Првостепено осуђени Милош Меденица није побјегао због Управе полиције, већ због неефикасних законских рјешења, казао је директор полиције Лазар Шћепановић на заједничкој сједници скупштинских одбора за безбједност и одбрану и за политички систем, правосуђе и управу.
Службеници Управе полиције трагају за Милошем Меденицом, сином бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице, који је крајем јануара првостепено осуђен на јединствену казну затвора од десет година и два мјесеца за стварање криминалне организације, продужено кривично дјело кријумчарење, два кривична дјела противзаконити утицај путем помагања, као и за кривично дјело спречавање доказивања. Полиција је током редовне контроле у ноћи уочи изрицања пресуде Меденицу затекла у објекту становања у којем се налазио у кућном притвору, али идуће вечери није био на истој адреси.
Весна Медница спроведна је у УИКС прије двије ноћи.
Заједничкој сједници одбора присуствују директор Управе полиције (УП) Лазар Шћепановић, министар унутрашњих послова Данило Шарановић, представница Агенције за националну безбједност Сања Раичевић и министар правде Бојан Божовић.
Већином гласова, донијета је одлука да се сједница настави и одржи контролно саслушање, у саставу који се одазвао позиву.
Министар правде Бојан Божовић рекао је да се уводи ново кривично дјело – предложили су измјене и допуне кривичног законика, односно увођење посебног кривичног дијела које се односи на кршења мјера надзора. Он је изразио да ће бити усвојене измјене ЗКП гдје ће бити предвиђено да контрола оптужнице не смије да траје годину, или годину и по дана, и процес ће бити сврсисходнији.
„Када говоримо о Министарству правде и бјекству Милоша Меденице, ми ту нијесмо имали надлежност“, казао је Божовић, преноси РТЦГ.
Министар унутрашних послова Данило Шарановић изјавио је да је полиција забиљежила 351 случај кршења мјере надзора, обавијестила суд, али реакције није било, односно у четири случаја су изречене алтернативне мјере.
„Све је ово посљедица неизрицања првостепене пресуде у року од три године, и зато смо тражили да се у Кривичном законику кршење мјера надзора препозна као кривично дјело. Ми смо говорили да ће чланови криминалних група који су пуштени јер није било изрицања пресуде у року од три године уз овакво неефикасне мјере надзора постати или легитимне мете, или бјегунци или повратници у извршењу кривичних дјела“, рекао је Шарановић.
Он је казао да имамо 690 лица која су осуђена правоснажно на затворске казне, а нијесу још приступили на извршење у УИКС.
„Треба ли онда да ми тих 690 лица учинимо штићеним личностима“, рекао је Шарановић.
Шарановић је рекао да овај сектор безбједности неће нико зауставити у борби против свих видова криминала.
Директор УП Лазар Шћепановић рекао је да је улога полиција контролно-информативна с аспекта овог случаја. Он је рекао да је недоношење пресуда у законом предвиђеном року кршење закона.
<
„Ово лице, Милош Меденице, није побјегло Управи полиције, ово лице је прекршило мјеру надзора, и побјегло је неефикасним законским рјешењима“, саопштио је Шћепановић.
Он је казао да при садашњем стању, кршење мјере не производи правно дејство и није сврсисходна.
„Близу смо да лоцирамо онлајн платформе са којих се јавља. Званична форензика каже да је су његови снимци вјештачка интелигенција“, рекао је Шћепановић.
Појаснио је да је посљедњу комуникацију о овом предмету имао 26. децембра 2025. године са суткињом Весном Ковачевић, а тада му је, испричао је повјерено да је добила у том моменту непровјерене „чаршијске приче“.
“Тај извор јој је рекао да су приче рекла-казала да ће лице које је сада у притвору да изврши самоубиство и да ће можда она или Милош да се дају у бјекство. Ја је питам – добро, пошто имате тај безбједносни ризик, зашто му не одредите притвор. Она каже, а то су Лазаре чаршијске приче, ничим потврђене”, казао је Шћепановић.
„Меденици помажу чланови картела“
Навео је да Меденици очито помажу процесуирани чланови полицијског картела, који су били дио обавјештајно-безбједносног сектора.
Рјешење о мјерама надзора, додао је, потписао је предсједник Вишег суда Зоран Радовић.
„Уколико је постојао процесни ризик и опасност да се ово лице да у бјектво, суд је могао да донесе налог полицији да инвазивно поступа и спроводи надзор 24 сата“, рекао је Шћепановић.
Свако друго поступање, рекао је, било би кршење закона.
Он је прочитао службену забиљешку старјешине ЦБ Плав о томе да је једно лице прекршило мјеру надзора, и онда је о томе информисао суд. На то је добио одговор из локалног суда да треба да позове у Виши суд у Бијело Поље, гдје му је двоје судија рекло да треба да зове предсједника суда. Позвао је Ивана Смоловића, предсједника суда, и информисао да лице Х.Е. крши мјере надзора.
„Он му је рекао да није дежуран и прекинуо је везу. Треба ли да старјешина зове судију Европског суда за људска права“, казао је директор полиције.
Он је затражио поступак против Зорана Радовића.
„Тражим да Судски савјет покрене дисциплински поступак против предсједника Вишег суда у Подгорици који је јавно у емисји тврдио да мени треба забранити да тумачим право“, казао је Шћепановић.
Директор УП казао је да полиција не може да прави засједе и незаконито прати, јер мора да постоји јасна инструкција суда.
„Када затекне лице у кршењу мјера, суд треба да каже шта даље. Али када га полиција ухвати а суд каже пуштај, онда је логично да се ово дешава“, рекао је Шћепановић.
Шћепановић је казао да му је на једном скупу високи представник Владе Србије рекао да је неизручење Светозара Маровића Црној Гори био политички договор двије државе.
Представница Агенције за националну безбједност Сања Раичевић казала је да агенција нема било какву функционалну или физичку одговорност за праћење реализације мјера надзора, па самим тим нема ни одговорност у овом случају. Она је појаснила да АНБ врши контраобавјешатјну заштиту објеката од јавног значаја и штићених личности, а законске одредбе не дају правни основ за праћење реализације мјере надзора лица у кућном притвору.
Она је подржала предлог да се ревидира правни оквир када су ови случајеви у питању.
Посланик ДПС Оскар Хутер рекао је да Шарановић треба да одговори на питање да ли су процесуирали помагаче бјекства Меденице јер је раније саопштио да знају ко је било логистика за бјекство.
„Како нисте процјенили да је дан уочи пресуде био довољан разлог да се обезбједи згарда у којој живи лице које је већ једном било у бјекству, члан криминалне организације. Рекли сте да сте били усмено обавјештени из суда да постоји опасност од бјекства Меденице, а да немате то писано. Знали сте, зашто нисте урадили ништа“, казао је Хутер.
Он је Шћепановићу поручио да се са Цетиња сваки дан испаљују ватромети од кад је он на челу полиције.
„На Цетињу се сваки дан испаљују ватромети и славе убиства од кад сте ви на челу УП“, казао је Хутер.
Предсједник Одбора за безбједност Миодраг Лаковић (ПЕС) казао је да се поставља питање зашто није прихваћено јемство.
„Овако је Меденица могао да побјегне јер га то просто, није коштало ништа“, рекао је Лаковић.
Министар Божовић је рекао да треба чешће користити јемство.
Што се тиче односа Вишег суда и полиције, како је казао, дошло је до неразумијевања између предсједника суда и директора полиције.
Шћепановић је рекао да је за директора полиције изабран на јавном конкурсу, а не у режији политичких странака.
Казао је да је везано за рањавање ножем прије неколико ноћи у Никшићу, полиција о томе саопштење објавила када је он процијенио на треба.
Директор полиције је рекао да полиција није добила никакав налог ни од једног суда.
„Није кршење мјере прописано да је то кривично дјело. Меденица је био у свом стану, са либералном мјером, коју је одредио суд. Каже суд да га вратимо стан. Нијесмо ми Глово да га вратимо“, казао је Шћепановић.
„Откривено ко је све имао контакт са Меденицом“
Он је казао да је свако лице које је имало конкат са Меденицом 27. и 28. јануара идентификовано, али више детаља не може да понуди због истраге.
„Да ли ће бити кривичног дјела, због пружања помоћи, то не знам, одлука је тужиоца“, казао је Шћепановић.
Министар Шарановић је казао да је оставио могућност да се на снимцима налази Меденица, посебно јер није нелогично да лице у бјекству има средства комуникације. Он је подсјетио да је полиција, међутим, дала налазе да су снимци генерисани путем вјештачке интелигенције.
Милош Пижурица (ПЕС) осврнуо се на писмо које је јавности недавно послала ухапшена Весна Меденица. Он је навео да то писмо отвара бројна питања, а посебно пошто оптужује неке раније судске приправнике, а сада носиоце правосудних функција, онда је важно знати зашто нешто није формлно-правно предузела ако је то знала, преноси РТЦГ.
Божовић је рекао да није први пут да читамо таква писма.
„Не бих се тиме посебно бавио. Без обзира на бројне изазове посљедњих година, мислим да смо направили значајне искораке“, каже министар правде.
Шћепановић је рекао да је Меденица био у свом стану, уз блажу мјеру коју је одредио суд. Није поштено, додаје, да на слободу изађу десетине лица која нијесу осуђена у трогодишњем року, а да се тражи индивидуална одговорност једног полицијског службеника.
„Питање одговорности се мора уредити системски“, навео је директор полиције.
Приоритет полиције је, казао је, да се ово лице лоцира и да се ухапси.
„Весна Меденица је првостепено осуђена са прецизним налогом гдје може да иде. Милош Меденица је имао мјеру забране напуштања стана. Полиција не може сама да предузима мјере и радње, суд мора да наложи све радње. Не желимо да радимо у сивој зони“, казао је Шћепановић.
Није се засједало у парламенту, казао је, када су прије неколико година побјегли истакнути чланови „шкаљарског клана“. Ударено је на све криминалне групе, рекао је, али изгледа да неки центри моћи желе да се консолидују.
„Ни милиметра се нећу повући“, казао је директор полиције.
Он је рекао да увјерава да ће полиција урадити све да ухапси Меденицу.
Радовић одбио позив одбора; Николић: Како може у ТВ емисије а не може на одбор
Предсједник подгоричког Вишег суда Зоран Радовић најавио је да неће доћи на заједничко контролно саслушање.
Радовић је рекао да би његово саслушање пред Скупштином могло нарушити самосталност и независност суда, које јамчи Устав, као и да сматра да расправу о системским проблемима који се тичу примјене појединих одредаба Законика о кривичном поступку треба водити на другим адресама.
Из Врховног суда су констатовали да не постоје уставни и законски основи, нити међународно признати стандарди који оправдавају учешће представника судске власти, појединог судије или предсједника суда на контролном саслушању у формату у којем је позив упућен.
Посланик Европе сад (ПЕС) Дарко Драговић казао је да не присуствују представници судске власти, онда се поставља питање сврхе зашто Одбор за правосуђе, управу и политички систем учествује на сједници. Како је рекао, Одбор за безбједност је покренуо причу и сједници присуствују министар унутрашњих послова и директор полиције.
Драговић је подсјетио да је Одбор за правосуђе позвао представнике судске власти, али се предсједник Вишег суда није одазвао.
Посланиик Демократске Црне Горе Душко Стјеповић казао је да се судови понашају као мали богови. Он је нагласио да се оправдано поставља, у тим околностима, питање сврсисходности контролног саслушања.
Како је рекао посланик СД-а Никола Зиројевић, допис Вишег суда је скандалозан. Како је казао, његов поступак је кукавичлук, а нагласио је да се отвара питање коме је у интересу опструкција овог контролног саслушања.
Шеф клуба ДПС Андрија Николић рекао је да је сједницу потребно одржати. Он је казао да се поставља питање како је могуће да предсједник суда добија зелено свјетло за гостовање у телевизијским емисијама, а нема зелено свјетло за долазак на сједницу скупштинског одбора.
Иван Вуковић (ДПС) казао је да све дјелује као режирано, с циљем да се ова сједница не одржи.
„Неприхватљиво да се не појаве представници судства“
Функционер и посланик ДНП Владислав Бојовић казао је да је интерес јавности да се контролно саслушање одржи. Нагласио је да је неприхватљиво да се представници судства не појаве на сједници.
Дејан Ђуровић (НСД) казао је да у овом тренутку, по свој прилици, нема баш услова да се настави са сједницом. Он је рекао да би било сврсисходно да се прекине сједница а да се настави када дођу сви који су позвани.
Замјеник предсједника Одбора за политички систем, правосуђе и управу Зоран Микић рекао је да није добра пракса недолазак представника Вишег суда на ово контролно саслушање. Ипак, додао је, сједницу треба одржати.
Министар Шарановић рекао је да оваква пракса у поступању судске гране власти шаље поруку представницима грађана да су недодирљиви. Нагласио је да дијели мишљење посланика о поступању судске гране власти.
„Ми смо заинтересовани да се ова сједница одржи. Немамо шта да кријемо. Није било контролних саслушања и сазивања сједница кад су бјежали Звицер, Миловић и раније Маровић“, казао је Шарановић.
Тема саслушања је утврђивање околности у вези са бјекством првостепено осуђеног Милоша Меденице.
