду“ јер сумња да би неко ишао на ту људождерску идеју, и појашњава:
„Зашто би неко ишао на то да смањи драстично број становништва, кад видимо да је тај тренд евидентан и брз, зашто би се трошила енергија на нешто што се спонтано дешава? На процесе и трендове не може да се много утиче, али постоје људи који су заинтересовани да их убрзају или успоре. Мислим да се људи нису заверили, већ само имају неке амбиције“.
„Столеће вере и знања је 21. столеће. Али не као пре 300- 400 година када су их супротстављали. Почетком 20. века сви су мислили да је техника вредносно неутрална, а показало се да није. Домет нових технологија не може да се сагледа.
Важан елемент који обуздава знање је вера. Без контролног механизма научно- технолошки процес се своди на тривијалан ниво“, каже Славољуб Лекић, уводећи гледаоце у причу о новим појмовима у елитизму: елита, антиелита и контраелита.
„Процеси и трендови рађају нове појмове. Елита је код нас доминантан појам, али би у складу са нашим језиком могли рећи одличници или племићи. Елита је у техничком смислу на местима која никад не могу да буду непопуњена- као на пример шеф државе или начелних генералштаба. Процеси су отишли предалеко, а елита нема одговор како обезбедити нови раст. Онда се она дели, јер одређене групе имају нове идеје и тако се ствара контраелита, коју у САД- у представља Трамп, или у Француској Марин Ле Пен. Али Ле Пен позива малтене на сукоб са исламом, а то не може да буде решење. И елита и контраелита су од Француске направиле хибридну државу, чији су грађани данас муслимани. Они су довели те људе из Африке, увели их у друштво, и сад кад они мењају друштво- они би да пониште те промене. Али не би да пониште сировине које су експлоатисали. Дакле, ни елита ни контраелита нема решење“, овако на примјеру Запада објашњава те нове појмове гост Српског св(иј)ета.
Наставља појашњењем трећег појма: „Антиелита је појам који настаје у ванредним ситуацијама, кад ни елита ни контраелита немају решење- појављују се људи без политичког искуства, самоникли, које контролише стихија“. Русија и Турска, како каже професор, на примјеру бољшевика и Ердогана нијесу сасвим добар, али јесу једна врста примјера антиелите.
У директном програму на каналу Националне ТВ, професор Лекић говори о кризи и контроли образовног система, који је глобалан, али даје објашњење на примјеру Србије:
„Данас људи који су професори имају смањено образовање.
Када разговарате са професорима са Београдског Универзитета (БУ), они не желе да говоре о институцији у којој раде. За њих то није уносна институција, већ увек желе неко министарско место, минимално толико. Дакле- образовање није битно (за њих)!
А моје је мишљење да су Академија наука (САНУ) и Универзитет битније од Председника, од Скупштине и Владе. Битније су од институција које немају утицај на процес. На Универзитету се креира мишљење, САНУ га само сажима, и поручује да су изнад Устава Србије, говорећи о Косову. Они заиста и јесу изнад Устава. БУ треба да постоји, али та стихија не треба да троши енергију наших владика, који су духовна елита. Ми смо у 20. веку добили елиту која је по светоназору, вери и образовању средња класа, неелитистичка. Средња класа је класа конзумеризма, и ви данас са њима осим о тендерима немате о чему да говорите. Показало се да је једини систем који нешто може да изнедри Српска православна црква (СПЦ). Пола милиона људи на сахрани патријарха Павла и литије су показале да иза тих људи не остаје ни папирић нити лом. Нигде то не можете да видите друго“.
Интересантан је фокус који у смислу утицаја на процесе види професор Славољуб Лекић:
„Кроз формирање Православног факултета, ми бисмо добили једну елитну универзитетску установу која би школовала и свршене средњошколце, али и давала образовање људима који су завршили струковне студије. Били би у рангу БУ, али и нешто више“.
Он појашњава да би центар истраживања и проучавања требао да буде из области богословља, медицине и пољопривреде:
„Да би се тело одржавало и да би дух био бодар, потребна је храна. Наравно ту се треба бавити и другим областима. Тиме би се расправа између мондијалистичких структура, које су једине на нашим универзитетима, и цркве са друге стране коначно елиминисао. Црква и друштво би били схваћени у најширем смислу заједнице“.
Водитељ Веља Чупић је интезивно учествовао у разговору, допуњавајући се са професором, и на крају упитао: Има ли српски свет перспективу самоодржања?
Професор Славољуб Лекић је био јасан:
„Врло велику! Ми морамо имати свој светоназор. Када се са њим појавимо, препознаће нас и Лондон, и Вашингон, и Москва и Пекинг. Јер они разумеју само оне који имају свој светоназор. Оне који немају, они то констатују и користе их као топовско месо!“
Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.
Милијана Ераковић.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: