(ВИДЕО) „Српски свијет“: гост Ранко Гојковић – Поносан сам што сам дио страдалног, а не геноцидног народа
„Два велика писца, описујући Херцеговину, рекоше о њој: Иво Андрић, да Херцеговину дефинишу светлост и камен, а Милош Црњански да Херцеговина цео свет насели, а себе не расели“, ракао је у емисији „Српски свијет, Ранко Гојковић, православни публициста, преводилац, покушавајући да илуструје главну тему данашње емисије – Херцеговину.
„Херцеговина се носи у срцу, ма где и ма колико да сте далеко од ње, она је била велика инспирација Дучићу и Шантићу, каже гост „Српског свијета“, али и објашњава појам културног, идентитетског и етнолошког феномена Херцеговине.
Ранко Гојковић је дотакао значај бразде коју је заорао свети Василије Острошки, настављајући путем Светог Саве, као и бројни црквени великодостојници који су потекли из Херцеговине.
Ако одгледате данашњи „Српски свијет“ сазнаћете ко је финансирао почетак рада Београдског универзитета, али и ко је основао белоруски универзитет у Минску. Сазнаћете шта је „Божја реч“, али и открити шта је за Србадију значио тзв. Мостарски кружок, али и сазнати колико Срба данас живи у Мостару, подељеном граду, у коме српско православно гробље и цркву дели новоизграђени хотел. Чућете и шта је Каинов печат, ко га и зашто носи. Шта ради херцеговачко камење у Новом Саду? Посебно је било речи о Требињу, граду – инспирацији многим писцима и песницима, али и о Немањићком начину владања и односу према поданицима. Открићете и ко је био гроф Сава Владиславић и зашто му је Вивалди посветио једну своју оперу.
Ово је само делић тема које смо, причајући о феномену Херцеговине, дотакли у данашњем „Српском свијету“.
Прочитајте ЈОШ:
(ВИДЕО) НАСЛЕЂЕ: Јулиа Радојевић – Како хоби претворити у бизнис
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crnjanski je bio apsolutno u pravu.
U knjizi Dr- Đorđa Mikića, istoričara i direktora Instituta za istoriju, objavio je knjigu „Banja Luka na Krajini hvala“ povodom 500 godina od prvog pominjanja imena Banja Luka.
On je u njoj lijepo objasnio kako su prvi Banjalučani bili Hercegovci.
O čemu se radi?
U doba Osmanskog carstva bilo je zabranjeno da grad Banja Luka naseljavaju „inovjerci“.
Tek kad imerija slabi, a i pod uticajem zapadnih sila, Francuske i Engleske, popušta stega i dozvoljava se naseljavanje grada Srbima. I to Hercegovcima, jer Hercegovci su bili trgovci koji su trgovinom povezivali Veneciju sa Turskom, kupujući robu u Veneciji i priodajući je na ovim prostorima i dalje, i obrnuto.
Oni formiraju prvo gradsko jezgro – Gospodsku ulicu, koja je i sad najljepša ulicau gradu.
Hecegovačke gazde, sad Banjalučani, šalju svoje sinove u Beč, Prag i Pariz na školovanje.
Tako je Gojkovicu….
U Vrijeme kada je bilo najteze…. U Tudjini….
Kada sam se mogla „ukrivati“, jer sam iz Crne Gore….
Ponosno sam govorila da sam od onog „Poganog“ Naroda…..