ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Народе, осјети се слободан, јер си извојевао тешком муком ту слободу: О. Дарко Ђого у „Српском св(иј)ету“

1 min read
„Православље не функционише по принципу биљежења гријехова и индулигенција. Не можеш бити за људе који гласају да се светиње макну од цркве. Не може политичка пракса да буде таква да си у политици једно, а интимно нешто друго- мислим да је то важна порука

о. Дарко Ђого

„Оно што ме смутило, када упоредим текстове дневно- политичке из Црне Горе и светоотачке које читам током Великог поста, то је да је у светоотачким текстовима коријен свих гријехова гордост, а нпр. у политичком говору Премијеровом каже да ‘ћемо направити гордом опет нашу Црну Гору’. Ми ипак треба да имамо неко духовно искуство које ће нас преображавати и у политичком смислу. Да ли је он погазио благослов или није, да бисмо одговорили на то, мислим да је врло важно и љековито да знамо да ни један политичар нема спаситељски, месијански потеницијал, поготово не из самога себе. Здравко Кривокапић је људима који су стајали иза њега био симбол једног идентитета, процеса, обнове, замаха… Не можемо кривити народ.

Послужићу се језиком Премијера и рећи да није у питању брдо на ком он стоји, већ је у питању оро у ком се 130000 људи ухватило у то оро, а он стоји на врху тог ора. Он са тог врха могуће је да види неке бродове шпанске, италијанске и да нас упозорава да су ту негдје у луци. То оро служи само ако слуша онај најдоњи доле, јер ако се макне он, и не осјети да носи на плећима све ово горе, онда ћемо се сви маћи, све ће се провалити. Замолио бих Премијера да ослушкује те људе, јер они нису злонамјерни према њему“ – теолог и политиколог професор др Дарко Ђого је у „Српском св(иј)ету“ говорио о актуелним питањима о ситуацији у Црној Гори.

Он је, упитан да као професор који предају управо политикологију религије појасни шта се десило са премијером Црне Горе у политичком смислу, рекао:

„Човјек је примарно дужан оној конституенцији која га је гласала, а ако она осјећа отуђење, не постоји начин да ви то на лак начин превазиђете. Са те стране тај шум на политичком плану треба да се решава; а ми, да се не бисмо разочаравали, треба да се манемо месијанског доживљаја било кога“ .

Затим је дао интересантан став о српској политичкој заједници у Црној Гори, које заправо баш и нема, затим о националној и грађанској концепцији која се мијења, о видовданској етици која је неодвојива од историје, о црквеном залагању према маргинализованим групама, а са друге маргинализацијом српског народа у Црној Гори.

О. Дарко Ђого се присјетио почетка те народне борбе, и дао савјете да се не заборави нипошто рационални моменат који укључује политичку реалност:

„Ја сам дан или два након изгласавања твз. Закона о слободи вјероисповјести отишао под Острог. Нисмо знали шта ће да се деси, и ја сам сматрао ако треба негдје да ми разбију главу и да ме нема, да сам дужан, најприје као Херцеговац, да се нађем ту. Онда се народ кретао у литијама, и бивало је све више људи у њима. Слобода је опијала људе, слобода је заразна. Доста људи сад брине, и то није лош сигнал, та политичка брига, али је немогуће да се то заустави. Народ се тргао и ослободио се. Та енергија која је брутално сабијана 15 година, ослобођена је и народ је продисао. Врло је важно да се рационални моменат не изгуби, да се политички све доведе до краја, али је мој осјећај да нико не треба да сумња: народ који нема више ништа да изгуби, народ који се ослободио, он ће увијек бити слободан“.

„Српском св(иј)ету мене нису учили политичари, већ митрополит Амфилохије, владика Атанасије, људи који су ми предавали, или сам имао благослов да будем у њиховом присуству, људи који су ме формирали. Неко од Никшићана је увијек предавао философију: о. Борис, па Драго Перовић, па Богољуб Шијаковић…Дакле формирали су ме људи из свих српских земаља и дијаспоре, и то је важно за образовање“, подсјетио је на то шта је литургија (позив на преображај), шта је идентитет и како се он формира, понекад и на силу.

Као истински предавач, говорио је о томе да су разна питања и констатације добродошле, и у том смислу прокоментарисао један од коментара који је пристигао током емисије која се емитује уживо на јутјуб каналу ИН4С:

„Држава настаје под условима и уз садржај. Она не постоји као света крава, а за друштво нема везе. Али, када имате друштво, из њега можете да градите све политичке заједнице, а обрнуто не важи. Геополитички оквир овдашње Босне и Херцеговине постоји 25 година, а да ли постоји неки кохезиони фактор мимо тог спољног геополитичког момена?“
„Владика Јоаникије је рекао:’ Ово зло се дуго спремало и ова ће борба дуго трајати, али и ми смо се за њу спремали’. Ми смо заборавили ту поруку. Осјетили смо олакшање, и заборавили на борбу. Људи, слобода је извојевана! И никад се назад вратити неће! Да ли ће се вратити репресија? Не дајмо да се врати репресија наратива, да нас неко попљује што смо Срби и да имамо неке пожељне Србе који се неће ништа питати. Народе, осјети се слободан, јер си извојевао тешком муком ту слободу“, један је дио одговора госта Националне ИН4С телевизије на питање шта поручује народу у Црној Гори.

О људима који дјелују двојако према цркви, а сами свештеници их и даље једнако примају под њено окриље, иако они не одустају од таквог двојаког односа, по цијену да му буде замјерено, гост Српског св(иј)ета каже:

„Православље не функционише по принципу биљежења гријехова и индулигенција. Не можеш бити за људе који гласају да се светиње макну од цркве. Не може политичка пракса да буде таква да си у политици једно, а интимно нешто друго- мислим да је то важна порука. Поунутрашњени идентитети увијек експлодирају на крају. Тренутно су кохезивне силе унутар српског народног бића, укључујући и Црну Гору, јаке и битно је да себе осјећамо као такве“.

Теолог и политиколог по професији Дарко Ђого, на питање о разлици између дијалога и јавне расправе, говорио је томе да теолошка и богословска школа нијесу војна школа, која ограничава човјекове перспективе, већ управо супротно, да жамор унутар цркве увијек постоји, и да је он пожељан. У том контексту је говорио и о манипулацији медија, и на примјеру блаженопочивших епископа Амфилохија и Атанасија. Затим је дао врло интересантно виђење о ререлигизацији свијета, односно о доминацији религије у савременом.

На питање водитељке да ли свештеници могу да буду у народним институцијама попут скупштине и академије, говорио је о томе да он и у себи раздваја функцију свештеника и професора, и дао комплексан одговор који је у форми питања – како организовати црквени етос у друштву и (постојећим) институцијама? Међутим, рекао је и следеће:

„Упокојили су се митрополит Амфилохије и владика Атанасије и нису ушли у САНУ. И то је епохална срамота САНУ, јер људи који су обиљежили ову епоху, нису постали њени чланови. Могу они сад рећи шта хоће и наћи образложење, али ће то остати на црном образу“.

Препоручујемо да погледате цијелу емисију на нашем Јутјуб каналу.

Текст припремила и емисију водила Милијана Ераковић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “(ВИДЕО) Народе, осјети се слободан, јер си извојевао тешком муком ту слободу: О. Дарко Ђого у „Српском св(иј)ету“

  1. Задак српског свјетенства је да стане на чело народа када је опстанск цркве у питању.

    Када је дневна политика у питању, свјештеник треба мудро да ћути, макар му други позив или страст била и политикологија.

    Све мимо тога је сувишно и не доприноси политичком успјеху који он прижељкује.

    Политика је вјештина могућег у датом политичком моменту, код нас додатно оптерећеном корупцијом бившег режима као узроком отклона од цркве и српства.

    7
    6
    1. У српском језику не постоји свјештеник.

      А захваљујући таквом „мудром“ приступу и дошли смо докле смо дошли.

      И опет ћемо доћи.

      Захваљујући вама којима је подсјећање на Српство „сувишно“.

      10
      2
      1. Црква није упала у замку етнофилетизма током литија. Не смије ни сада. Она у својем називу има сасвим довољно етнофилетизма прије свега као СПЦ, а у наративу треба да га буде нешто мање, (нипошто не да га нема никако) ако претендује да остане црква, не и политичка организација како је етикетира Ђукановић „бранећи“ ЦГ од ње.

        Тешко је управо нижем црквеном клиру одупријети се искушењу дневнополитичког, јер је црква вијековима Србима замјењивала државу особито у доба владиката, па тако и националну политику.

        Утолико оправдавам иступе оца Дарка и осталих српских клирика чији ставови унеколико варирају по питању дневнополитичког и етнофилетизма што нажалост у ЦГ кореспондира једно са другим.

        5
        4
    2. Назив „српска“ у имену наше помјесне Цркве није никакав етнофилетизам, него просто ознака језика на коме она дјелује у оквиру Свете, Саборне и Апостолске Цркве, као што Руска дјелује на руском, Румунска на румунском итд. А то што теби српско име толико смета, да своју мученичку Цркву оптужујеш за етнофилетизам, само свједочи о твојој затрованости језуитско-брозоморном великоцрногорштином, коју вјешто кријеш иза наратива антихристовског екумењарског универзализма.

      12
      1
      1. Потпуно се слажем са твојом првом реченицом, не и остатком коментара, исто сам написао и ја у коментару око имена наше свете Српске православне цркве, чак тврдим да не треба да у називу стоји српска због српског језика, него због српског народа којем она припада, као и ми Црногорци што смо само Срби и ништа више.

        Пошто нисам свештеник не бих да отклизамо још и у догматско, зато сам и писао под ником Поп Мило Јововић коме стицајем околности није било догматско на првом мјесту. Таква су времена била.

        7
        3
  2. Јасне су поруке оца Дарка о “брду на којем премијер стоји“ јер то и јесте вјерни народ, а које му поједини измичу испод ногу, што из неког разлога није поменуто.

    Такође, нејасно је остало и како обезбиједити да црква помогне политички васкрс Црне Горе имајући у виду да је политика вриједносно нешто сасвим супротно од цркве.

    Мораћемо да одлучимо хоћемо ли на челу државе политичара који повременим трулим компромисима једино може донијети политичку корист, или свјештеника.

    Кривокапић је неискварени неполитичар са повјерењем митрополита и владика у ЦГ, који покушава да се бави политиком и врати једино реално – традиционалну петровићку српску националну мисао у Црној Гори, јер ми немамо политичара који би то успјешно спровео у дјело.

    Изгледа да поново идемо ка истој грешци из 1919.-те.

    16
    7
    1. О.Дарко заправо прича да то није брдо, већ оро. И да мора Кривокапић да комуницира са тим ором. У њему су људи који су га бирали, а он се стално додворава оним лошим ђацима који очигледно имају без санкција право да дивљају по ЦГ. Они стално гађају кршима то оро, и шта се чека? Да неко изађе из тог ора да се бије са овима што гађају, па да се сруши цијело оро?

      12
      1. Бојим се да ће наш оро морати да настави да игра и држи премијера на врху барем до сљедећих предсједничких избора, јер је тренутна математика у парламенту неумитна, а онај ко је на врху нашег ора једини може да сруши ђукановића са његовор “ора“ за који он лажно тврди да је оригиналан црногорски оро.

        Наш оро који сада играмо је изворни црногорски оро. У њему су вазда играли Срби.

        14
  3. Е, жалости- заиста је жалосно да ико, макар и ботовски, то може да каже за наше свештенике.
    Половина чека њихов јавни наступ да би са још.више.неког права који сами себи дају, осула дрвља и камења.
    Након свега што су изнкјели заједно са.нама.
    Човхек у вјери сваки зна , и довољно му је, за сад, да разумије „Ово зло се дуго спремало, али смо и.ми спремни“

    12
    12
    1. Митрополит Амфилохије је говорио ни по бабу ни по стричевима и онда када је знао да га чека медијски линч, а ви, тачније, неки најгрлатији међу вама млађима, само мјеркате да вам чапру ништа не окрзне,неспремни на најмању жртву.

      16
    2. A zasto… Sta botovski?? Ko se to cuje od nasih svestenika, osim o. Gojka. a on, da budemo realni poceo je da zbunjuje narod. I svestenici su ljudi. Sa manama i vrlinama. Nijesu sveci sa ikona.

      14
    3. Да су се само ти најгрлатији питали, никада ниједна литија не би прошла ниједном нашом улицом,ни градом, ни друмом, јер, познато је, баш они су били најупорнији у противљењу да народни протест изиђе изван црквених порти, што се најбоље потврдило на примјеру Цетиња. Касније , пошто литије нијесу успјели спријечити за љубав своме милогорском етнофилетизму, нашли начина да вјешто сурфују на таласима литија, потурајући нам у јеку борбе за опстанак приче о „православном црногорству“ , „двојном идентитету“ и непримјерености назива Српска Православна Црква за Цркву у прађедовини и отаџбини Светих Немањића.

      20
      1. Ко што написах- кога није срамота послије лани, кад су свештеници упртили тај крст да воде народ, јер их је народ упрегао, а и сами су тај народ исти ти свештеници- кога није срамота да их и сад прозива- нека га. Мораће народ , како каже о.Ђого, мало да одрасте, не само политички да преатане да тражи Месију, већ и религиозно. Ако вам није доста, за сад, „ово зло се дуго спремало, ал смо и ми се спремали“- онда мислим да се нијесте спремили. Заклесмо ли се на Тројичиндан? Ја јесам, па ћу тако.

        17
        1
        1. Како да их не прозива, кад као рибе ћуте, и нема ко да каже незнавеним политичарима шта је морално а шта неморално, шта добро а шта зло, је ли великоцрногорска национална гордост премијера и његових савјетника с Цетиња, тако самовеличава и милитантна, врлина или мана, супротна духу Православља … И је ли истина да је најстрашнија посљедица тог несмиреног самовеличања великоцрногорског које је континуирано спроводила свака њезина диктатура од Броза до Мила била – апсолутна маргинализација и психофизичко сатирање српског народа, уз преотимање свега што га је и у Црној Гори, немањићкој прађедовини, чинило изворно укорјењеним, достојанственим и културним европским народом? Када ће коначно Црква која говори језиком свога српског народа, и ниједним другим, по природи ствари, проговорити о лажима и насиљу које агресивна великоцрногорштина деценијама врши над Српством прибијеним на стуб срама на сопственој прађедовини?

          20
          1
  4. Чух јуче у најави емисије, да говори ОСАМ језика, еј људи ОСАМ. Доктор наука, ово је права српска елита. Каквих свештеника има Српска црква, да је сваком понос. И волим што побија многе ставове, неких наших свештеника, који су мало изгубили правац. Али људи смо, и они су људи. Само нек се више чује о. Дарка него доброг о. Гојка. То нам је сад насушно потребно!

    12
    1
  5. Један од најугледнијих теолога данашњице, браво за ИН4С! Превише смо неоправдано неким другим простор давали. Не само ИН4С, него сви. БРАВО!

    16
  6. Hvalaa na prilici da cujemo Darka Ristovoga. Kakav otac, takav sin. Srpstvo nece nestati dok god ima sinove poput Rista, Darka… ????????????????????????

    18
  7. Литије са о. Ђогом, су биле увијек посебне. А зашто, јер је преносио на нас љубав горштака Херцеговца, јер је наш више него ико, јер смо његови, јер нам је душа иста. Он је један од оних наших дивних свештеника, којима је љубав мјера живота. Свједок истинске љубави! Живио нам 100 година.

    17
  8. Tako je. Odjednom je gordost vrlina, a svi Sveti oci kazu, da je korijen svih zala. Nas premijer prema nama kao da smo u vrticu. Drzi predavanja. Aferim o. Darko

    14
    7
  9. Најприродније би било да овакве ријечи слушамо у овим смутним временима од нашег свештенства у Црној Гори. Али,авај, насупрот ономе чему их је учио блаженопочивши Митрополит наш – да и својом неуморном ријечју очински брину о народу дневно, попови као да нам сви изреда онемјеше и оглувјеше, препуштајући народ олујама смутњи које несметано харају…

    16
    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *