(ВИДЕО) Краљ се попео на српски Олимп

У капели, Његошев прах је смештен у саркофаг од белог мермера са Венчаца. Пре него што је гробница затворена, краљ је скинуо са својих груди албанску споменицу и спустио је унутра.

Није само Стјепан Радић, него је тада и Никола Пашић био у иностранству, а њихове две странке, ХСС и радикали, биле су коалициони партнери. Баш тих дана, Радић је наступом у Друштву народа у Женеви узбуркао и европску политичку јавност, до те мера да су коментатори тврдили како је направио други корак за зближење Београда и Москве, уз остало и тако што „покушава да курталише своју земљу терета многобројних Врангелових војника којима је Југославија указала гостопримство“.

Истовремено, ево како су ловћенске свечаности биле пропраћене у Загребу:

„Поводом свечаности на Ловћену загребачка штампа преноси из београдске штампе извештаје о свечаностима, а уједно доноси фрагменте о Његошу, уколико је он стајао у вези са људима из Хрватске. Загребачка штампа између осталог констатује да нико из Загреба није званично отишао на свечаност. ‘Јутарњи лист’ вели: Сада се, ето, враћају кости Песникове Ловћену. Загреб није послао изасланство на Цетиње, да се оно поклони Владици. Зашто није? Ко би то знао! Али мада то није требало пропустити, Загреб, а с њим и читава Хрватска мисли на велику свечаност у Црној Гори у част песника и у духу учествује у коначном извршењу последње жеље Његошеве“.

У том истом Загребу, док је Хрватска била у саставу Аустроугарске, деловало је академско друштво „Његош“, које је организовало и свечану прославу стогодишњице песниковог рођења. Наш чувени књижевни критичар професор Павле Поповић баш је у Загребу, на свечаној академији поменутог друштва, 16. фебруара 1914. године, у само предвечерје Првог светског рата, одржао касније прослављено предавање „Млади Његош“.

Током свечаности одржаних на Цетињу и Ловћену, окупљенима се 20. септембра обратио владика Николај Велимировић, испред Цетињског манастира, после одржаног опела и пошто је из њега изнет ковчег са Његошевим посмртним остацима. После тога је формирана свечана поворка у којој се налазио „сав онај свет који се слегао на Цетиње поводом ове свечаности“, док је над поворком „кружило неколико аероплана“ и изнад ње летели „балони о којима висе државне тробојнице“.

Железница и река Бојана

„Слободни смо да нарочито скренемо узвишену пажњу Његовог Величанства на два витална питања Црне Горе. Прво је питање: да се наше Приморје, зетска равница, источна Херцеговина, Полимље и крајеви старе Рашке вежу жељезничким путевима са Србијом и Београдом, а друго: да се регулисањем ријеке Бојане исуши најплоднији дио Црне Горе, који би обезбиједио најглавније потребе овога народа“, рекао је митрополит Гаврило Дожић.

Краљ и краљица су се упутили аутомобилом ка Ивановим коритима, где су „појахали коње и пошли на Ловћен“, на чији су врх и први изашли. Краљ Александар И Карађорђевић попео се на српски Олимп. „Иза њих су стигли министри и остала интелигенција, тако да је у свему било можда око 300 лица.“

„Ковчег са посмртним остацима владике Рада изнесен је на врх Ловћена. После краткога помена у капели прах Његошев спустили су у саркофаг од белог мермера са Венчаца. Пре него што је гробница затворена, Краљ је скинуо са својих груди једну албанску споменицу и спустио унутра.“

Потом је говор, приљежно али и помало бирократски срочен, одржао министар вера Миша Трифуновић, чиме је свечаност окончана. По силаску са Ловћена био је приређен „ручак за народ“, а касније у поподневним сатима, у великој дворској башти, на свечаној академији говорио је о Његошу Марко Цар, уместо Павла Поповића који из објективних разлога није могао да присуствује овим свечаностима.

Напослетку је владика Гаврило Дожић приредио вечеру којој су присуствовали краљ и краљица, који су потом посматрали представу „Горски вијенац“, изведену у Зетском дому.

Наредног дана, 22. септембра, одржане су на Цетињу завршне свечаности посвећене преношењу Његошевих костију на Ловћен. Одржана је војна парада, после чега је приређен ручак у дворској башти за више од хиљаду званица, коме су присуствовали „сви министри, архијереји и свештенство, представници официра, корпорације које су учествовале на свечаности и најзад чланови депутације“. Током ручка краљ Александар се обратио присутнима здравицом:

„Још по великом делу уједињења, жеља Ми је била да дођем у Црну Гору, али Ми прилике нису допустиле ни тада ни доцније. А увек Ми је тешко падало одлагати тај пут. Најзад нас је данашња знаменита свечаност нашла заједно. Са дубоким пијететом, похитали смо Краљица и Ја да принесемо свој део поштовања према Владики Раду, који се данас блажен враћа у свој гроб. И мртав је био страшан непријатељу, страшан привлачном снагом песника и родољуба. Његошева реч усађена у душу свих наших милиона, одњихала је нараштаје, као реч народне песме. Само, песник је имао своју одмазду. Скинут је са своје висине у црно доба руком, која је скрнавила, уздигнут је на Божјем сунцу сплетом братских мишица у облаке на врх Ловћена, одакле му око не може догледати широм слободну земљу уједињеног васцелог нашег народа. Нека је владики Раду вечан помен на овом и оном свету.

Црногорци и браћо моја, још сам дошао да се видим и поразговарам с вама. Међу вама сам угледао света, па сам жељан да из ваших усна чујем како је у овим брдима. Оно зашта сте војевали, откако је ваших старих и вас, извојевали сте: Данас у овоме стању нисте више опкољени, без одушке, крвником. Напротив, свуда око вас је брат. Не да, немоћан, пожали него да, моћан, отклони невољу за заједнички бољитак. Широкој кући, коју је и ваше вековно херојство оспоштало и у последњим ратовима, довршен је темељ. Она ствара простране видике и поља за још какве мегдане, којима је ваше чојство дорасло… Оно далеко покољење о коме је сневао Његош стигло је, Црногорци, а ви сте му, дике наше, спремили цвеће из своје крви. То је урна коју даје Црна Гора, равне јој нема до мајчина млека. Дижем чашу за вашу срећу, браћо! Живели!“

На краљеву здравицу је одговорио митрополит Гаврило Дожић, рекавши да Црна Гора и Црногорци краљевским величанствима подносе „своју најтоплију захвалност“ за њихову „високу краљевску посјету овој доиста класичној српској покрајини“.

„Ваше Величанство је имајући у души осјећај да види испуњен аманет великога пјесника и народну дужност не само својим сопственим старањем, обновило и ускрсило његову гробницу на Ловћену, већ је благоизвољело са Њеним Величанством узвишеном Краљицом доћи да његове кости лично поврати на њихово мјесто …

Ваши одани Црногорци увјерени су да је ваша висока Краљевска посјета као и дивна Његошева прослава заснована на вашој топлој Краљевској љубави коју гајите према нашим Црногорцима, у чијој су средини озарили вас први зраци сунца. Они су увјерени да је Ваше очинско старање за њихову судбину тако велико као што је велика и њихова љубав и оданост према вашем узвишеном пријестолу. Они су слободни да у овоме сретноме часу, спомињући своје заслуге и жртве у прошлости, истакну и жеље и тежње за своју будућност… Природом земљишта, непрекидним ратовима и неродним годинама, народ Црне Горе доведен је до незапамћене економске кризе и тешке материјалне биједе“, морао је, отворена срца, да каже митрополит Гаврило Дожић.

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Краљ долази у свој родни крај

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: