(ВИДЕО) На данашњи дан убијен Душко Јовановић: 21 година од мафијашког и нерасвјетљеног убиства
1 min read
Душко Јовановић
Петнаестак минута испред поноћи, 27. маја 2004. године, уредник дневних новина Дан, Душко Јовановић, изрешетан је рафалним хицима из аутомобила марке Голф 3 испред редакције овог листа у улици 13. јула.
Тешко рањен и још увијек давајући знаке живота, Јовановић је пребачен у Клиничко-болнички центар, гдје је, након неколико сати оперативног захвата, нажалост, подлегао повредама 28. маја.
До дана данашњег ово мафијашко убиство није расвијетљено: нијесу откривени ни налогодавци, ни организатори, ни непосредни извршиоци убиства.
Деведесетих година се запослио у државној управи, као финансијски полицајац при Министарству финансија Црне Горе, а затим као начелник Финансијске полиције у Никшићу и Подгорици. Већ 1996. године именован је за директора републичке Управе јавних прихода. Са те функције смијењен је 1997. године, након расцјепа у јединственом ДПС-у. На изборима 1998. године, као члан Социјалистичке народне партије, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.
Својим наступима у парламенту препознат је као један од најжешћих критичара режима, јер се тада, као и до последњег дана свог живота, без длаке на језику залагао за истину и правду на сваком кораку. Недуго након подјеле у јединственом СНП-у, Јовановић се повукао из политике и посветио се уређивању дневне новине Дан. Објављујући текстове о многобројним аферама које су потресале Црну Гору, за веома кратко вријеме успио је, да од Дана направи најтиражнију новину. Говорио је енглески и италијански језик.
Иза себе је оставио супругу Славицу и сина Војина који се родио 26 дана после његове смрти, 23.06.2004. године, стоји у званичној биографији Душка Јовановића, у чије име и част је основана и фондација која носи његово име.
Остаје да се надамо да ће кадровске промјене у Управи полиције, тужилачкој организацији и судству допринијети да се, савјесно, стручно и храбро, открију и процесуирају налогодавци (па макар то био и сам Мило Ђукановић), организатори и непосредни извршиоци Душковог убиства.
Тачно је да нада умире задња.
Али после толико година ништа, једно велико НИШТА.
Невјерујем у ништа, што значи да невјерујем да ће се правди довести налогодавци, убице ни Душковог ни других убистава.
Штаћете такав смо народ, све под тепих, заташкавамо, постали смо ко на западу малициозни, лицмјерни….или смо вазда били такви, вјероватно да јесмо. Само на ријечима склони правдољубљу, истинољубива. На дјелима ништа.
Ако за ништа, ада оно за неадекватно нечињење, нерад, ( заташкавање) непроналађење налогодаваца, трба да одговарају сви који су тада били на власт. Тужитељи, директори полиције мупа, државне безбједности , министри, пресједник,
премијер…сви јер нису урадили ништа да се пронађе налогодовац. ОДГОВОРНИ СУ ЈЕР НИСУ РАДИЛИ СВОЈ ПОСАО. ТРЕБА ДА ИМ СЕ СУДИ ЗА НИШТА, јер нису НИШТА урадили, НЕРАД, НЕЗНАЊЕ И НЕЧИЊЕЊЕ јер и то подлијеже казни одговорности и то не моралне него кривичне. Моралну нису ни имали па јој се неможе ни судити.