• Наша Србија

(ВИДЕО) Чардак – мjесто гдjе се пије кафа и славе љетњи свеци

5 година ‎ ИН4С

Чардак Игрутина Подгорца готово два вијека краси домаћинство Подгораца у Тавнику.

Printscreen/Youtube

Двоспратне куће са отвореним тремовима, у народу познате као чардаци, врхунац су градитељског умијећа сеоских мајстора у 18. и 19. вијеку, али и свједоци живота предустаничке и устаничке Србије.

Један такав објекат, преноси РТС, који је служио као гостинска кућа, налази се у селу Тавник код Краљева. Од 1985.године под заштитом је државе као споменик културе.

Чардак Игрутина Подгорца готово два вијека краси домаћинство Подгораца у Тавнику.

„Било бомбардовање, било и земљотреса он је тако стајао. Није макао? Није макао никуд. То је зид 70 сантима то је стабилна кућа такорећи скроз. Прачукундеда ми је затекао тај чардак. Које године је то прављено то не знам“, рекао је Раде Подгорац, из Тавника код Краљева.

Да је из двадесетих година 19. вијека, утврдио је крајем прошлог вијека тада млади архитекта коме су конзервација и заштита чардака биле први посао у краљевачком Заводу за заштиту споменика културе. Овакав објекат свједочио је о напретку породица, али су их градиле тек пошто подигну куће и економске објекте.

„То су мљекари, то су обори, то је брашнар, касније се правила наравно штала за крупну стоку, ситну стоку и тек онда када домаћин добро упосли своју породичну задругу, када почне новац да стиже, он себи може да дозволи, нећу да кажем луксуз, али ето и луксуз да направи овакав један репрезентативан објекат“, истакао је Рајко Чубрић из Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У подруму озиданом каменом чувала су се бурад. У собама на спрату, које је загревала зидана фуруна, боравили су искључиво најстарији чланови породичне задруге. На великом трему су се пиле кафе, чак и славили љетњи свеци.

“Иако је овде живио домаћин, ово је била и гостинска кућа. Гости које је породица посебно уважавала имали су ту част да преспавају баш у чардаку“, рекао је Немања Јаковљевић.

Мајстори су се трудили да што љепше украсе стубове, ограду и таваницу. Било је то вријеме устаничке Србије у којој су домаћини бивали све богатији.

„Он већ има новац да може да изгради овакав објекат, а друго не плаши се од турског зулума да ће да дођу да му упале кућу, да му покупе стоку и осталу имовину. Ми сматрамо да је ово заиста један објекат, једна ријеткост коју тешко можемо да нађемо, нарочито не овде у овим нашим крајевима, јер то је давно, давно изумрло“, напоменуо је Рајко Чубрић из Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У Османлијском царству, чардаци су били мала гранична утврђења у којима се стражарило. На овим просторима, осим као гостинске куће у домаћинствима, имућније породице градиле су их при црквама.

Прочитајте још:

Знање из свијета донијели у Србију: Млади стручњаци каријеру настављају у Министарству финансија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: