(ВИДЕО) Представљен 36. број „Савиндана“: Он је духовни мед који нас сабира у Пријепољу као у кошници
1 min read
У години у којој Милешевски културни клуб „Свети Сава“ обележава 35 година постојања, у Пријепољу је промовисан нови, 36. број ревије „Савиндан“. На 76 странa „Савиндан“ доноси текстове тридесетак аутора и ауторки, нових и сталних сарадника „Савиндана“, који годинама посвећено истражују и пишу за годишњак који се чува и изнова чита током целе године. И ове године Клуб је наградио најбоље ђаке пријепољских средњих школа.
Промоција „Савиндана“ и ове године је испунила малу салу Дома културе у Пријепољу, окупивши ауторе и ауторке, сараднике ревије, пријатеље Милешевског културног клуба „Свети Сава“ и поштоваоце годишњака који већ три ипо деценије чува историју, културу и традицију нашег краја и региона. Након минута ћутања за све чланове и сараднике преминуле у протеклих годину дана, окупљенима се обратио Зоран Малешић, председник Управног одбора Милешевског културног клуба „Свети Сава“ који се захвалио свима који су на било који начин допринели да часопис 36. пут угледа светлост дана уочи Савиндана – празника чије име и носи.
„Не би било свега да није вечерас вас овде. Јер кад вас видим у оволиком броју значи да имамо за кога да правимо те наше новине, да окупљамо сараднике, да се дружимо и да идеја Милешевског културног клуба траје и даље. Иако су нас многи напустили нико нас није напустио што је хтео, виша је то сила била због које су нас напустили. Али имамо и млађих сарадника“, поручио је Зоран Малешић.
Овогодишњи број „Савиндана“ представио је Срећко Гујаничић, професор филозофије из Нове Вароши који је повукао паралелу између меда и „Савиндана“, рекавши да је мед најбоља намирница која се добија од хиљаде цветова конзервираних за вечност. Мед се цеди у лето, око Илиндана, а слично је и са „Савинданом“.
„Савиндан је духовни мед који се цеди такође једном годишње, али у зиму. А ми који пишемо редовно или повремено за овај часопис, јесмо пчеле разасуте и раштркане широм Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговнине, и које се сабирамо уз и низ Лимску долину, у Пријепоље, као у кошници. Оно што могу да кажем јесте да је овогодишњи род био више него добар. Читаоцу се нуде текстови разног садржаја, од оних историјских, историјско-уметничких, педагошких, религијских, затим имамо приче, путописе, интервју, књижевну критику, мемоарску прозу, семантичко-етимолошка истраживања, бројне приказе, родослове, чак и статистику, али и оне текстове који су информативни и који нас обавештавају шта се догодило између два Савиндана. Поезија такође има своје значајно место и ауторе“, рекао је Гујаничић, који је исцрпно представио целокупан садржај часописа, издвојивши најзачајније и најзанимљивије детаље из текстова, довољно да заинтересује публику за овогодишњи, веома садржајан број.
Од првобитног десеточланог иницијативног одбора за оснивање Милешевског културног клуба, који ове године обележава 35 година од оснивања 15. јуна 1991. године, у животу је само двоје чланова – Слободан Гојковић из Пријепоља и Петко Гујаничић из Нове Вароши, отац овогодишњег промотера. На ово је подсетио Зоран Малешић, као и на Љубомира Шуљагића, професора књижевности и првог председника Клуба, који је преминуо прошле године.
Управо Шуљагић је годинама уручивао награде најуспешнијим ђацима пријепољских средњих школа. Ову праксу Клуб је установио пре 25 година. До 2015. је награђиван само један ученик или ученица, а већ 10 година награђују се најбољи ђаци из све три пријепољске средње школе. До ове године уручене су 42 награде, а један од дародаваца награда овај пут је био Горан Јаковљевић, први ученик награђен пре 25 година, данас успешни дипломирани инжењер електротехнике.
