(ВИДЕО) Уклањање капеле почетак католичења

Папа Павле VI планирао је католичење православних у Црној Гори, а то је требало подржати уклањањем Његошеве капеле с врха Ловћена и подизањем Мештровићевог маузолеја.

У разговору са председником Републичке комисије за верска питања Црне Горе Мијатом Шуковићем, 27. окотобра 1969. године, митрополит Данило је о односу који према њему има власт на Цетињу рекао и следеће:

„Цетињани одвраћају угледне госте који посјећују Цетиње да ме не посјете. Једино су ме јуче посјетили предсједник СИВ-а Митја Рибичич и предсједник Извршног вијећа Црне Горе (Жарко) Булајић, мада вјерујем да су и њима Цетињани сугерисали да ме не посјете. Све су то знаци да сам непожељан у средини.“

На крају, митрополит Данило је казао: „Ово бих Титу рекао. Хтио бих да се мене не гледа баука. То што не одобравам неке ствари, ја на то имам право као грађанин. Имам право да говорим, па ако некога увриједим свакако ћу за то одговарати.“

Чувши ове речи, Шуковић је одговорио: „Третман у Цетињу може се ријешити и без пријема код предсједника Републике. Промјена тог третмана не зависи толико од пријема и разговора колико од садржине дјеловања и поступака. Промјеном поступака најбоље ће се обезбиједити промјена третмана. Истакао је да ће у име Комисије за вјерска питања дјеловати да третман према митрополиту буде одговарајући и без пријема код предсједника Републике. Због тога би требао да поново оцијени да ли да тражи пријем. Захтјев може упутити без Вјерске комисије, директно Протоколу предсједника Републике.“

Митрополит је поводом тога истакао да је он за југословенство увек био, као што је и тада, на шта му је Шуковић рекао да се различити садржаји дају југословенству, а да се може прихватити само југословенство које је засновано на равноправности свих народа и народности, без било чије хегемоније.

Садашњи и некадашњи народ

„Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарала намјени, гдје историја тога времена изумрлог народа још једино не може да види. Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето, може се рећи, потпуно изумире“, поручује Франциско Паловинети митрополиту Данилу.

На крају, Шуковић је још једном изразио спремност да о свим питањима разговара са митрополитом када он оцени да је разговор потребан.

Крајем године догодило се нешто нарочито занимљиво, о чему је јавност први пут обавестио Вељко Сјеклоћа 1995. године, када је навео да је митрополит Данило сакупио 450 докумената који се односе на подизање Мештровићевог маузолеја на Ловћену. Међу тим документима Сјеклоћа је указао на то да постоји и препоручена пошиљка број 22384, коју је 26. децембра 1969. године из Сарајева упутио митрополиту Данилу специјални изасланик папе Павла ВИ, Франциско Паловинети.

„Овај изузетно значајни документ, који свједочи о великој заинтересованости Ватикана за пребацивање Његошеве капеле са Ловћена и правој позадини овог скандалозног чина, објављујемо у целини, без икаквих интервенција“, написао је Сјеклоћа 1995. у својој књизи „Пет ексхумација Његошевих кости“.

Касније ће ово Паловинетијево писмо објављивати и неки други аутори, а појавило се и на интернету, где је на неким форумима изворност документа довођена у питање. Због тога је његова аутентичност, на тим истим форумима, потврђена: „Оригинал писма је, на промоцији књиге оца Велибора у Духовном центру у Подгороци, свим присутнима ставио на увид отац Момчило Кривокапић, а документ му је доставио митрополит Амфилохије.“

Преносимо у целини текст писма специјалног изасланика папе Павла ВИ, Франциска Паловинетија, митрополиту Данилу. Писмо је упућено из Сарајева 26. децембра 1969. године.

„Ваше Преосвештенство, Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.

„Носим вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз Његов благослов овјековјечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће, што је изразита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековјечи и Вас.

„Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме, пала би у очи моја присутност на Цетињу, па би могле наступити немиле последице и многе непријатности од ненамјерних и злих људи Ваше средине, што би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању ваше Свете цркве од сепаратистичке јереси.

„Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову веру зашто је вољан и да уложи велика средства. Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеју буду смештене кости Луције – Црногорске (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави.

„Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја. Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а верујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.

„У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сурадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада узоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника, од стране Паћинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада“, наводи у писму митрополиту Данилу специјални изасланик папе Павла ВИ, Франциско Паловинети, који је дошао до Сарајева у поверљивој прозелитској мисији католичења православних у Црној Гори, што би требало снажно подржати уклањањем Његошеве капеле с врха ловћена и подизањен уместо ње Мештровићевог маузолеја.

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Црква почиње да смета држави

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: