(ВИДЕО) Сабља Немањића: Како је доспјела у руке краља Николе и гдје је данас

Сабља краља Милутина, позната и као “Сабља Немањића”, је наводно из 14. вијека из доба Немањића.

На сабљи је урезан ћирилични натпис на старословенском: “Стефан Урош краљ Србљем – Љета господња 1315” а с друге стране: “Да зивјет Краљ”.

Овом сабљом је крунисан црногорски Краљ Никола I 1910. године.

Како је ова сабља доспјела до руке краља Николе и шта се десило са сабљом послије њега?

1869 године, Никола, још као млади књаз, одпутовао је из Црне Горе до Русије у циљу јачања дипломатских и личних веза те двије државе.

У Русији књаз Никола добије величанствени дочек, и примљен је на двору цара Александра другог Романова.

Током дужег разговора о тадашњим и историјским односима њихових двају народа, цар Александар прекида Николу и каже:

„Имам једну сабљу вашијех старијех предака. Она ће на бољем мјесту бити у вашој руци, него у мојој оружници“.

Александар вади сабљу из ризнице, стара али добро очувана са врхом сечива још оштрим са обје стране, и дарива младом књазу Николи.

Никола се враћа у Црну Гору, и себе сматрајући насљедником Немањића, сабљу носи у свим свечаним и историјским приликама, па је с њом јуришао у чувеној бици на Вучјем Долу 1876., и сабљу је опасао и приликом своје службене посјете Београду, 1896. године.

———

Према наводима др П. Шобића, сматра се да је 1315. г. ову сабљу поклонио неки војсковођа или град, у знак вјерности и оданости српском краљу Стефану Урошу II Милутину, који је војевао на Угре исте те године, када је ова сабља сакована.

У наредном периоду сабљу су Турци нашли и заплијенили у току или послије боја на Косову 1389. године: однијели је у Једрене у Анадолији и тамо чували као непроцјениву и драгоцјену старину и трофеј, стечен побједом над српском војском.

400 година касније, сабљу су заплијенили Руси у Једрену приликом побједе над Турцима 1829 године.

Симо Поповић, сектретар књаза Николе, наводи да неколико година послије руско-турског рата, сабља се нађе на Кавказу у граду Тбилису, а велики руски кнез Михаило Николајевич, као гувернер у Тбилису, откупио је.

Како је само оштрица сабље пронађена, кнез Михаило у Петрограду је дао да се израде корице и балчак у стилу руских официрских сабаља.

Потом Кнез Михаило поклања сабљу руском цару Николи I, који је оставља свом сину и насљеднику Александру II, који постаје цар Русије 1855. године.

————

Напуштајући земљу, након капитулације Црне Горе у Првом свјетском рату, краљ Никола међу историјским и другим драгоцјеностима свога дома понио и ову сабљу.

Сабља се по краљевој посљедној жељи, поред осталих одличја нашла и на његовом мртвачком одру, 1 марта, 1921. године у Француској.

У свом тестаменту краљ Никола обраћа се свом најстаријем сину Данилу и ставља му на дужност да дворску збирку оружја, поред осталог, подијели са својом браћом, “са изузетком сабље Немањића, коју теби остављам у насљедство.”

У тестаменту, изричита одредба била је да се ова сабља “не може се ни продати, ни промјенити, ни заложити”.

Међутим, након смрти краља Николе, а и абдикације престолонасљедњка Данила, одредбе тестамента нијесу испоштоване.

Сабља краља Милутина као и друге знаменитости од великог значаја дошле су у друге руке. До иза Другог свјетског рата сабља је била у посједу италијанске краљице Јелене од Савоја, ћерке краља Николе.

Након њене смрти, њеним тестаментом сабља је враћена преосталим потомцима краља Николе, да би се око 1960. године стицајем неразјашњених околности нашла у рукама једног паришког антиквара.

1970. године сабља Немањића се појавила на аукцији у Паризу, и компанија из Врања “Алфа Плам” откупи сабљу за 4500 долара и поклони је Цетињским музејима.

Због овог поклона, градови Цетиње и Врање се побратиме уз велику прославу.

Данас се сабља налази на Цетињу, на двору и музеју краља Николе, где је и дан данас изложена, инспиришући посјетиоце и туристе свих земаља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: