(ВИДЕО) О. Предраг Шћепановић у Камничкој Бистрици: Ово је за нас из Црне Горе свето мјесто!
1 min read
Фото: проф. Александар Вујовић
„Ево нас на овом мјесту, гдје би човјек требало да скине обућу са ногу својих, јер је ово мјесто свето“, казао је на почетку своје бесједе у Камничкој Бистрици, о. Предраг Шћепановић, парох подгорички.
„Онај Луцифер, она сатана позавидје љепоти божанског савјета, као да је у крваво југословенско ратно прољеће, прољеће у мају и јуну 1945. године, у овој једној од најљепших земаља на свијету испод Алпа и леда Камника, гдје су животе своје, кости своје оставили безгробни војници краљеве војске а и многи других војски, уморени од братске руке“, казао је о. Предраг.

Казао је да доносе из Црне Горе, плач мајки и бака и уздахе оних наших старица, које су говориле, како је казао о. Предраг, „да ми је да знам ђе му је гроб, као да би се жив вратио, отишао је на зли пут“.
„Овај зли пут, постао је за нас из Црне Горе, благословен, једно ходочашће, светој земљи, јер кад го ко ми помене Словенију, помене ово свето мјесто, помене Камник, Камничку Бистрицу, Похорје, Техарје, Караванке, Краљ, Цеље, зидани мост, тамо гдје су кости своје оставили у овој лијепој земљи. Само безуман човјек је могао овако лијепу земљу да залије братском крвљу, но рекао је пјесник, света је само она земља на коју није пала суза срама“, казао је у дирљивој бесједи о. Предраг Шћепановић, па нагласио:

„Волим и ово да знам, браћо Словенци, читали смо извјештаје преживјелих, ријетких преживјелих из Америке, који су говорили да је словеначки човјек им давао хлеба, обућу и одјећу, скидао и са себе обућу и одјећу, што закључујемо да се питао словеначки човјек они никада не би били побијени. Одлука о њиховој егзекуцији дошла је много даље од Централног комитета и од врхушке Броз – Ранковић- Ђилас и други, који су ову лијепу земљу у једно прољеће 1945. године, када је рат био завршен, залили крвљу наших најбољих синова“.
И некако у себи се молим, наводи о. Предраг, Бистрице ријеко изворска, јеси ли им ране умила, јер највеће дрвеће израсло је из крошања на мјесту гдје је проливена братска крв. .
„На овом мјесту у име Удружења отркићемо истину, и њеног предсједника Крста Никлановића, сина великог Душана и потомка Влада Никлановића, који су промислом божијим остали у животу, да свједоче истину, а њихова браћа Томо и Митар заувијек остали са хиљадама и десетинама хиљада, стотинама хиљада, јер крст и гроб немају идеолошког знака, јер до доласка комуниста људи су се сахрањивали, једино за вријеме комуниста за сахрану је требала политичка подобност!, казује о. Предраг.

„Ево нас овдје да захвалимо браћи Словенцима, на првом мјесту једном дивном Ивану Пристовнику и његовој Андреушки, без кога, заиста да ми нико не замјери, тешко да би било и ове свете капеле, и овог нашег сабрања и овог парастоса. Захвални смо и овдје присутном Матежу Скамену и његовој супрузи која је овдје са овим колицима али је дошла и прошле године, и ове године да потврди да смо сви људи, и да вас ране нашега рода боле. Захвалан сам много и високо достојном жупнику општине Камник Матеју Слапару, који је и ове године и прошле године и сваке године одржава ово свето мјесто, и друге гробове, а у Словенији око 600 масовних гробница, и посебно поздрављам доктора Митју Ференца који је овдје који је сондирао већину од тих масовних гробница. Ово за нас из Црне Горе, ово је свето мјесто“, поручио је у бесједни о. Предраг Шћепановић.
У Камничкој Бистрици је пошла група вјерника предвођени Владиком Кирилом, о. Предрагом Шћепановићем, Александром Вујовићем професором на Цетињској Богословији.
Са благословом Божијим, благословима Светог Саве и Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, Светог Јустина Ћелијског и Светих новомученика и мученика Митрополије црногорско-приморске и Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког г. Јоаникија и Епископа буеносајреско-јужноцентралноамеричког и администратора Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирила, свештенство и вјерни народ Митрополије црногорско-приморске, кренули су на благословени пут, стазама страдалног народа у Камничку Бистрицу у Словенију, како би учествовали на Светој архијерејској литургији и парастосу поводом 79 година страдања страдалног вјерног народа. Ријеч је о стратишту и мјесту страдања великог народног збјега из Црне Горе, Боке которске и Херцеговине у Камничкој Бистрици, пострадалим без суда и пресуде, од руке носилаца комунистичке идеологије 1945. године. Само у овом мјесту страдало је мученички и затрпано око 3 500 хиљаде недужних људи а међу којима је било свештеника, жена и дјеце.
Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ буеносајреско-јужноцентрално амерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило Бојовић са свештенством и вјерним народом у суботу 15. јуна 2024. године.
Поклонике ових светих и страдалних мјеста у Словенији предводи протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски и чланови Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве. Крваво словеначко зло прољеће један је израз којим се обухвата страдање 20 000 познатих случајева мушкараца, жена и дјеце, који су имали намјеру да се придруже Енглезима а већина њих је нашла смрт током маја, јуна и јула почетком 1945. године. Пуна истина о голготи тог народа ни данас није у потпуности расвијетљена у Црној Гори.
Молитвама Светих новомученика и свештеномученика Митрополије црногорско-приморске Господе Исусе Христе сине Божији помилуј и спаси род наш православни, записао је проф. Вујовић на почетку ходочашћа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Њихов бол и мука су покопани са њима , хиљаду километра од родне Црне Горе , али њихова ванземаљска патња је настављена и после њихове смрти , јер осташе без гробних знамења и светлости свећа најближе родбине !
…treba rehabilitovati svakoga ko nije okrvavio svoje ruke u zlocinima….i takvih je bilo malo… jer su uglavnom krivci zlocinci bjezali od pravde koja ih je trazila…svaki krivac treba da se suoci sa ovozemaljskom pravdom….nevinima satisvakcija dolazi naknadno na onom svijetu…
Nijesu ih ni smjeli pominjati, a javnon se o njima govorilo decenijama sve najgore. Medju nima je bilo i onih koji ni pusku nijesu nosili. A njihovim porodicama su izazivacki pjevali
„nema više marmelada da.cetnici mazu brade“
Neka im je laka bezgrobna.tudja zemlja