(ВИДЕО) Краповић: Држава поступа одговорно, одлука о војној мисији у Украјини у складу с интересима Црне Горе

У Скупштини Црне Горе у току је расправа о Предлогу одлуке о упућивању припадника Војске Црне Горе у мисију коју организује Европска унија. Министар одбране Драган Краповић детаљно образлаже безбједносне, логистичке и правне аспекте ангажмана, наглашавајући да се ради искључиво о обучним активностима, без упућивања војника у зоне активног сукоба.

Краповић истиче да мисија подразумијева подршку у виду специјализоване обуке, као што су медицинска подршка и процедуре у случају нуклеарно-хемијских инцидената. Он наглашава да Црна Гора наступа као озбиљна и одговорна држава, уз пуно поштовање својих обавеза у оквиру међународних уговора, али и уважавајући уставни поредак и суверено одлучивање.

„Нема говора нити могућности да било који црногорски војник у овој мисији буде ангажован на територији Украјине, поручио је Драган Краповић, министар одбране.

“Желим да то данас буде кристално јасно. Апелујем на медије да много опрезније сагледавају ове ствари и да вјеродостојно пренесу све што се тиче ове осјетљиве тематике”, навео је Краповић.

Министар каже да да овакве теме нијесу за купљење политичких поена. Постоје чланице ЕУ које не партиципирају у конкретно овој мисији, истичући и да не треба замјерати никоме ништа, потенцирао је Краповић.

Нагласио је да је тачно да је својевремено имао резерве према томе да ли је добро да Црна Гора буде дио алијансе, али данас види позитивне аспекте чланства.

Марковић: Корак напријед у усклађивању са политикама ЕУ

Дане Марковић, посланик ПЕС-а, навео је да учешћем у овој мисији појачавамо већ јако висок степен усклађености са политикама ЕУ.

Посланик ДПС-а Никола Ракочевић казао је да 75.000 украјинских војника треба да буде обучено да се боре на својој територији против Руса, а између осталог обуку ће вршити инструктори из Црне Горе, али не на територији Украјине.

Шеф клуба Демократске Црне Горе Борис Богдановић каже да технички расправљамо о предлогу одлуке Савјета за одбрану и безбједност о слању највише до три војника у мисију подршке Украјини, и зато ето прилике да се подсјетимо на оно што је много важније од статистике и бројки.

„Не би могли да расправљамо о формалностимо да нисмо „почистили“ оно што смо затекли. А затекли смо не Министарство одбране већ смо затекли класично политичко расуло. Затекли смо не Војску Црне Горе спремну за мисије већ војску која је десеткована и партијску обојену“, рекао је Богдановић.

Посланик СД-а Никола Зиројевић подвукао је да ће бити интересантно видјети да ли ће Андрија Мандић бити онај из Брисела који подржава Украјину или онај из Подгорице, Берана или Пљеваља који је склон да задовољи неке ускопартијске потребе на уштрб државних интереса Црне Горе.

Да има проевропске и проатлантске већине, каже Борис Мугопа (СД), ова одлука би се усвојила у октобру прошле године, јер је за то било услова.

„Зашто се чекало до данас? Не пристајем да се дијеле лекције јер се зна ко је заслужан што је Црна Гора данас дио НАТО-а“, рекао је Мугоша.

Никола Јановић (ДПС) наводи да је Србија политички ментор актуелнне већине.

„А заборављате да је Србија имала двије или три заједничке вјежбе са НАТО“, казао је Јановић.

Он каже да је неугодно слушати како новопечени европејци и атлантисти данас говоре о НАТО интеграцијама.

Краповић је рекао да не неугодно слушати такве ријечи од партије која је са Јединственом Русијом и Владимиром Путином једина из Црне Горе имала споразум о сарадњи.

„Зна се кога је Шојгу питао гдје је 300 милиона, када је долазио у Црну Гору“, каже Краповић.

Како каже, видјеће се шта мисле све парламентарне странке, то се не може сакрити.

„Постоји плурализам, сукоб аргумената, поштено и отворено, а одлуке се доносе у интересу грађана“, рекао је Краповић.

Он наводи да постоји могућност да Европа саље војнике у Украјину.

„Али ја нећу бити за то да било који црногорски војник пређе границу Украјине“, казао је министар.

Јановић је рекао да све што има против ДПС-а евентуално, министар треба да изнесе.

„А да вам помогнем, немате ништа“, казао је Краповић.

Мисија успостављена 2022. године

Мисија војне помоћи ЕУ за подршку Украјини покренута је новембра 2022. године, девет мјесеци након руске инвазије.

Циљ је јачање украјинских снага безбједност како би одбраниле територијални интегритет државе. Припадници украјинских снага се обучавају у земљама ЕУ из области медицинске помоћи, логистике, комуникације, деминирања…

До сада је обучено преко 60.000, а циљ је да се „до краја зиме 2025. обучи 75.000 украјинских војника“, казао је за РСЕ портпарол ЕУ за вањску и безбједносну политику Петер Стано.

Осим чланица ЕУ, у мисији могу да учествују и друге земље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: