У премијерној емисији говоримо о Сталној конференцији градова и општина Србије, о њеном дугогодишњем раду. Како се Конференција организовала у времену пандемије? Шта значи добровољност чланства, што је једна од карактеристика ове асоцијације од њеног оснивања далеке 1953.године? Како и колико сарађује са Владом републике Србије и међународним организацијама, пре свега са са Европском Унијом?
Ђорђе Станичић и Предраг Минић
У жељи да речима и сликом покажемо све специфичности, занимљивости и на крају крајева, лепоте градова и општина Србије, Републике Српске и Црне Горе, Националне ТВ ИН4С покренула је серијал “Наши л(иј)епи градови”.
У премијерној емисији говоримо о Сталној конференцији градова и општина Србије, о њеном дугогодишњем раду. Како се Конференција организовала у времену пандемије? Шта значи добровољност чланства, што је једна од карактеристика ове асоцијације од њеног оснивања далеке 1953.године? Како и колико сарађује са Владом републике Србије и међународним организацијама, пре свега са са Европском Унијом? Колико сарађује са сличним асоцијацијама у окружењу? Шта локалној самоуправи представља рад са Конференцијом пренели су у директном укључењу градоначелници Пирота и Крушевца.
Гост прве емисије је Ђорђе Станичић генерални секретар Сталне конференције градова и општина Србије. Домаћину у студију је Предраг Минић.
На питање о последицама пандемије на рад Конференције, генерални секретар Ђорђе Станичић каже:” Корона не да нас није зауставила, него нас је постакла да унапредимо и убрзамо свој рад, да употребимо неке нове технологије, како би одржали комуникацију са члановима. Пре свега мислим на свакодневну комуникацију, обуке, несметану комуникацију са домаћим и иностраним партнерима. Успоставили смо СМС сервис са свим чланицама који се показао веома делотворним”.
Као пример сарадње с почетка пандемије, Станичић наводи пример брзог организовања Крушевца и Краљева на производњи дезинфекцијског материјала које су градови и општине користиле у дезинфекцији улица тргова, паркова и осталих јавних површина.
Говорећи о историјату Сталне конференције градова и општина Станичић истиче добровољност чланства као суштину организовања.”Нико нас није основао, ни једна држава, ни једна државна институција. Градови и општине су донеле одлуку да се удруже у организацију која се зове Стална конференција градова и општина, и тако је до данас!” Други важан елемент је, истиче генерални секретар, да се Конференција финансира из чланарине и средстава долази из пројектних активности. Стална конференција је непрофитна организација и средства коју добију од тзв. “донаторске заједнице” усмерава се у различите облике подршке и помоћи локалним самоупрвама.
Станичић посебно истиче организациону структуру Сталне конференције и њену ефикасност, јер су кроз више нивоа све чланице укључене, и не само укључене, већ заинтересоване за рад са својом струковном организацијом, која им пружа и стручну и техничку подршку у тим активностима. И стално се проверава ефикасност рада кроз анализе појединих области у локалним самоуправама, јер често сарађују са владом и министарствима. Таква блиска сарадња остварена је са Министарством државне управе и локалне самоуправе, као и другим министарствима у специфичним темама или областима. “Портфељ нашег рада је практично све што се дешава у једном друштву, поготову оног дела за које је надлежна локална самоуправа, а која је, пре свега, окренута грађанима”, каже Станичић,” и оспособи је за пружање услуга које се од ње очекује, како грађанима, тако и привреди ”.
Као пример наводи измене Закон о локалној самоуправи где се захтевала измена Статута градова и општина, када је Конференција направила модел Статута који је имао два дела, обавезни део који мора да има сваки Статут и други део који се тиче специфичности сваке локалне самоуправе. Такође и примена Закона о општем управном поступку на локалу. Заједно са ресорним министарствима је пописано око 190 управних поступака који се воде у локалу и направе комплетну процедуру. То је омогућило да се свим грађанима Србији на исти начин пружи услуга из ове области. Станичић као важан део рада организације последњих година истиче обуку јер је постојећим законима прописано да се запослени у локалним самоуправа морају едуковати, да имају одговарајуће обуке сваке године, плус специфичне начине обуке који они сами осмисле и спроводе.
Стална конференција, њени запослени, спољни сарадници су акредитовани код Националне академије за јавну управу, а генерални секретар посебно истиче “пакете подршке”, које реализују уз помоћ донаторске заједнице, те се на тај начин подижу капацитети локалних заједница.
Станичић подсећа да су очекивања од локалне самоуправе огромна, а посебно у процесу приступања ЕУ. Конференција је присутна и у међународним организацијама, како у ЕУ тако и у региону, са НАЛАС-ом насталим под окриљем Савета Европе, а посебно добро сарађује са колегама из савез Републике Српске. Из ИПА фондова ЕУ, заједно са ресорним министарствима, “повукли” су значајна средства која су усмерена према локалним зтаједницама, као и знање, савладавање ЕУ процедуре, јер ће ускоро српским општинама бити доступни и већи европски фондови, а за то се треба припремити, јер ће и конкуренција бити далеко већа. Законом о јавној својини поново је утврђено власништво локалних средина у пуном смислу те речи, и Станичић каже да је поносан на допринос који је Стална конференција дала у том процесу.
Своја искуства, у директним укључивањима, поделили су градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић и први човек Пирота Владан Васић.
