(ВИДЕО) Шиптарска маса скандирала терористичкој ‘УЧК’ пред српским кућама у Ораховцу – тзв. косовска полиција само гледала
1 min read
Фото: Слика екрана
Док је регион пратио фудбалску утакмицу између Србије и Албаније, у Ораховцу се одигравала сцена која више подсећа на 1999. него на 2025. годину. Стотине Албанаца синоћ је упало у близину српске енклаве, уз повике „УЧК“, намерно изазивајући страх међу преосталим српским становништвом.
Није било инцидената само због смирености и повучености самих Срба, који су се повукли у неколико кућа — буквално се склањајући од отворене претње. Поново, као и небројено пута до сада, наоружана тзв. косовска полиција је само посматрала, не предузимајући ништа.
Спорт као изговор за насиље
Уместо да спорт буде терен за фер борбу и поштовање, синоћ је у Ораховцу послужио као тригер за организовано заплашивање српских цивила. Тешко је разумети како је резултат фудбалске утакмице мотивисао масу да у ноћи маршира и узвикује име организације која је одговорна за неке од најтежих злочина над Србима током и након рата на Косову и Метохији.
Да ли је играла фудбалска репрезентација Републике Албаније или терористичка „Ослободилачка војска Косова“? Ово синоћ није било навијање — било је чисто застрашивање. Жене и деца који су у том тренутку били у својим домовима, далеко од телевизора и било каквог спорта, били су изложени повицима „УЧК“ као јасној претњи, подсетнику на бол, сузе и гробове из прошле деценије.
Терористичка УЧК — историја која живи у сенци
Терористичка УЧК, организација коју је више земаља квалификовало као терористичку, одговорна је за тешке злочине над српским цивилима широм Косова и Метохије, а посебно у Ораховцу. Масакри, отмице, етничко чишћење — све то стоји у њеној мрачној историји. Управо зато скандирање њеног имена нема никакву другу сврху осим да изазове страх, да покаже надмоћ и да се понизе жртве.
Оно што забрињава јесте континуитет. Сваке године, под изговором спорта, политике, или обележавања такозваних „празника“, понавља се исти образац: српске енклаве на Косову и Метохији постају мете. Најчешће без последица за починиоце.
Ћутање институција — срамота и саучесништво?
Најопаснији елемент синоћњег инцидента није само број нападача или интензитет провокација — већ тишина „косовских“ институција. Полиција, чија је једина дужност да заштити све грађане, овог пута је поново посматрала из даљине. И није први пут. Њихово ћутање није само кукавичлук — то је институционализована пасивност која охрабрује будуће нападе.
