(ВИДЕО) Докторка Липовац Усановић: Моја плата је 866 евра, толико има нека хигијеничарка у Тивту

Моја плата је 866 еура. Толико има нека хигијеничарка у Тивту, казала је докторка Вјера Липовац Усановић.

Из Синдиката доктора медицине Црне Горе је саопштено да је она један од 26 пнеумофтизиолога у Црној Гори.

„Пацијенти тиватског Дома здравља је воле и издвајају од осталих љекара јер, и након 26 годна стажа, и дан данас даје опширне и јасне анамнезе и с њом знају на чему су. Таквом љекару је забрањено да ову изјаву да у својој ординацији. У кадру не видите ни здравствену установу у којој ради“, истиче се у саопштењу Синдиката доктора медицине Црне Горе.

„Сматрала сам да нема потребе за посебним дозволама јер немам намјеру било кога да критикујем већ да само говорим о проблему који би могао да се предуприједи. Несхватљиво ми је да морам да тражим дозволу за ријеч као неко ко је академски грађанин који би требало да има слободу говора и мишљења. Вјерујте да је ово јако поразно за мене“, истакла је Липовац Усановић.
У саопштењу се наводи да је пораз нашег друштва и износ плате љекара специјалисте.

„Моја плата као специјалисте је 866 еура. Основна плата ми је 733 еура и на минули стаж добијам још 133 еура. Толико има хигијеничарка у неком од предузећа у Тивту. То је поражавајуће. Да не говоримо о платама других медицинских радника. Мислим да је ред да се о томе јавно проговори и све оне силне бројке које се помињу и плате љекара апсолутно нијесу тачне. Порука за Министарство здравља би била да здравство у Црној Гори не чине установе као грађевински објекти, опрема и слично, на чему они инсистирају. Стуб здравственог система су људи. Било да се ради о доктору, сестри или немедицинским радницима. Сви смо дио истог тима“, рекла је она.

На питање да ли Црна Гора има довољно пнеумофтизиолога овако одговара:

„Укупан број љекара специјалиста је 26. Старости 55 година и више година је 17. Посљедња специјализација је завршена 2015. године. Проблем је што ми више немамо пнеумофтизиолога. А, врло је важно зато што је у порасту број опстуктивних болести, алергија, астматичних пацијената, нажалост, малигнитета и то је оно што нас забрињава“, рекла ие Липовац Усановић.

Из Синдиката доктора медицине појашњавају да се пнеумофтизиолог првенствено бави туберкулозом, као и да се од ње у 2019. разбољело 10 милиона људи, док је милион и по умрло.

„Ми у Црној Гори имамо мали број заражених и спадамо у групу земаља са малом инциденцом оболијевања. То је наша срећа. Мислим да је 13 обољелих на сто хиљада. Тачан податак не могу да вам дам пошто евиденцију о томе води Брезовик“, рекла је Липовац Усановић.

Пнеумофтизиолози и корона: „Ни тамо ни овамо“

Она је казала да су пнеумофтизилози непрепознати као неко ко је у примарној здравственој установи подршка изабраним докторима, филтер за болницу, односно секундарну и терцијарну установу и нијесу ни тамо ни овамо.

https://www.facebook.com/watch/?v=1176538652707796

„У вријеме короне најмање су помињани пулмолози и пнеумофтизиолози. А, вјерујте да није мала улога била и Центра за подршку и лабораторије и свих на примарном нивоу. Највећи филтер за откривање је била примарна здравствена заштита. Сви смо ми били у том тиму који је допринио овоме што је данас, али нажалост о томе се мало прича. Надам се да више нећемо проживљавати дане који су иза нас. Кад ујутру дођете на посао, а увече не можете да дочекате да сазнате резултате тестираних тога дана, не знате да ли сте били у контакту с неким ко је оболио, а при том, ако постоји могућност да сте били у контакту, да вам се можда затвара дом здравља, да колеге иду у карантин. То је велики осјећај одговорности и, морам признати, страха“, казала је Липовац Усановић.

На питање да ли је контрола странаца на корону који долазе у Црну Гору на задовољавајућа одговара да би вољела да све границе буду боље контролисане.

„Сваки странац би требало да има потврду да је тестиран у посљедњих 48 сати, као што то раде друге земље, без обзира на то да ли се ради о аеродромима, граничним прелазима и лукама. Тада бих и ја била сигурнија. Овако, свака повреда странца и сваки долазак странца у нашу здравствену установу је високи ризик за домицилно становништво. Требало би да имамо већу контролу због туберкулозе јер у свијету није непознаница да су се појавила два нова облика која, на сву срећу, ми сада немамо, али смо имали и такве случајеве. Ријеч је о двије форме туберкулозе које се не лијече стандардним љековима. Терапија је јако скупа јер су ти облици резистентни на стандардне љекове којима се лијечи обична туберкулоза. Наши студенти кад иду на школовање у Америку, то им се тражи. Нашим поморцима, такође. Зашто бисмо ми зазирали од тога? На медицинском факултету су нас учили о болестима. Ја желим да учим о здрављу“, рекла је Липовац Усановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: