Министарка просвјете, науке и иновација Анђела Јакшић Стојановић представила је у Скупштини Црне Горе Предлог закона о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, истичући да се њиме по први пут експлицитно дефинише забрана сваког облика насиља у образовним установама и прописује обавеза покретања прекршајног или кривичног поступка против починиоца.
– Суштина је да школе више не могу игнорисати или заташкавати било који вид насиља. Обавезне су да реагују и покрену одговарајући поступак против одговорног лица – казала је Јакшић Стојановић, наглашавајући да се израдом одговарајућих правилника уводи системски приступ превенцији, како би се избјегло да се реагује тек након што се инцидент догоди.
Она је појаснила да ће Министарство подзаконским актима прецизно уредити садржај и начин спровођења превентивних активности. Додала је и да је наставнику против кога је поднијета пријава за сексуално узнемиравање ученика или запосленог, директор школе дужан да привремено забрани рад до окончања поступка.
– Када постоји основана сумња, оваква мјера штити потенцијалне жртве док траје истрага – истакла је министарка.
КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА И НОВА ПРАВИЛА ЗА НАСТАВНИКЕ И ДИРЕКТОРЕ
Измјенама закона уводе се јасни критеријуми за запошљавање наставника и процјену квалитета њиховог рада. Наставници који не буду испуњавали стандарде биће упућени на додатну обуку, а ако ни након тога не задовоље критеријуме, биће распоређени као запослени за чијим је радом престала потреба, уз задржавање права из радног односа.
Када је ријеч о избору директора, убудуће ће за ту позицију моћи бити изабран искључиво прворангирани кандидат након провјера знања, вјештина и компетенција, чиме се, према ријечима министарке, онемогућавају злоупотребе и фаворизовања.
– На овај начин поступак ће бити потпуно транспарентан и обезбиједиће избор најбољих кандидата – рекла је Јакшић Стојановић.
Директори ће имати мировање радног односа не само током првог, већ и током другог мандата, што ће, како је истакла, дати већу сигурност најбољим кадровима.
НОВА ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА
Законом се по први пут уређује област која се односи на онлајн наставу у случају прекида рада у установама. Прописује се начин организовања наставе на даљину, уз могућност уступања рачунарске опреме ученицима и запосленима.
Додатно се уређује област израде и примјене дигиталних уџбеника и садржаја. Родитељи добијају нове обавезе — дужни су да осигурају редовно похађање наставе, активно учествују у васпитно-образовном раду и строго поштују правила установе, нарочито у погледу забране вербалног и физичког насиља.
За ученике се јача право на подршку у савладавању наставног програма, посебно када су у питању језичке, културолошке, психолошке или социјалне баријере.
<
ЈАЧАЊЕ ВЕЗЕ ОБРАЗОВАЊА И ТРЖИШТА РАДА
Измјенама се институционално уређује каријерно и професионално усмјеравање, што ће омогућити бољу повезаност образовног система са потребама тржишта рада.
Такође, законом је предвиђено да грађани Европске уније могу радити као наставници у Црној Гори под истим условима као домаћи држављани.
ЛИЦЕНЦЕ И КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА
Организатори образовања одраслих добијају лиценцу ограничену на пет година, како би се редовно провјеравали квалитет и ажурност програма.
За продужење рада продужених боравка уведена је обавеза лиценцирања, како би се осигурало да испуњавају све стандардe квалитета, безбједности и стручности кадра.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА И СМАЊЕЊЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ
Јакшић Стојановић је закључила да ће нови закон смањити обим административних послова наставника, јер ће највећи дио педагошке евиденције бити дигитализован.
Уз све ово, како је рекла, Влада Црне Горе жели да успостави школски систем у коме нема мјеста насиљу, запошљавању по политичкој или другој подобности и скривању неправилности.
Посланица ПЕС-а Јеленка Андрић оцијенила је да закон „обећава безбједно образовање у Црној Гори, нарочито у дијелу спречавања насиља“, и да се њиме „враћа васпитна улога школе, која је раније била запостављена“. Она је похвалила и то што се по први пут прецизно дефинише онлајн настава.
Андрић је подржала и амандман посланице ПЕС-а Нађе Лаковић да се наставницима који су ангажовани на одређено вријеме уговор продужава до краја школске године. „Тиме се обезбјеђује континуитет и лични доходак током љета“, казала је.
Закон, како је нагласила, препознаје и наставника као потенцијалну жртву насиља, што је значајан искорак.
Посланик ДПС-а Абаз Диздаревић упозорио је да „стручна и шира јавност нијесу биле довољно укључене у израду закона“. Он је навео да су „критике усмјерене на нејасне критеријуме за напредовање и награђивање наставника, што може отворити простор за субјективност и демотивацију“, као и да „недостају механизми који би заштитили просвјетне раднике од политичких или других притисака“.
Његова партијска колегиница Зоја Бојанић Лаловић указала је на „појаве реваншизма у образовним установама“ и подсјетила да је држава 2020. потрошила око пола милиона еура на смјене директора. Питала је колико је потрошено на смјене наставника. Министарка је одговорила да Министарство покрива те трошкове, јер су високи, те да би „школе требало ефикасније да користе средства која им стоје на располагању“.
Бранислав Ненезић из СД-а упозорио је да Министарство просвјете „не може само ријешити проблем вршњачког насиља“ и да треба додатно појаснити дефиницију насиља и злостављања, како би педагози и психолози могли одговорно да одлучују о пријавама.
Посебно је указао на проблем са продуженим боравцима у школама, наводећи да још није ријешено питање лиценци за физичка и правна лица која пружају ту услугу. „Већ смо у јулу, а школа почиње за нешто више од мјесец. Не смијемо дозволити да родитељи буду доведени у ситуацију да дјеца не могу користити продужени боравак у школи коју похађају“, упозорио је.
Нађа Лаковић (ПЕС) истакла је забринутост због права на образовање дјеце страних држављана. „Амандман сам предала више као родитељ него као посланица. Сматрам да се тиме наноси штета нашој дјеци“, рекла је и додала: „Као мајка шестогодишњег дјетета, имала сам лично искуство – када дијете не говори наш језик, васпитачи и наставници морају додатно да му помажу, али то, нажалост, иде на штету друге дјеце.“
Елвир Зврко (ДПС) похвалио је квалитетне измјене у закону, нарочито оне које се односе на борбу против насиља. Предложио је да се „уведе рангирање универзитета с којих долазе кандидати“, јер, како каже, „није исто да ли неко долази с универзитета који је међу првих хиљаду на свијету или са оног који је рангиран између 20.000. и 30.000. мјеста“. Затражио је и да се као критеријум узме „дужина трајања студија“.
Министарка је подржала тај предлог и додала да су свјесни изазова код рангирања универзитета, али да још нијесу нашли адекватан модел. „Тај модел постоји и може се примијенити“, одговорио је Зврко.
