(ВИДЕО) Џонатан Џексон: Косово (свих жалосних радост)
1 min read
Џонатан Џексон (https://www.jonathanjackson.com) је амерички глумац, музичар и писац, добитник 5 Еми награда. Рођен је 1982. у протестантској породици. У потрази за истинском вером мученика и Светих Отаца прешао је у Православље 2015. године. Песму Косово (Свих жалосних радост) написао је из љубави према српском народу и Цркви, дајући лични, уметнички и молитвени допринос очувању Косова и Метохије.
Свештено братство манастира Хиландара и Задужбина Хиландара у Београду, благодаре Џонатану Џексону, као и свима који су учинили да се овај спот премијерно прикаже на Видовдан 2020. године.
Текст:
Косово (Свих жалосних радост)
Људи од Бога рођени
Један народ одабран
Прекрасна песма
Из таме израња
Величанствено сунце
Свиће над нама
Дуготрајни мир
У ноћи се слама
„Da li je moguće da veću osećajnost i razumevanje za Srpski narod pokaže jedan Amerikanac , nego neki čanci , čede , đilasi , radijatori , rastočani ….?’
Naravno! I vise ih je nego sto mislis. Nasa braca u Hristu.
Предивна песма!
На овом видеу Џонатан Џексон прича о томе како је постао православан
https://www.youtube.com/watch?v=-OEove_rlAM
ZA OVOG NASEG BRATA PO VIJERI :
Idi, sestro, na bijelu kulu,
A ja ti se ne bih povratio,
Ni iz ruke krstaš barjak dao,
Da mi care pokloni Kruševac.
Da mi reče družina ostala,
Gle, strašljivca, Boška Jugovića,
On ne smede poći u Kosovo,
Za krst časni krvcu proljevati,
I za svoju vjeru umrijeti „.
A kada setna sestra svije ruke oko
vrata svog najmlađeg brata,
Vojina Ju-govića, preklinjući ga
da ostane sa njom u Kruševcu,
on joj ovako odvraća:
„Idi, sestro, na bijelu kulu,
Ne bih ti se junak povratio,
Ni careve jedeke pustio,
Da bih znao da bih poginuo,
Idem, sejo, u Kosovo ravno,
Za krst časni krvcu proljevati,
I za vjeru s braćom poginuti“.
Kad besmrtni orao naše istorije,
Miloš Obilić, brani sebe od klevete
na Kosovskoj večeri, on ovako klikće:
„Vala tebi, slavni knez Lazare!
Vala tebe na tvojoj zdravici,
Na zdravici i na daru tvome;
Al ne vala na takvoj besedi,
Jer, tako me vjera ne ubila,
Ja nevjera nikad nisam bio,
Nit sam bio, nit ću kad biti,
Nego sutra mislim na Kosovo
Za rišćansku veru poginuti…
Sutra jeste lepi Vidov danak,
Vidjećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!“
Hvala Casni Covjece….
Здраво живо Џонатане … Бог са тобом и у теби.
Da li je moguće da veću osećajnost i razumevanje za Srpski narod pokaže jedan Amerikanac , nego neki čanci , čede , đilasi , radijatori , rastočani ….?
Могуће је, јер Дух Свети живи где Он жели.
Зато су нам далеко више браћа и сестре они који су носиоци Духа, него род наш који је, на жалост и тугу нашу, обезбожен.
Џонатан нам је свакако брат у Христу и тиме најближи, као и остала браћа и сестре Православљем запечаћени.
Prelepo, hvala!