(ВИДЕО) Глас јавности: Интервју са Путиновим човјеком од повјерења – непријатељу не продајемо оружје!

Дмитриј Евгењевич Шугајев, директор Федералне службе Русије за војно техничка питања у интервјуу за Глас јавности казао је да Русија не продаје своје оружје непријатељима. Такође, казао је, да је сигуран да ће се руска војно-техничка сарадња са Србијом развијати и прогресивно и систематски.

Господине Шугајев, 24. јуна у Москви је одржана Параде победе у којој је учествовао импресиван број иностраних гостију, укључујући и позив председника Владимира Путина председнику Србије Александру Вучићу. Шта један такав позив значи за Србију, и у војном, и у геополитичком смислу?

– Апсолутно смо уверени да је Дан победе међународни празник. Стога је чињеница да је међу гостима било много страних гостију, упркос тренутним тешким условима у вези са пандемијом коронавируса. Присуство шефова држава и шефова министарстава одбране наших партнера на Паради победе показатељ су њихове солидарности и жеље да овај свечани тренутак поделе са људима који су дали најзначајнији допринос победи над фашизмом. Не бих гледао у овоме на политички или геополитички контекст. Али много нас радује што је српска делегација коју предводи председник Александар Вучић била присутна овде у Москви, овог значајног дана. Што се тиче војно-техничке сарадње између Русије и Србије, она се развија у формату стратешког партнерства који су најавили лидери наших земаља. У посљедњих неколико година достигао је квалитативно нови ниво: у 2014. години потписан је међувладин споразум о војно-техничкој сарадњи. Редовно се састајемо на састанцима Међувладине комисије, последњи пут 2019. у Казању. Пројекти се спроводе у области испоруке оружја и војне опреме, као и резервних делова и компоненти за њих. Поред тога, у току су радови на поправљању и модернизацији претходно испоручене опреме.”

Дмитриј Евгењевич, Русија је помогла Србији да побољша војну авијацију. Поред авиона и хеликоптера, добијених у последњих неколико година, Србија је добила и систем противваздушне одбране “Панцир”. Да ли Русија у будућности планира да помогне Србији као свом савезнику у модернизацији националног система противваздушне одбране?

– Сарадња између наших земаља остварује се у више области. Међутим, у праву сте, у области ваздухопловства и технологије противваздушне одбране у последњих неколико година она је била најзаступљенија. Република Србија поседује авионе МиГ-29, од којих је шест испоручено из Министарства одбране Русије, хеликоптерску опрему Ми и руске системе противваздушне одбране.

Међу закљученим уговорима могу се приметити испоруке прошле године хеликоптера Ми-17В-5, чија је прва серија испоручена у Србију још 2016. године. У јуну 2018. године потписан је уговор о испоруци хеликоптера Ми-35М, а опрема је испоручена крајем 2019. године. Па, као што сте с правом напоменули, ракетни систем противваздушне одбране Панцир-Ц1 испоручен је почетком 2020. године. Поред саме испоруке, 2019. године одржана је обука специјалиста за оперативне и борбене употребе и хеликоптера Панцир и Ми. То је неопходно како би ваше трупе почеле да раде са руском опремом одмах након испоруке у Србију. Србија је заинтересована и за набавку других система противваздушне одбране. Спремни смо да вам помогнемо у вези с тим, као нашем дугогодишњем савезнику и поузданим партнеру. Штавише, руски произвођачи и специјални извозник Рособоронекспорт данас нуде не само широк спектар првокласних система противваздушне одбране различитог распона, већ и свеобухватна решења за стварање јединственог високо поузданог круга противваздушне одбране.

Отворени смо за било какав договор, али о конкретним резултатима је још рано говорити.

Очигледно је да је куповина противавионског ракетно-топовског система “Панцир” од стране Србије огроман успех. Русија активно промовише овај систем. Молим Вас, укратко објасните нашим гледаоцима и читаоцима које су реалне могућности овог комплекса?

– Систем “Панцир” је систем противваздушне одбране кратког домета. Управљање врше два оператера. Ваздушна одбрана врши се вођеним ракетама и аутоматским пушкама. Комплекс је дизајниран да заштити мале објекте од ваздушних напада (посадом и беспилотно). Комплекс је такође способан за борбу против лако оклопних циљева на земљи. Његове карактеристике су могућност непрекидног пресретања предмета на екстремно малој висини и врло кратко време реакције, које не прелази четири до шест секунди.

Разговарали смо о испорукама, али, да ли постоји такав модел војно-техничке сарадње као производна сарадња? Да ли су у блиској будућности могући заједнички пројекти руског војно-индустријског комплекса и војне индустрије Србије? Постоји ли могућност заједничког развоја тржишта земаља трећег света?

Што се тиче технолошке сарадње, ово је једно од најтежих питања на нашем пољу активности. Поред одређеног, високог степена развоја билатералних односа, морамо узети у обзир и технолошке могућности локалних произвођача. Морате схватити да је производња опреме приоритет, које количине треба постићи. Без тога технолошка сарадња не би била профитабилна. Рекао бих да је потребна свеобухватна анализа перспективе производње. У супротном, може се показати да је значајно скупље од директне испоруке исте опреме из Русије. У принципу, спремни смо да развијамо било које области сарадње са Републиком Србијом, али то би се требало десити под обострано корисним условима. Узгред, имамо успешан пример индустријске сарадње за поправку опреме. Мислим на нашу сарадњу са предузећем Мома Станојловић.

Како се развија сарадња са предузећем Мома Станојловић? Да ли ће постати регионални центар за поправку хеликоптера?

Питање организације регионалног сервисног центра на основу фабрике Мома Станоилович на дневном реду је од 2016. године. Током тог времена разговарано је о разним опцијама за реализацију овог пројекта. Као позитиван први корак могу споменути чињеницу да је прошле године на основу овог предузећа успешно изведена поправка хеликоптера типа Ми за Македонију. Спремни смо да наставимо да радимо према развијеној шеми и убудуће, ако се круг купаца из земаља региона шири, Србија ће можда постати регионални центар за поправку хеликоптера и других летелица.

Када је у питању поправка војне опреме, не можемо не споменути постојање фалсификованих производа, а често и употребу неоригиналних делова у поправци, што доводи до трагичних последица, Како се носите са проблемом фаслификованих производа на тржишту одбране?

Употреба оригиналних резервних делова у поправци оружја је најефикаснија и најсигурнија опција за њихов даљи рад. Нажалост, постоји много примера инсталирања неоригиналних резервних делова, што доводи до тужних, па чак и трагичних последица. На територији бивших совјетских република, као и земаља Варшавског пакта, основан је значајан број предузећа која су вршила производњу и поправку војне опреме тог времена. Ова предузећа и даље самостално обављају своје активности, често без координације са нама. Тако су, на пример, у Словачкој, Чешкој и Бугарској сачувани капацитети за поправку и модернизацију летелица совјетске производње. А ако смо успели да решимо то питање са Чешком и Бугарском потписивањем релевантних међувладиних споразума, на пример, о хеликоптерима, са Словачком то питање остаје нерешено. Наравно, и даље се боримо са овим проблемом. С друге стране, схватамо да брзина и квалитет услуга након продаје пружају извесну гаранцију да наши партнери неће почети тражити фалсификоване резервне делове за нашу опрему. Због тога, ми непрекидно побољшавамо систем услуга. Један од најпродуктивнијих метода је закључивање дугорочних споразума за своје претплатне услуге. Узгред, са српске стране, целокупно одржавање и модернизација руске опреме врши се строго под контролом оригиналног програмера и произвођача, укључујући модернизацију ловаца МиГ-29.

Господине Шугајев, у време СССР-а многа економска питања између наших земаља решавана су принципом размене. Може ли, по Вашем мишљењу, такво искуство бити корисно у области војно-техничке сарадње данас?

У време СССР-а се практиковао такав вид сарадње. Међутим, савремена стварност диктира различите услове. Глобално тржиште оружја је исто тржиште које постоји по економским законима, али трговина и даље укључује продају робе, а не размену. Међутим, не може се порећи да САД и неке друге земље настављају да практикују антируске санкције као инструмент притиска на наше партнере, употреба бартера поново постаје одржива алтернатива. Ипак, у догледној будућности не мислим да ћемо активно „копирати“ ову опцију и она ће највероватније бити изузетак.

У једном од својих тв интервјуа рекли сте да је предност руске опреме и оружја у односу цене и квалитета. Да ли вам је данас тешко убедити нове купце за набавку руских војних производа?

У последњих неколико година суочили смо се са невиђеним покушајима Сједињених Држава и њихових савезника да изолују нашу земљу у међународној арени. Уводе се све више и више рестриктивних мера – све је то већ одавно прешло границе конкуренције. Све ово данас изазива алергију међу све већим бројем партнера који не желе да жртвују интересе своје националне безбедности у име туђе користи. Стога, многи и даље бирају руску технологију. Испоруке С-400 у Турску прошле године, потписивање и спровођење уговора о снабдевању системима противваздушне одбране и војних бродова у Индију, споразуми укупне вредности преко милијарду долара са афричким земљама постигнути на првом форуму Русија-Африка у Сочију – све су то само неке чињенице које потврђују моје речи о неприхватљивости притиска на суверене државе у питањима осигурања националне безбедности. Нудимо опрему високих потврђених карактеристика и отворени смо за дискусију о различитим моделима сарадње. Русија не поставља „политичке“ услове у примени војно-техничке сарадње, не намеће своје политичке вредности партнерима. Штавише, ми поступамо строго у оквиру закона и наших међународних обавеза. У том смислу смо „удобан“ и поуздан партнер. Оператори наших производа првенствено примећују његову високу поузданост и „одрживост“ у било каквим климатским условима. Па и што је најважније – ефикасност наше војне опреме потврђена је успешном употребом у стварним борбеним условима. Поред тога, помно пратимо развој глобалног тржишта оружја и појаву нових праваца на њему. То се посебно односи на борбену и помоћну роботику, не-смртоносно оружје, беспилотне летелице и модерну опрему за електронско ратовање. Руски произвођачи спремни су потенцијалним купцима понудити системе противваздушне одбране, као што су С-300 и С-400, и савремене летелице и хеликоптере. Припремамо за продају лагани ловац МиГ-35, промовисан је најмодернији тенк Т-14 Армата. Једном речју, имамо шта да понудимо.
И, наравно, као и у свим тржишним односима, однос цене и квалитета је важан, имамо један од најбољих показатеља. Све у свему, наведени фактори доприносе великој потражњи за нашом опремом. За неке узорке, попут истих за “”Панцир” , традиционално имамо линију од више десетина купаца.

Аналитичари процењују светско тржиште оружја на око 100 милијарди долара. Колики је удео Русије у овом обиму? Како ће се то мењати у будућности?

Пре свега, војно-техничка сарадња је специфичан облик међународне активности путем које помажемо нашим савезницима да ојачају њихову сигурност и заштите њихов суверенитет. Непријатељима оружје не продајемо. Данас развијамо односе са више од 100 земаља. У протеклих неколико година, наша држава је била један од водећих светских извозника оружја. Није тајна да Русија самоуверено задржава друго место међу водећим добављачима оружја, са годишњим обимом од око 15 милијарди америчких долара. У 2019. години, упркос противљењу конкурената, руска војно-техничка сарадња поново је потврдила своју ефикасност. Ми не само да смо у потпуности реализовали своје планове, већ смо и премашили планирани показатељ снабдевања. Портфељ поруџбина за руску војну опрему почетком ове године остаје на распону од 53-55 милијарди долара. Наравно, ширење коронавирусне инфекције у свету, нажалост, прилагођава временске рокове за спровођење постојећих и перспективних пројеката. У датим околностима, већина влада је приморана да предузме рестриктивне мере. Наша област активности у потпуности је оријентисана на међународну сарадњу. Тешко је замислити без размене делегација и учешћа на међународним догађајима и изложбама. Ипак, с обзиром на потражњу за руским војним производима, надам се да ћемо успети да задржимо количину извоза. Ово ће захтевати прилагођавање облика и метода рада, година није лака, али сигуран сам да је отпорност на стрес система војно-техничке сарадн, као кохерентан и ефикасан механизам, прилично висока. Сигуран сам да ће се наша војно-техничка сарадња са Србијом развијати и прогресивно и систематски. Уверен сам да ће ме колеге из наше драге Србије подржати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: