Весна Моштрокол више није судија: Шта ће бити са случајем „државни удар“?
Невино оптужени за "државни удар"
Судски савјет је на другој сједници констатовао престанак судијске функције Весне Моштрокол, судије Апелационог суда Црне Горе, на лични захтјев. Иако је ова одлука донесена без икаквог образложења, њен одлазак из правосуђа поново је отворио бројна питања у вези са предметом познатим као „државни удар“, једним од најскандалознијих и најполитизованијих процеса у новијој историји Црне Горе.
Подсјећамо, управо је Весна Моштрокол предсједавала судским вијећем Апелационог суда које је 23. децембра 2025. године одлучивало по жалби Специјалног државног тужилаштва на ослобађајућу пресуду Вишег суда у Подгорици. СДТ је у жалбеном поступку тражило да се потврди првостепена пресуда, иако је специјално вијеће Вишег суда већ утврдило да за оптужбе не постоје докази.
Виши суд у Подгорици је 12. јула 2024. године донио пресуду којом су сви оптужени ослобођени кривице за кривична дјела стварање криминалне организације, тероризам у покушају и тероризам у покушају путем подстрекавања. Оптужницом им је било стављено на терет да су на дан парламентарних избора, 16. октобра 2016. године, намјеравали да уз примјену насиља и наоружани упадну у Скупштину Црне Горе и прогласе побједу Демократског фронта.
Крајем 2025. године Апелациони суд је потврдио ослобађајућу пресуду.
Јавност никада није јасно обавијештена да ли је судско вијеће у овом предмету формално гласало и донијело пресуду прије промјене у његовом саставу. Познато је да, након доношења одлуке, суд има обавезу да је јавно саопшти, а потом у законом прописаном року од мјесец, а најдуже два мјесеца, писмено изради и достави странкама у поступку. У одсуству тих информација, отвара се питање законитости и транспарентности поступања Апелационог суда.
Остаје питање да ли у случају промјене састава судског вијећа прије гласања о пресуди, поступак мора бити поновљен, јер ново вијеће не може одлучивати о предмету у којем није учествовало. Уколико је, пак, гласање већ обављено, остаје нејасно зашто јавност о томе није благовремено и јасно обавијештена.
Случај „државни удар“ је од самог почетка носио сва обиљежја политичког прогона и правосудне фарсе, служио као инструмент за застрашивање и дискредитацију политичких противника тадашњег режима и оставио дубоке посљедице по повјерење грађана у институције.
ил ће обелоданит који странци и како наредили тај судски поступак или ђе такав поступак доказат да цг нема потенцијал државе …
Ништа од државног удара против дон Миља,док не поваде оно силно наоружање аутомати,базуке,тенкићи,ракетле,пво системи и мали зракоплови,које „устаници“ побачаше у неко језеро када су откривени.
Зна се да је то све било у режији Ђукаја,судаца и тужиоца,његових сатрапа.