(ВИДЕО) Група Нектарија опјевала Пасјанску дику: Живот изгубила јер није хтјела да се одрекне своје вјере

Свету Мученицу Босиљку Пасјанску, новопросијавшу светитељку из Пасјана код Гњилана на Косову и Метохији, Свети архијерејски сабор СПЦ је на засиједању 3. маја 2018 године уврстио у диптих светих. Истога дана, прочитавши житије Свете мученице Босиљке, Дајана Петровић, вокални интерпретатор и аутор пјесама и музике Групе Нектарија, написала је пјесму Пасјанска дика.

Убрзо је пјесму пропјевала, а њен супруг јереј Никола је просвирао прве акорде. 2019. године на Петровдан у манастиру Рибница код Мионице, у богатом духовно-културном програму који организује настојатељ манастира монах Арсеније, Дајана и Никола упознали су гитаристу мр Дамјана Станишића из Лознице.

Убрзо је услиједила сарадња те је Дамјан аутор аранжмана, за двије песме: Пасјанска дика и Литије–Река Христова, које су снимили у фебруару 2020. године у студију КЕБАЦ у Ваљеву. Владимир Ружичић Кебац заслужан је за снимање, микс и мастеринг, Ненад Нека Савић је аутор вида, цјелокупне идеје, продукције и монтаже (као и претходног спота за песму Литије–Река Христова).

Снимање дроном обавио је Бојан Селаковић из Ваљева. Спот је сниман у порти и цркви Светог Апостола Луке у Бабиној Луци код Ваљева, у којој служи јереј Никола Петровић члан групе Нектарија.

У споту је поред попадије Дајане и о. Николе узела учешћа њихова ћерка, троипогодишња Нектарија, која је представила лик Свете новомученице Босиљке, пасјанске дике.

Из житија:

Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. вијеку. Босиљка се одликовала кротом нарави, искреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу помагала је својој породици у кућним пословима и пословима око стоке, браћи и оцу на пољским радовима и око огрева за зиму.

Када је напунила 17 година, родитељи су је из села први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у граду скупља народ из свих околних села.

Због своје љепоте, Босиљка није остала незапажена, па је убрзо привукла пажњу Арнаута из Депца, који ју дуго пратио и вребао прилику да је отме. У јесен, Босиљка се заједно са оцем и братом упутила у шуму код Белог камена, на Стружинама, далеко изнад села. Тројица Арнаута су искористили прилику, уграбили дјевојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све вријеме на њеног оца и брата.
Босиљкина породица и родбина, заједно са свештеником из Пасјана је неколико дана код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Босиљка отета. Због своје наклоњености према Арнаутима, турске власти су отезали истрагу, вјерујући да ће се девојка помирити са тренутном ситуацијом.

У дому Арнаута, Босиљка је свакодневно била изложена увредама и уцјенама да прими ислам и да се уда за отмичара. Непрестано су је убеђивали, нису јој дозволили да спава нити да једе или пије. Упркос свему, Босиљка је одолијевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио тако што јој је сјекао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама.

Након неуспешних убеђивања, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала истог става, рекашви:

„Ја своју вјеру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“
Након тога, жена која ју је убјеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убиједи дјевојку да попусти и тако спаси своју душу, на шта јој је Босиљка одговорила:

„Христос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога бога и моје свете вјере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“

Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цијепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до ријеке Лапушнице, где су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тело.

Након страдања турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране дјевојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.

Група Нектарија

Група Нектарија настала је у породичној кући Петровића, јер су управо њени чланови супружници Никола и Дајана. Никола је јереј Епархије ваљевске и парох бабинолучки, у групи Нектарија гитарства и врло често решава и осмишљава аранжмански дио музике. Дајана пише текстове и распјевава их ауторским мелодијама.

Пјесме које стварају и изводе инспирисане су житијима Светих, Црквом, јеванђељским темама, духовним животом, али огрнуте популарним рухом, и даље су блиске свевременом православном етносу, али и савременом човјеку.

Изводе их уз благослов надлежног епископа ваљевског г. Милутина, уназад 7 година, на духовним академијама, трибинама и културним догађајима.

Живе у Ваљеву, и имају троје дјеце: Василија, Константина и Нектарију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: