Велимировић чешће мијења исказе него чарапе: Послије мјесец и по сјетио се да је уништио оружје

У исказу датом 18. октобра Мирко Велимировић, звани Пајо, није помињао да је оружје које је наводно раставио и бацио или уништио на било који начин. Он је 18. октобра и прије два дана у судници Вишег суда испричао двије различите верзије око набавке оружја, које је, наводно, требало да буде употријебљено 16. октобра у Подгорици.

Такође, приликом првог исказа који је дао након хапшења ове групе тврдио је да му Александар Синђелић није помињао било чије име или неку организацију везано за припрему напада, док је прије два дана промијенио исказ и казао да му је Синђелић помињао неке људе из Демократског фронта. Велимировић је, што се види из записника о саслушању 18. октобра, а који је у посједу „Дана“, испричао да је сликао оружје које је унапријед припремљено у Црној Гори и послао слику Синђелићу. У том исказу не помоње да је оружје, по налогу тужиоца, раставио и бацио у језеро, као што је то тврдио у исказу датом 5. децембра у Вишем суду.

Након разговора са тужиоцем, гдје сам пријавио шта се планира, пошао сам у Србију и поново се срео са Синђелићем, који је иницирао тај сусрет. На том састанку Синђелићу сам рекао да могу набавити оружје и муницију, али да треба још новца. Синђелић ми је том приликом дао још 15.000 евра и саопштио ми да људи које будем ангажовао неће да учествују у нападима и да неће да користе оружје те ноћи. Синђелић је од мене тражио да сликам оружје и да му покажем фотографију. Након тог састанка ја сам се вратио у Црну Гору, сликао оружје које је већ било припремљено и одмах након тога сам се вратио у Србију како бих му показао ту слику испричао је Велимировић 18. октобра на саслушању код тужиоца, а ту изјаву је својеручно потписао.

Тада на саслушању код тужиоца не помиње да је било какво оружје набављено нити да га је он уништио по било чијем налогу. У том исказу само помиње да је сликао унапријед припремљено оружје у Црној Гори и ниједном ријечју не говори о уништењу оружја.

Међутим, прије два дана, на саслушању у Вишем суду, Велимировић тврди да је набавио оружје и да га је уништио.

Пошао сам на Косово, све организовао и набавио оружје по упутима Александра Синђелића. Миливоје Катнић ми је казао да то оружје узмем и уништим. Од Синђелића сам тражио још новца за оружје и испричао му да сам био у Црној Гори, да сам нашао кућу гдје ћу то оружје ускладиштити, нашта ми је он одговорио одлично и дао ми још 15.000 евра, казао је Велимировић прије два дана пред судом.

Када је Синђелић рекао да то оружје треба да се пребаци преко границе, Велимировић је то пренио црногорском тужиоцу, који га је упутио да прихвати тај план, а потом исто то оружје расклопи и баци у језеро, што је и учинио.

Како сам имао налог од Синђелића да сликам оружје које пребацим у Црну Гору и пошаљем му фотографију, нисам имао другу могућност већ да оружје које ми је тужилаштво припремило у Црној Гори, из резерви у магацину, сликам и пошаљем Синђелићу испричао је Велимировић нову верзију овог догађаја.

Контрадикторне су изјаве Велимировића у два исказа и везано за помињање организација или лица која имају, наводно, везе са овом групом.

Тако Велимировић каже 18. октобра каже: „Мени је Синђелић рекао да иза свега стоје неки јаки људи из Црне Горе, при чему није говорио било које име, нити организацију, нити било шта слично. Није ми причао зашто све ово ради, али јасно је чим хоће да уђе у Скупштину и да ухапси Владу. Међутим, Велимировић прије два дана, пред судом, тврди да му је Синђелић поменуо неке људе из ДФ-а, али да није директно помињао Русе.

Рекао је да су то наша браћа, али није изричито рекао да су то Руси, већ „Знаш ли ти гдје сам ја ратовао у Украјини каже Велимировић пред судом.

Такође, Велимировић се различито изјашњавао о томе да ли је препознао Дикића (којег назива Никола) када му је предао телефон испред Делте у Подгорици. На саслушању 18. октобра, Велимировић наводи да „када сам видио Николу нијесам знао ко је та особа. У судници Вишег суда саопштио је да је препознао да се ради о Братиславу Дикићу.

Позвао ме Синђелић и рекао ми: „човјек је иза тебе, има малу брадицу. Окренуо сам се и препознао да се ради о Братиславу Дикићу, првом човјеку српске жандармерије. Знао сам га са телевизије, жена која је била са њим у друштву пошла је у кола, а ми смо остали сами тврдио је Велимировић пред судом.

Одлуком Вишег суда, прихваћен је споразум о признању кривице између Велимировића и специјалног тужиоца, по којем је оптужени кажњен са 100 евра и шест мјесеци условно на годину дана. У истом предмету Александар Синђелић је добио статус свједока сарадника и налази се на слободи. У притвору су Братислав Дикић и Кристина Христић, који се терете за тероризам у покушају, док се Бранка Милић (61), Милан Душић (59), Драган Максић (40), Србољуб Ђорђевић (52), Александар Чуровић (33), Александар Алексић (42), Никола Ђурић (34), Синиша Ћетковић (37), Дејан Станојевић (42), Милош Аћимовић (25), Ивица Матић (36) и Перица Андрић (39) терете за припадање криминалној организацији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: