Споменик мојковачким јунацима ускоро у Београду, Горан Весић у Српском свијету

“Покренута је иницијатива за изградњу споменика мојковачким јунацима у Београду, као спомен на 6.500 Црногораца предвођених Сердар Јанком, који су зауставили хорду бише од 12.000 аустроугарских солдата и тако омогућили српској војсци одступање преко албанских планина. Они су се за 24 сата одужили српству”, рекао је Горан Весић, заменик градоначелника српске престонице гостујући у емисији “Српски свет” Националне ИН4С ТВ.

У Организационом одбора биће Милорад Вучелић, Андрија Мандић, Славенко Терзић, потомци Сердар Јанка, истакао је Весић, јер како каже “Србија и Београд треба да се одуже мојковачким јунацима!”. Он очекује да ће и Црна Гора подржати акцију и укључити се у ову иницајативу, јер како је истакао, “то је очит пример како су некада, и ако две државе, сарађивале на одбрани српства“.

Епидемија ковида-19 не само да је здравствена криза, већ и друштвена и економска, сматра заменик градоначелника. Али је поносан на Србију и Београд како су одреаговала на ову пошаст. Пре свега организованошћу у заштити старих и најугроженијих, на функционисање градских служби, и што је Београд успео да нађе равнотежу – да мере борбе против короне дају добре резултате, а да престоница, као и цела Србија, функционише на најбољи могући начин, да живи и ради до 20 часова сваког дана, док су скоро све европске престонице затворене, па и закључане.

Весић је посебно истакао волонтере који су урадили и раде огроман посао на помоћи онима којима је она најпотребнија. Од почетка вакцинације, каже Весић, они су позвали више од 130.000 Београђана старијих од 65 година и понудили им помоћ, па су помогли да се њих 43. 000 пријаве за вакцинацију. Било да је реч о градској или сеоској  средини, јер Београд је огроман, али ни један Београђанин, тврди Горан Весић, неће остати без могућности вакцинисања. Тако да је од почетка имунизације више од 4.300 људи довезено на вакцинацију.

“Захваљујући пре свега личним контактима председника Александра Вучића, ми смо сада у могућности да бирамо између четири вакцине и да планирамо вакцинацију и ревакцинацију два милиона становника Србије” – истиче Весић, додајући да је још летос Вучић министру Лончару сугерисао да се на време набаве вакцине. Добра организација на нивоу Србије, омогућила је да се и „Торлак“ поново стави у функцију, јер се у њега улаже од 2012.године. Дошло се до тог нивоа, да ће до краја године у Институту „Торлак“ почети производња руске вакцине Спутњик, а план је да се у пуном капацитету производи 20 милиона вакцина, за сопствене потребе и за регион. Руски експерти који су боравили у Торлаку, сагласни су са оваквом пројекцијом јер су се уверили у стручност запослених у Институту „Торлак“.

Весић илуструје добро руковођење у условима пандемије, недавном посетом председника Вучића Француској где је био као члан званичне делегације, да је при сваком сусрету са Французима, разговор започињао питањем – како је Србија успела да се тако успешно носи са ковидом 19. Иста прича била је и приликом посете чешког премијера Андреја Бабиша Србији, подсећа заменик градоначелника, који је дошао да на лицу места види масовну имунизацију. Свему томе, мишљење је Весића, допринела је и дигитализација кроз е-управу, која се веома успешно показала у овим временима. А шта конкретно на терену значи добра организованост, најочитије показују позиви уметницима, таксистима, запосленим у градским комуналним службама, трговинама на вакцинацију, јер Београд мора да живи. А то, по речима Весића, подразумева вакцинисање запослених у овим областима. Пандемија је снажно погодила туристичку привреду Београда. Од града који је од туризма 2018. приходовао више од милијарде евра, дошло се на 25 одсто испуњености хотелских капацитета, што свакако није задовољавајуће, али је охрабрујуће, јер је показатељ да се туристи полако враћају у Србију.

„Ми управо радимо на програму вакцинације хотелског особља, мерама дезинфекције и осталим епидемиолошким мерама, као и сертификатима које ћемо издавати хотелима, а који ће пружити потпуну сигурност страним посетиоцима у мере превентиве и заштите гостију Београда, јер желимо спремни да дочекамо април, мај, када мере имунизације становништва почну да дају конкретне резултате јер хоћемо да наши гости знају да је Србија сигурна земља“, каже Весић и наглашава да сматра успехом чињеницу што је незапосленост у Београду између шест и седам одсто и што је у последњих неколико година отворена 191.000 нових радних места. Поносан је на чињеницу што у време короне незапосленост није порасла, што је просечна плата 668 евра, што ће 2025.године бити 900 евра у Србији, а то значи више од хиљаду евра у Београду. Иза свега тога стоји, каже Весић, интервенција Владе Србије за ублажавање последица ковида, од више од 6 милијарди евра.

Ова власт у Београду и Србији покренула је решавање огромног броја комуналних проблема у Београду, каже Весић. Једно од горућих, је питање отпадних и фекалних вода. Како је Весић рекао, из 100 испуста те воде одлазе у београдске реке. Зато је Београд почео изградњу фабрике за прераду отпадних вода, капиталне инвестиције од 265 милиона евра. Градиће се још пет канализационих система са постројењима за пречишћавање отпадних вода, а канализација са леве обале Дунава, која се управо ради, такође ће ићи у систем за прераду отпадних вода. Када је у питању прекомерна загађеност ваздуха, о којој се у Београду у последње време са разлогом говори, Весић каже да она није ни већа ни мања него раније. До краја године распоредиће се 21 нова мерна станица по Београду, како би се добиле што прецизније инфромације о загађености ваздуха. Али да би се конкретно смањила емисија штетних гасова, Град је набавио још 10 електричних аутобуса. Расписаће и тендер за набавку 100 нових, који ће као погонско гориво користити плин. План је да у градском саобраћају до 2030. године нема ни једног возила на дизел гориво. Разговара се о најповољнијим моделима како би се што више индивидуалних објеката прикључило на даљинско грејање. Стимулишу се инвеститори да граде тзв. “паметне зграде”. И депонија Винча је један од акутних еколошких проблема са којом се садашња администрација Београд ухватила у коштац. Од 1971.године депонија је само у ваздух емитовала четири милијарде гаса метана, каже Весић. Нова депонија подразумева и санацију садашње, прераду секундарних сировина, производњу топлотне енергије па се гради топловод Винча – Коњарник, регулисање отпадних вода које сада иду у Дунав, и на крају крајева заштиту археолошког локалитета Винчанске културе. У заштиту уређења локалитета Винча инвестира и влада САД са милион долара.

Весић је посебно истакао да добар део онога што се градило у Београду и што се гради, саставни је део усвојених урбанистичких планова од пре двадесетак и више година. То је случај, навео је Весић, са измештањем Железничке станице, јер је одлуку о томе Београд донео још 1981.године, када је градоначелник био легендарни Бранко Пешић. Весић се пита, и пита оне који су се успротивили измештању, а били су део неких предходних власти Београда и Србије, зашто ту одлуку и многе друге нису спровели у дело. Деценијама се говорило о изласку Београда на реке, каже Весић, Београд је сада коначно дошао на обале својих река. Подсећа да су те обале значајне, само Дунава чак 588 километара у дужини, што је више и од Словеначке и Црногорске морске обале. Подсећа на отпор на који је наилазила и идеја о преуређењу Обилићевог венца и многих других капиталних радова у Београду. Као пример класичне лажне вести, Весић истиче галаму коју су неки подигли око кафане “Орашац”, а све оно што је предвиђено да се гради зацртано је регулационим планом из 2001.године. Насупрот тим и таквим причама, каже Весић, од када се он бави градом, седам целина и на левој и на десној обали Саве, проглашено је културно – историјском целином. Док претходници ни једну амбијенталну целину у граду нису заштитили, каже заменик градоначелника, додајући да град мора да се развија, али уз максималну заштиту својих културних вредности попут зграде БИГЗ-а једног од  најпознатијих архитектонских остварења југословенске модерне по пројекту архитекте Драгише Брашована коју је недавно откупио руски инвестициони фонд и који треба да је стави у пуну функцију за 18 месеци, на задовољство Београђана, уз поштовање свих услова и сугестија Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Весић каже да није лако довести инвеститоре нигде, па ни у престоницу. Зато Београд, за сваког инвеститора који улаже више од 50 милиона евра, формира Радну групу чији је једини задатак да помогне инвеститору да што ефикасније спроведе своје намере. Тако је, каже он, у Београд после две и по године преговора стигла и Икеа.

„ Нема боље препоруке будућим инвеститорима од чињенице да на српском тржишту послује шведски светски бренд. Закључак је јасан – у Србији је сигурно и добро пословати“, каже Весић.

Доста “прашине” је подигла и реконструкција Трга Републике, постављање легендарне коцке и зеленила. Весић пореди сличне градске целине у другим европским градовима и каже да немају зеленило. Београдски трг има чак 27 стабала више него пре реконструкције, тврди Горан Весић, а замена коцке, која се показала неусловном, није коштала грађане ни динара. Комплетан посао на уређењу Трга коштао је 6,5 милиона евра. За откривене бедеме аустријског утврђења испод Трга, каже да је тражио да се сачувају, да се ставе стаклене плоче и тако простор Трга учини атрактивнијим, но стручњаци су предлог одбили и додаје да се годинама у Београду нису радила археолошка истраживања. Весић најављује археологе и друге стручњаке из области историје у Васиној улици, као и на још неколико локалитета. Завод, у односу на ранији период, има четири пута већи буџет за ову годину.

Са поносом је говорио о споменику „првом градоначелнику“ Београда, једној од најзначајнијих личности наше историје Деспоту Стефану Лазаревићу, који ускоро треба да буде готов.

Најавио је и коначни завршетак радова у Скадарлији, као и реконструкцију куће Ђуре Јакшћа.

Темељ развоја града су Детаљни урбанистички план, којим је 2013. године Београд био “покривен” са 35 одсто. Сада је то 65 процената и константно се ради на даљој регулацији. Каже да приградске средине реално заостају у развоју за центром престонице, пре свега инфраструктуром. Део Гроцке има проблем са водоснабдевањем, ради се да 2023. цела територија општине буде уредно снабедевена водом за пиће. У Лештанима је изграђена најмодернија школа. Младеновац, Лазаревац, Обреновц биће повезани БГ возом, који би саобраћао на сваких 15 минута. У Калуђерици се гради канализација и све отпадне воде ће ићи на прераду у фабрике, тако да ће се у Дунав испуштати чиста вода. Стари Савски мост, неки га зову и трамвајски, сели се на Ушће, истакао је Весић, а градиће се модерна саобраћајница са четири траке која ће водити до тунела који ће ићи испод центра града. На тај начин смањиће се фреквенција саобраћаја у централној београдској зони за 40 одсто.

“Фамозна” калемегданска гондола и место где се гради није део тврђаве, каже Весић. То су зидине изграђене 1926.године, сазидане као заштита саме тврђаве. Пронео се “спин” да ће због тога Калемегдан бити бити скинут са УНЕСКО листе, а никада није ни био на њој, истиче Весић.

Очекује да ће ускоро бити изабрано одговарајуће тело за изградњу меморијалног комплекса Старо сајмиште и Музеја геноцида, да је Музеј Николе Тесле добио репрезентативно здање на Дорћолу, да ће Београд добити зграду Опере и Филхармоније на Ушћу, да ће Музеј града Београда, напокон са 18 локација, добити здање достојно десетине хиљада артефаката које баштини, те да ће Душко Радовић добити знамење, какво би и сам волео – на дечјем игралишту.

Весићева идеја је да то буде у облику дечијег игралишта.

На крају, заменик градоначелника је водитељки „Српског света“ Гордани Јанићијевић открио да је посебно поносан на 70.000 таблета који ће бити подељени школарцима од првог до четвртог разреда, као и деци са посебним потребама. Око 5.000 рутера спремно је за децу која немају интернет, а Град ће обезбедити бесплатне дигиталне уџбенике за ученике до петог разреда основне школе.

Предраг Минић

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Човек је најслабија карика сваког система, Горан Матић у „Српском свијету“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: