Законом о спречавању корупције треба предвидјети да поступак за разрјешење члана Савјета Агенције покреће надлежно скупштинско тијело, оцијенио је посланик Демократског фронта (ДФ) Милун Зоговић. Он је, на сједници скупштинског Одбора за антикорупцију казао да закон омогућава Савјету АСК-а да контролише сам себе.
Зоговић је истакао да не постоји никаква могућност да чланови Савјета буду разријешени, јер поступак за разријешење покрећу најмање три члана Савјета.
„Да бисмо створили елементарне предуслове прије свега је потребно избрисати из Закона да се поступак за разрјешење покреће на предлог најмање три члана, то мора да се елиминише и да поступак за разрјешење чланова Савјета покреће онај који предлаже избор – надлежно скупштинско тијело“, казао је Зоговић.
Извршна директорица Мреже за афирмацију невладиног сектора, Вања Ћаловић Марковић, казала је да јој је драго што се коначно прича како унаприједити тај закон.
“У великој мјери нам је недостајала политичка воља да добијемо бољи закон. Мислим да у постојећем законском рјешењу имамо нека рјешења која су солидна, али је у питању примјена Агенције“, рекла је Ћаловић Марковић.
Како је казала, једно питање је недостатак у постојећем Закону, које су резултат недостатка политичке воље.
„Друго питање је тумачење тих одредби, односно селективно поступање Агенције, за које мислим да је резултат политичког утицаја на ту институцију“, казала је она.
Она је навела да нема никакве контроле рада директора Агенције.
Ћаловић Марковић је оцијенила да треба увести другостепеност, да Савјет АСК-а може да одлучује по жалбама.
“То је кључно питање због којег долазимо у ситуацију да бројни предмети остају у ладицама и да се по њима уопште не поступа”, рекла је Ћаловић Марковић.
Она је нагласила да је посебан проблем имовина јавних функционера у иностранству.
“Казне у Закону о спречавању корупције су такве да се просто свакоме исплати да крши Закон и скрива имовину”, рекла је Ћаловић Марковић, додајући да иако се утврди да је прекршен Закон, нема посљедица.
Ћаловић Марковић је казала да се АСК никада није бавила животним стилом јавних функционера, а да је то омогућено Законом.
<
Директорица АКС-а Јелена Перовић казала је да је питање начина оснивања Агенције питање конвенције Уједињених нација против корупције, које тражи од сваке земље и будуће чланице Европске уније да има такво тијело.
„Приликом оснивања Агенције, водило се међународним стандардима, како очувати и оснажити независност једног таквог тијела“, рекла је Перовић.
Перовић је казала да је АСК радом доказао да Закон није најбоље ријешио одређена питања.
Она је навела да, у односу на другостепеност Савјета, није сигурна да ли треба ићи тим редосљедом или је једноставније да Управни суд кроз законе треба да има рок у којем треба да поступи по предметима АСК-а.
„Ако се дао неки рок од 30 дана или три мјесеца, да предмети АСК-а буду хитне природе, можда би се ријешио тај проблем“, навела је Перовић.
Перовић је рекла да потпуно подржава оба рјешења, али да је једноставније да се Управни суд обавеже да предмете у АСК-у има као приоритетне.
Како је навела, драго јој је да се рашчистило да је велики круг особа која су јавни функционери и које не треба да буду предмет контроле Агенције и да се само затрпава рад АСК-а свим тим провјерама.
„Док је Закон на снази, он ће важити и ми ћемо га примјењивати онако како стоји“, истакла је Перовић.
Посланик ДФ-а Драган Бојовић навео је да је постојала неадекватна комуникација између Одбора и АСК-а.
Он је рекао да се по законском рјешењу види да Агенција није обавезна по закону да има дефинисан и јасан однос према Скупштини.
„То је једна од ствари због чега смо иницирали консултације о измјена Закона“, рекао је Бојовић.
Бојовић је казао да је циљ консултација да унаприједе оно што се може и да покушају заједнички да дођу до адекватног рјешења.
„Мандат чланова постојећег Савјета АСК истиче у јулу сљедеће године и било би добро да измјене Закона о спречавању корупције имамо прије тог датума, како бисмо нове чланове бирали према измијењеном законском оквиру“, рекао је Бојовић.
Он је рекао да Законом Савјет АСК-а контролише и репродукује сам себе, и да је тиме ван система и контроле.
Снежана Калуђеровић из ЦГО-а казала је да та невладина организација дијели оцјену да је потребно ући у измјене и допуне Закона о спречавању корупције.
Она је казала да у ЦГО-у сматрају да треба мијењати назив овог закона, односно да се зове Закон о сузбијању корупције.
„Постојећи назив закона не одржава у цјелости садржај самих законских норми, које нијесу искључиво превентивног карактера, већ се односе и на борбу против корупције“, рекла је Калуђеровић.
Државни секретар у Министарству правде Бојан Божовић казао је да је чињеница да је потребно да се Закон што прије мијења, јер је показао читав низ мањкавости.
„У сардњи са Савјетом Европе (СЕ) урађене су двије анализе, које се односе на оснивање, начин и надлежности функционисање АСК, а друга се односи на пријаве јавних функционера“, рекао је Божовић и најавио да ће упутити писмо СЕ да им дају одобрење да те анализе подијеле са Скупштином.
Како је рекао, трећа анализа је у изради и односи се на звиждаче.
Посланик Демократа Данило Шарановић казао је да у црногорском правном систему постоји велики број закона који у својој бити носе борбу против корупције, било каквих нелегалних активности.
„Закон о спречавању корупције има један од најригиднијих назива, а можда и постиже најслабије резултате“, рекао је Шарановић.
Према ријечима Шарановића, искуства су показала да се у Црној Гори много више бавило легализацијом, него откривањем и спречавањем корупције.
