• Изабрано
• Топ 1

(ВИДЕО) Божовић: Амандмане на Предлог закона о АНБ предложићемо након сугестија

1 min read

15 сати ‎ ИН4С

Screenshot

На сједници ће бити представници Министарства унутрашњих послова и Управе полиције који ће представити Извјештај о стању безбједности саобраћаја на путевима у Црној Гори за 2024. годину као и Извјештај о стању система заштите и спашавања у Црној Гори за прошлу годину

Након најаве Божовића, реаговала је Прелевић Горјанц, која је поново апеловала да се Предлог закона о АНБ повуче из процедуре до септембра.

„Има ту још ствари. Не бих да данас подржимо амандмане, које би требало дда се пишу преко ноћи, поздрављамо спремност да се неке ствари, амандмански дјелуке. Молим да салекате барем до септембра“, тражила је она.

Са њом се сагласио и Зиројевић.

Предсједник Одбора саопштио је да је Влада око овог Предлога контактирала и Европску комисију и Делегацију ЕУ у Црној Гори.

Лаковић је казао да је овим расправа око Предлога закона о АНБ-у закључена, све док од представника предлагача не добију амандмане.

Сједница је настављена са предлозима амандмана на Предлог закона о допунама Закона о заштити лица и имовине, које је поднијела група посланика.

Након тога ће се бавити Извјештајем о раду Министарства унутрашњих послова са УП за 2024. годину као и Извјештајем о стању безбједности саобраћаја на путевима у Црној Гори за 2024. годину.

+Прије 5 минута – 12:50ч

Министар правде предложио је неколико рјешења, који би могли да помогну да се добије боље законско рјешење, а након свега што је чуо око Предлога закона о АНБ.

Божовић је навео да су вољни да предложе и неке амандмане како нико, како је рекао, не би стекао утисак да стварају институцију са неким „фараонским овлашћењима“.

„Са тим у вези предлажемо да надзор на електронским комуникацијама не буде директор, већ Врховни суд. То је члан 15. И у вези са тим преглед ИКТ-а, такође, не директор него Врховни суд. Што се тиче запошљавања, предложио бих да идемо амандмански, да ипак имамо постојећи текст. И када је ријеч о овоме што је Горјанц Прелевић истакла, члан 13, направићемо интервенцију. Формулисаћемо амандман са вашим сугестијама и сугестијама Комитета за људска права“, најавио је Божовић.

Прије 16 минута – 12:39ч

Вршилац дужности директора УП Лазар Шћепановић реаговао је на медијске натписе да је на Одбору данас рекао да „њему није познат податак, који је изнио министар око убиства Горана Жугића“, наводећи да је то „нетачна чињеница“.

„Као директор Управе полиције упознат сам са ‘хладним случајевима’ и водим комплетне анализе. Око овог предмета сам упознат и од министра, упознато је и тужилашто, те овоме нема мјеста“, демантовао је процедурално Шћепановић, којег је прекинуо предсједник Одбора Миодраг Лаковић.

<

Прије 27 минута – 12:28ч

Извршна директорица ХРА Теа Горјанц Прелевић, као представница цивилног сектора, затражила је да се овај Предлог закона о АНБ повуче из процедуре.

Она је упозорила да расправа на Одбору не може да замијени јавну расправу и подсјетила на мишљење Европског суда за људска права од прије више од 40 година гдје су навели „да тамо гдје извршна власт, не у Црној Гори, него у ЕУ, спроводи овлашћења у тајности да је ту свуда огроман ризик од злоупотреба“.

„Не треба да читамо Орвела, можемо да се сјетимо и Стаљина. Имамо суђење у току због злоупотреба у Агенцији. И сада имамо снижавање нивоа гаранције заштите права на приватност, који су постојали у Закону из 2015. године“, навела је Горјанц Прелевић.

Она је нагласила да су разочарани да су Министарство правде и Секретаријат за законодавство дали зелено свјетло за овакав Предлог закона о АНБ-у.

„Проблематични су чланови 13, а посебно овај члан 15 став 1 тачка 4д који даје овлашћење АНБ да без судске одлуке прикупља тајно податке. Полиција и тужилац од 2018. године и одлуке УС немају ова овлашћења. Дакле, ни њима се не вјерује него се то овлашћење даје суду да те мјере контролише“, навела је она.

Горјанц Прелевић казала је да по ЗКП-у овај предложени члан 13 „не може да се примјењује“.

Она је апеловала на посланике, не само због тога што су чланови Одбора за безбједност, већ и због тога што имају овлашћења да се старају о људским правима.

„Узмите ово све у обзир прије него дигнете руку. Узмите у обзир мишљење Комитета за људска права из априла ове године. Ви сада дајете овлашћења да свако мора да даје своје личне податке. Ако сте пет година радили на том закону, онда можете да сачекате још који мјесец. Морате да сачекате мишљење европских партнера. Чујте и њихово мишљење. Послушајте пофесоре права“, навела је извршна директорица ХРА.

Правна савјетница Института алтернатива Драгана Јаћимовић поновила је да ова расправа на Одбору не може да замијени стручну расправу.

„Сматрамо да ова расправа не може да замијени јавну. Оно што смо успјели да обрадимо смо већ послали посланицима и медијима. Када говоримо о запошљавању, вољела бих да знам које су то земље чија је оваква пракса, да се може запошљавати без јавног оглашавања. Не мислим да оперативце запошљавамо на јавним огласима, али стручно и административно особље треба да се запошљавају путем јавних оглашавања“, навела је Јаћимовић.

Њу је занимала и тема јавних набавки, којима се Јаћимовић понајвише и бави у Институту алтернатива, наводећи да ниједна од три безбједносне институције није изузета из система јавних набавки.

„Вољела бих да видимо гдје је НАТО тражио да се АНБ набавке изузму из система јавних набавки. И када говоримо о упоредној пракси, реците нам које су то земље“, питала је Јаћимовић.

Она је оспорила и извјештавање о јавним набавкама у области безбједности.

„Ако ово усвојимо у овој форми да ли мислите да ће директор АНБ сам себе да обавеже да извјештава Министарство финансија ако нигдје не постоји члан који га на то обавезује. Имали смо и до сада неке интерне акте, тражили увид јер смо хтјели да видимо процедуре АНБ у тим повјерљивим набавкама, а нијесмо у томе успјели. Уколико се усвоји овај предлог, имаћемо сјутра да ће то МУП исто да тражи, па Министарство одбране“, навела је Јаћимовић и подсјетила да је Црна Гора недавно затворила поглавље 5 о јавним набавкама.

Прије 1 сат – 11:54ч

Чланица Одбора за безбједност Слађана Калуђеровић питала је шта се дешава односно ко контролише приступ од стране запослених, који приступају одређеним тајним подацима.

„Да ли имате информацију ко од службеника приступа тим подацима од стране оператора, ко све то контролише. А друго је питање, како сте поменули праксу држава НАТО и ЕУ, гдје се овај шири опсег око мјера тајних надзора као што сте предложили, уопште примјењује“, питала је Калуђеровић.

Раичевић је појаснила да код оператера има тачан број мањих службеника, који имају приступ кодовима, тврдећи да је то контролисани систем.

Она је казала да идентичан предлог око МТН „имамо код Хрвата“…

„Схватам да постоји бојазан јер посматрамо Агенцију кроз неки ранији период. Ово је само прилагођавање системима као чланица НАТО-а“, навела је она.

Хутер је навео да се за ових пет година често у јавности лицитира именима, хапшењима…те да „због тога нико не одговара“.

„Неки министри криминализују неке особе, машу оперативним информацијама, и на тај начин им се стављају један тежак терет. Да ли су повјерљиве информације, односно, да ли можемо да питамо АНБ да ли смо под неким мјерама. Имали смо јуче, једно ‘рјешење’ случаја из 2000. године, од стране министра унутрашњих послова. Волио бих данас да имамо хапшење оних који су живи, а које је он поменуо. Питам се да ли може било који министар да маше оперативним информацијама на пленуму“, питао је Хутер, алудирајући на јучерашњи наступ министра МУП-а Данила Шарановића, који је прочитао податке из неке оперативне информације МУП-а из 2000. године гдје је навео имена особа, које су наводно учествовале у убиству некадашњег савјетника Горана Жугића.

Шарановић је одмах одговорио Хутеру наводећи да је посланик ДПС-а рекао недавно да је „криминалац само онај ко је правоснажно осуђен“.

„Дио посланика, гдје закључујемо по структури њиховим питања рецимо на Анкетном одбору, може се закључити да су ти посланици добијали информације од запослених у органима безбједоносног сектора. Никада ни ја нити директор УП нијесмо изнијели податак који је означен степеном тајности. Сви знамо какав институционални амбијент је креиран деценијама у Црној Гори. Пораз криминала се догодио јер су криминалци рачунали на не спровођење закона. Како је ваш почасни предсједник најављивао и пресуде. Е то је велика друштвена опасност. Можемо да препознамо по наступу посланика да су податке могли да добију од неког из безбједносног сектора“, казао је Шарановић.

Хутеру је одговорио и вршилац директора УП Лазар Шћепановић, наводећи да ни он није имао податке, које је на пленуму јуче изнио министар Шарановић.

„Око мјера тајног надзора, судија за истрагу је дужан да обавијести лице, према којем се раде те мјере. Постоје и изузеци када судија за истрагу не мора да обавијести то лице“, казао је Шћепановић, наводећи да лично он и УП користе „стручне квалилификације за починиоце кривичних дјела“, те да никога не називају „криминалцем“.

Никола Зиројевић је поменуо одлуку Уставног суда из 2018. године гдје је оцијењено да су тужиоци прислушкивали супротно Уставу.

„Ако је укинуто за тужиоце, не видим зашто би то ексклузивно право давали директору АНБ-а“, питао је Зиројевић.

Он је питао да ли желимо професионалце у безбједносном сектору или политички подобне послушнике.

„Када говоримо о овом сектору, који је веома софистициран, ми тражимо професионалце. У срцу безбједносног сектора имамо нешто сасвим друго“, рекао је он.

Зиројевић се осврнуо и на члан 70 о одласку у старосну пензију, који му, како је рекао, „личи на чистку неподобних“.

„Сад ајде да дамо ексклузивно право директору АНБ-а да их безболно пошаље у пензију. Директору АНБ су овим рјешењем дата широка овлашћења. На дио око ИКТ-а ћу дјеловати амандмански. Треба да уредимо да систем функционише, а не да правимо нека накарадна рјешења. Ако не може директор Агенције, преко мреже пошаље захтјев предсједнику Врховног суда, па да га добије у року од 10 минута, па за мене је то скандалозно. Дата су преширока овлашћења директору. Стандард партнерских служби, рецимо Велике Британије, јесте да инвазивне мјере морају имати сагласност независног тијела. Све је ово лијепо што нам говорите у теорији, али ми имамо историју злоупотреба у Агенцији. Нисмо ми Норвешка, да би могли да се играмо са оваквим законским рјешењима“, проблематизовао је Зиројевић.

Око запошљавања, како је рекао, златни стандард у службама је да се за административне позиције расписује јавни оглас.

„Када говоримо о јавним набавкама, знам да је то проблем, да не можете тонер да купите да се о јаду не забавите. У дијелу јавних набавки имате моју пуну подршку“, рекао је он и нагласио да када се говори о хитности усвајања Предлога.

„Не видим гдје је преша. Можемо у септембру да сједнемо, спроведемо јавну расправу, јер овако остаје горак укус да овакво рјешење имамо овако и то три дана прије окончања засиједања“, рекао је Зиројевић.

И он је као и Микић питао шта се дешава са Агенцијом за сајбер безбједност.

„Немамо ту Агенцију управо зато што се парламентарна већина не може да говори ко ће од њих да је напуни партијским кадровима“, рекао је Зиројевић.

Представница АНБ-а Сања Раичевић, која је радила на писању Предлога закона о АНБ-у, навела је да се на изради овог акта радило скоро пет година.

“Неопходно је било да се мијења Закон о АНБ, који је стар 20 година, али и безбједносни ризици и пријетње третирају на другачији начин”, објаснила је Раичевић.

Комплетан Предлог је, како је нагласила Раичевић, усаглашен са партнерским службама али и уз мишљење Агенције за заштиту личних података.

“За скоро већи дио мјера искључива надлежност су више судске инстанце – предсједник Врховног суда, односно судије који га замјењују или вијећа код најсложенијих мјера као што је преглед унутрашњости простора или возила и предмета. Директор може у изузетно хитним ситуацијама, разлозима оправданости када одлагање мјере може да онемогући достизање циља, покренути примјену мјере. То је изузетак, не правило. Тај изузетак се мора образложити судској инстанци од које се мора добито одобрење у року од 48 сати. Уколико нема сагласности, комплетни подаци се уништавају, записник се доставља вијећу или предсједнику Врховног суда, евиденције се не бришу, већ остају”, објаснила је Раичевић.

Она је навела да АНБ, како је рекла, „најконтролисанији орган у систему безбједности НАТО-а“.

Посланик УРЕ Зоран Микић је казао да мишљење Агенције за заштиту личних података, које је поменула Раичевић, нема у материјалима које су добили, али да има код себе старо мишљење из марта прошле године гдје су проблематизовани члан 43 око начина прикупљања тајних података…

Микић је побројао бројне нелогичности у предложеном тексту и питао да ли је Влада одустала од оснивања Агенције за сајбер безбједност.

„Сматрам да је члан 27 став тацка 3 у колизији са чланом 12, јер ако грађанин неће добровољно да обави разговор са службеником АНБ, онда је упитно да ли може службеник АНБ без сагласности лица уопште да утврди идентитет“, рекао је Микић.

Он је поменуо и да се старосна пензија регулише супротно Закону о ПИО, јер директор је тај који одлучује кад ће ко у пензију због потребе службе, како је рекао, по оној народној „кадија те тужи, кадија ти суди“…

Министар правде је рекао да је „вјероватно ријеч о техничкој омашки то што нема у материјалу сагласности Агенције за заштиту личних података“.

Раичевић је навела да су са Агенцијом о заштити личних података радили годинама, али и потврдила да је њихово мишљење стигло „прије него је Предлог усвојен на Влади“.

Раичевић је око одлазака у старосну пензију рекла да службеници АНБ од 2015. године нијесу имали „повластице за одлазака у пнезију“ по угледу на друге службенике из безбједносних служби.

„Потпуно је било адекватно, будући да ова рјешења већ имамо у Црној Гори, да за наше људе који одлазе у старосну пензију имамо прилагодљиве услове под којима већ иду колеге из ВЦГ или МУП-а“, навела је она.

Микић је поновио да ово законско рјешење треба да повуку из скупштинске процедуре.

„Размислите да ли ћете да направите преседан и да озаконите оно што је претходни режим радио незконито“, замолио је Микић.

Министар правде Бојан Божовић, који образлаже Предлог закона о АНБ-у, саопштио је на скупштинском Одбору да су „увидјели одређене реакције у јавности, те да су вољни да размотре и евентуална побољшања текста“.

“Праћење и посматрање на јавном простору уз коришћење техничких средстава, по постојећем закону фото-документовање врши директор, новим законом је исто то предвиђено. Посебну пажњу је изазвао надзор над електронским комуникацијама и поштанским пошиљкама који се односи на садржај електронске комуникације. По постојећем закону то је Врховни суд, односно предсједник, а такође по овом је Врховни суд. Видим да су посебну пажњу изазвали подаци о саобраћају и електронској комуникацији и неуспјешном успостављању комуникација. Овдје је важно истаћи да ње ријеч о самом садржају комуникације, већ о статистичким подацима који се овдје прикупљају”, казао је Божовић.

Нова мјера је, каже Божовић, надзор међународних телекомуникационих система.

“За тај надзор је опет предвиђен предсједник Врховног суда”, истакао је Божовић.

Министар је појаснио да предложеним рјешењем је предвиђено да уколико у року од 48 сати одређена мјера не даје ефекат, све што је прибављено „биће уништено“.

“Наравно онда се чека одлука Вијећа Врховног суда. Ту смо да разговарамо, отворени смо за сугестије”, казао је Божовић.

Почетак сједнице Одбора обиљежила су питања око надлежности радног тијела око контроле рада Агенције за националну безбједност.

„Да ли овом Одбору, АНБ доставља тачне, јасне и правовремене податке“, питао је посланим ДПС-а Оскар Хутер.

Посланик Социјалдемократа Никола Зиројевић навео је да је Предлог законског рјешења „контроверзан“.

“Нека нам представници предлагача кажу што ово значи. Да нам из АНБ-а кажу зашто се играју ‘Великог брата’ са грађанима Црне Горе”, питао је Зиројевић.

На дневном реду сједнице скупштинског Одбора за безбједност и одбрану налазе се четири амандмана на Предлог закона о допунама Закона о заштити лица и имовине, које је поднијела група посланика.

На сједници ће бити представници Министарства унутрашњих послова и Управе полиције који ће представити Извјештај о стању безбједности саобраћаја на путевима у Црној Гори за 2024. годину као и Извјештај о стању система заштите и спашавања у Црној Гори за прошлу годину.

У другом дијелу сједнице на дневним реду ће се наћи Предлог закона о Агенцији за националну безбједност, који је Влада усвојила на електронској сједници, без претходне јавне расправе, а потом у хитној процедури предала Скупштини.

Бројне невладине организације и представници опозиције реаговали су тврдећи да је Предлог закона о Агенцији за националну безбједност неуставан и противан међународним стандардима, због чега су затражили од премијера Милојка Спајића да се хитно повуче из скупштинске процедуре ради усклађивања са Уставом и прописима ЕУ.

Предлогом закона, дају се много шира овлашћења АНБ-у, између осталог, да без икаквог судског налога или надзора службеници тјне службе приступају свим базама података, како државних органа и органа локалне самоуправе тако и правних лица и “других субјеката”…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: