(ВИДЕО) Стразбур пресудио 2010. у случају као што је данас у ЦГ: Влада Хрватске дискриминисала вјерске заједнице са којима није потписала споразум

Суд у Стразбуру је 2010. године пресудио у корист „Савеза цркава Ријеч живота“ против државе Хрватске.

Наиме, у предмету Савез цркава „Ријеч живота“ и остали против Хрватске у улози подносиоца представке нашле су се саме цркве и вјерске заједнице које су тврдиле да су дискриминисане, јер је Влада одбила да са њима закључи споразуме које је закључила са другим, укључујући и малим вјерским заједницама, а што их је онемогућило, на примјер, да изводе вјерску наставу у јавним школама и што је ускратило грађанске учинке вјерских бракова које су закључивали њихови свештеници и вјерски службеници (а што је признато другим црквама и вјерским заједницама које имају закључене споразуме са Владом).

Суд је донио пресуду, да је ријеч о дискриминацији, јер Влада за такав селективан приступ није имала никакво објективно и разумно оправдање, наводи се у образложењу.

У процесу „Савез цркава Ријеч живота и остали“ против Републике Хрватске, Европски суд је једногласно утврдио „кршење чланка 9 (слобода мишљења, савјести и вјере) у комбинацији с чланом 14 (забрана дискриминације) Европске конвенције о људским правима“, каже се у саопштењу Суда.

Савез цркава „Ријеч живота“, Црква цјеловитог еванђеља и Протестантска реформирана хршћанска црква у Хрватској тужиле су Републику Хрватску јер, за разлику од других вјерских заједница, не могу имати вјерску наставу у јавним школама и вртићима ни добити службено признање црквеног вјенчања, јер хрватске власти нису пристале закључити споразум с тим црквама којима би се регулисао њихов статус, навео је Суд за људска права.

Подсјетимо, у Црној Гори, припремљен је Закон о слободи вјероисповјести, иако све вјерске заједнице, осим највећа православна, тј. Митрополија Црногорско-приморска, имају већ уговоре, којима регулишу питања имовине.

Да је посебно дискриминисана Српска православна црква у Црној Гори, говори чињеница, да су остале традиционалне вјерске заједнице, Исламска и Јеврејска заједница, потписале појединачне уговоре о односима са Црном Гором, док је Католичка црква потписала Темељни уговор, који чак има предности у односу на домаће законе.

Римокатолици имају у својини ”један кроз један” и споменике културе

Наиме, како смо већ извјештавали, Бискупија которска, односно Бискупски ординијат Котор је власник приземне зграде у Котору, што само по себи не би било много чудно, да та зграда није уписана као споменик културе.

Наиме, у изводу из Листа непокретности број 197, Подручна јединица Котор, КО Шкаљари I, се јасно види да је Бискупски ординијат Котор власник 1/1 зграде која се води и као Споменик културе.

СПЦ још 2012. упутила Влади предлог Уговора, који је одбијен

Посебно је индикативна чињеница, да је СПЦ још 20. априла 2012. године, упутила била тадашњем предсједнику Владе Игору Лукшићу, предлог Уговора који је Влада одбила.

Лукшић је приликом посјете Ватикану и потписивања Темељног уговора са Светом столицом, казао да ће на истим принципима као са Светом столицом, бити регулисани односи и са осталим вјерским заједницама.

Лукшић 2011: На истим принципима као са Светом столицом ћемо потписати уговоре и са осталим вјерским заједницама

Темељни принципи на којима је почива овај документ, омогућавају да се на истом принципу одреде односи и према другим вјерским заједницама у Црној Гори афирмишући потпуну слободу вјере, гарантовану Уставом, и своје духовне и моралне вриједности, при том поштујући принцип одвојености Цркве и државе, оцијенио је тадашњи црногорски премијер.

Он је након потписивања и свечаних изјава, новинарима казао да би овај Темељни уговор потписан са Ватиканом, требало да послужи као примјер како да се испоштују и остале вјерске заједнице у Црној Гори, те њиховно духовно утемељење, традиција и канонско право. „То је уговор који регулише питања од интересе Католичке цркве у Црној Гори“, нагласио је Лукшић новинарима, и додао да Влада Црне Горе поштујући уставна начела, а уважавајући канонско право Католичке цркве, остављају слободу Католичкој цркви да сама уређује своја интерне односе, као и питања између цркве и државе, истичићу као посебно важна питања отварања школа и решавања реституције имовине Католичке цркве.

Он је тада нагласио, да та питања тангирају и остале вјерске заједнице у Црној Гори.

„Нама слиједи доношење закона о вјерским заједницама, нама слиједи доношење закона о повраћају имовинских права вјерским заједницама, нама слиједи потреба да регулишемо односе у Црној Гори, у смислу решавања правног статуса Медресе, или правног статуса Богословије“, казао је Лукшић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: