• Издвојено
• Култура

(ВИДЕО) Неповерење у црногорску власт

4 године ‎ ИН4С

Остаци Његошевог гроба Фото - документација "Новости"

За идеју да се у оквиру маузолејског комплекса изграде одређени верски садржаји представници Српске православне цркве сазнали су из новина, из изјаве Вељка Милатовића.

Мада је митрополит Данило 29. маја 1970. године “навратио” код Мијата Шуковића, председника Републичке комисије за верска питања Црне Горе, у разговору који је потрајао, Шуковић је упитао митрополита зашто тужба није достављена Уставном суду Црне Горе, него Уставном суду Југославије: “Није ли у томе дошло до изражаја, у најмању руку, неповјерење, а у крајњој линији и негирање Републике Црне Горе? Није ли и то потврда оцјена које дајете: да у овој земљи није владавина Устава и закона већ субјективизам и самовоља власти?”

“Правници су одлучили коме ће се тужба послати”, одвратио је митрополит Данило, а Шуковић се заинтересовао да ли је на седници Светог архијерејског сабора СПЦ, одржаној недељу дана раније, “било говора о тој тужби, њеној садржини, циљевима и последицама, и да ли је Сабор ту тужбу прихватио као своју.”

“Сабор је прихватио тужбу онакву каква јесте и овластио Митрополију да настави рад по њој у име Српске православне цркве”, казао је Данило, што је навело Шуковића да упита:

“Умјесто пута који сте изабрали, зашто се нијесте опредијелили да са Одбором или било којим другим поведете разговор о могућностима уграђивања вјерских симбола у маузолеј на Ловћену, какве су могућности истакнуте у изјави друга Вељка Милатовића? Са тиме би показали да вам је циљ да дјелујете у оквиру вјерских дјелатности а не бављење политиком.”

“Знамо ми откуда је та иницијатива”, загонетно је одговорио митрополит Данило. “Зашто она није прије дата? Зар се то мора чинити преко новина?”

“Ако вам је важно, основни циљ утврђивање права Српске православне цркве према капели, ако сте спремни за разговор о мјесту на које капелу треба измјестити, и могућности уградње религиозних симбола у маузолеј, позивам вас да сједнемо и мирно, без нервозе конфронтирамо садржину докумената које посједујемо а односе се на капелу и да нађемо задовољавајуће решење”, предложио је Шуковић, али је његов саговорник ту понуду одсечно одбио: “То је први пут да ми се званично упути такав предлог. Већ је касно. Обратио сам се суду и чекам његову одлуку”.

Патријарх Герман посредује

На крају пропратног писма упућеног члановима Комисије за верска питања Србије, председник овог тела Витомир Петковић је навео следеће:

“Ми ћемо и даље, са своје стране, преко свих облика нашег рада чинити да се садашња ситуација, настала у односима између Комисије за верска питања Црне Горе и митрополита Данила, по могућству, превазиђе. У том смислу користили смо и разговор са патријархом Германом, који је прихватио да са своје стране учини све како би се настали неспоразум максимално ублажио”.

После оваквог одговора митрополита Данила, председник Комисије за верска питања Црне Горе Мијат Шуковић је поновио захтев изречен у њиховом разговору вођеном годину дана раније: “Одлучно захтијевамо да се дјелатност у име цркве у Црној Гори сведе и ограничи на оно што је њен дјелокруг утврђен уставом и законским прописима”.

На то је митрополит Данило бурно реаговао: “Можете ме ухапсити, протјерати из земље, убити, то је ваша ствар”.

“И сами схватате и видите да је ријеч о другом, а не о том што ви кажете. Нема смисла тако тумачити оно што сам рекао”, упозорио је Шуковић и додао: “Такође захтијевамо да о садржини овог разговора обавијестите Синод и патријарха”.

“Можете очекивати да ћемо у наредном периоду”, наставио је Шуковић, “учинити оно што сам вам у разговору у јуну мјесецу 1969. г. казао – да ће бити неминовност ако се у име Српске православне цркве настави активност која нема карактеристике вјерског дјеловања, тј. јавну и отворену оцјену тог дјеловања и предузимање активности да се та дјелатност онемогући, спријечи. Интензитет те активности, њен домет и захват зависиће од понашања и поступака Српске православне цркве и Митрополије у периоду који предстоји. У оквиру тога, да знате, оцијениће се и ваш однос према Удружењу свештеника и његовим члановима који је дошао до изражаја у писму које сте ових дана упутили свештеницима”.

Уследила је кратка размена мишљења о Удружењу свештеника, при чему су саговорници још једном изнели тешко помирљиве ставове: митрополит Данило је рекао да “има право да прати како се свештеници понашају, да зна шта мисле”, пошто “онај ко је свештеник, мора се увек понашати по прописима цркве”, док је Шуковић подсетио да је то “друштвена организација као и свака друга иако са специфичним задужењем”, и да се “правилност рада” чланова Удружења свештеника “не може мјерити по црквеним прописима, већ по правилима о циљевима и задацима удружења”, а оно је “саставни дио ССРН (Социјалистички савез радног народа)”. Утолико пре “што је Удружење допринело развијању и јачању братства и јединства, трасирању позитивних односа између цркве и државе и што је највећи број чланова тог удружења заиста патриотски и конструктивно оријентисан према нашем социјалистичком друштву и његовим циљевима”.

“Они су попови и свуда се морају понашати како прописују и налажу црквени прописи”, одвратио је митрополит Данило и онда одсечно рекао: “До сада са мном овако није никад разговарано. Мислим да је разговор завршен и да више немамо што разговарати. Ја ћу се постарати да више и не долази до разговора, јер су односи толико поремећени да нема услова за разговор”.

“Да. Вашим радом и понашањем заиста сте себе онемогућили да остварите сарадњу са органима државе. Што се нас тиче, из тога ћемо извући одговарајуће закључке и у складу са тим поступити. Добро би било да и ви извучете закључке из тога”, рекао је Шуковић на крају овог оштро интонираног дијалога, о чијем току сведочи документ који се чува у Архиву Србије.

Забелешка о овом разговору послао је председник Комисије за верска питања Србије Витомир Петковић члановима овог тела, на шта је, могуће, утицала и чињеница да је у “Политици” 11. јуна објављен текст под насловом “Тенденциозна и недопустива активност у име Митрополије црногорско-приморске”. У поднаслову тог текста је наведено: “Појединци из врховних органа Српске православне цркве иступају на шовинистичкој основи, негирајући црногорску нацију и њен суверенитет”.

Из тог извештаја о току седнице Комисије за верска питања Црне Горе, написао је Петковић, “може се наслутити да су другови у Црној Гори оценили да са митрополитом Данилом не могу да дођу до заједничког става око подизања маузолеја на Ловћену, те врше притисак на руководство СПЦ како би оно извршило утицај на Данила у правцу толерантнијег односа према одлукама представничких тела СР Црне Горе. У том смислу другови из Црне Горе очигледно очекују и нашу одговарајућу активност код руководства СПЦ”.

“Што се тиче наше Комисије за верска питања”, објаснио је Петковић, “може се рећи да смо по питању маузолеја на Ловћену полазили пре свега од тога да је то искључиво право заинтересованих представничких тела и народа СР Црне Горе. У том смислу деловали смо код Удружења и руководства Српске православне цркве. То потврђује и чињеница да Синод СПЦ није прихватио да буде носилац тужбе против одлуке Скупштине Цетиње и владе СР Црне Горе код Уставног суда Југославије. У том смислу треба оценити и став Сабора СПЦ који је подржао политику Синода а не митрополита Данила”, препоручује Петковић.

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Сукоб са верском комисијом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: