Великоалбанска иживљавања у Црној Гори: Нику и Николи се не свиђа српско поријекло Скендербега
Ник Ђељошај
Ник Ђељошај и Никола Цамај, овај први познат по цијепању страница „Црногорског рјечника“ у складу са пројектом Велике Албаније, окомили су се ни на кога другог него на Српску акедемију наука. Ник и Никола су толико осилили, па дијеле лекције Србима и оптужује их да својатају Скендербега и то захваљујући митологоји САНУ. Просто да се човјек запита ко је овдје (не)нормалан и ко коме овдје воду носи? Без имало стида Ник и Никола приговарају да Скендербега нема у српским пјесмама и традицији, а без њега се не може отворити ни прва страница неког албанског уџбеника.
Ник и Никола као да не знају да је српска историја и народно памћење глорификовали и у пјесме увели имена јунака који ни по коју цијену нијесу мијењали вјеру, већ су због ње били спремни да изгубе главу. На том опредјељењу Срби су изградили духовну народну азбуку, али такође нијесу заборавили ни оне који су били Срби, али су прихватили ислам иако су се послије против њега борили као што је то радио Скендербег.
Када се ради о својатању Ник и Никола нека објасне како то да се отац и мајка Скендербега зову Јован и Војиславка и како то да се Јован 1430 замонашио у Хиландару, гдје је и сахрањен 1437. године. Нека објасне свом албанском народу како то да Јован и Војиславка роде Албанца, јер Србима то не морају да објашњавају. Србима је и без сугестије САНУ све јасно.
Ник и Никола у складу са великоалбанским пројектом албанизирају све што могу, али ово са Скендербегом тешко ће им проћи. Ваљда свему постоји крај, па и овом неукусном великоалбанском иживљавању у Црној Гори у режији Ника и Николе и њима сличнима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne moze biti montenegrin,jer je poreklom iz Epira,Janjina,Grcka,rod Srpsli,Masareci,a onda preseljeni Prizren,Pastrik,njegovi preci,
Sa C G nema veze,a i da ima,sto su Kuci ziveli na Brdima,bili su Srbi,montenegrin nacija ne postoji,samo lokacija.Plus nije ni bio ni odatle,Senderbeg
… Bravo za tekstove, g. Đukiću!
Jednostavno, sjajni.
Прво, почетком 1480. српски писац Мартин Сегон, написао је кратку, али веома важну биографску скицу о Скендербегу . Још један књижевни рад из 15. века са Скендербегом као једним од главних ликова био је „Успомене јаничара”, написан у периоду 1490—97. године од стране Константина Михаиловића, Србина који је био јаничар у Османској војсци. У 16. веку, Скендербег се помиње у Цетињском летопису, као и Београдском летопису.
Друго, Качић-Миошић, Андрија у издању Књажеско српска књигопечатња 1849. године објављује дело: „Ђорђе Кастриотић Скендербег у песмама“, дакле збирку српских народних песама о Скендербегу. Вук Караџић је записао неколике епске песме које нису ушле у ову збирку, а славе Скендербега. Његош га помиње у „Горском вијенцу“, у стиху који сваки Србин зна: „Скендербег је срца Обилића“.
Не очекујем од ове двојице да познају српску књижевност, а као и сви дилетанти, спремни су да дискутују о нечему о чему немају благе везе. Но, то је у данашњем montenegru постало правило: Сваки дудук и незналица на власти радо и гласно „протреса“ озбиљне теме!
Важно је овде рећи да је српска народност Ђурађа Кастриотића неупитна. Навешћу само то да су се његова два брата – Синиша и Репош закалуђерила у Хиландару и тамо остали калуђери до краја живота. Цар Ромеја Алексије III Анђео је својом хрисовуљом („златном повељом“) даровао древни манастир Хиландар „Србима за вечни поклон“ и одредио да он има „служити за примање људи од српског народа, што се одају монашком животу“. Дакле, ни онда, а ни сада, Синиша и Репош Кастриотић не би могли бити примљени у Хиландар да „се одају монашком животу“ да нису били Срби. Могли су бити ктитори, могли су добити због тога од Хиландара писмену захвалницу, али да се замонаше у њему, а да нису били Срби, то никако нису могли, све да су предходно читав Хиландар позлатили!
На крају, ми Срби немамо и не треба да имамо ништа против да они славе једног Србина који је био њихов владар и господар! Ако се уз то идентификују са његовим јуначким делом – немирењем са окупатором, утолико боље! Како то иде према њиховом прикалњању сваком силнику у историји, нека виде сами! Није проблем што они својатају Скендербега. Питање које им постављам је ово: Јесу ли они њега достојни? Помало се прибојавам одговора на питањe: Јесмо ли и ми, данашњи Срби, достојни нашег Скендербега? Не заборавимо, опет и опет, ону горе већ цитирану Његошеву: „Скендербег је Срца Обилића“! Ко је од нас срца попут Обилића и Скендербеговог?
Прво, почетком 1480. српски писац Мартин Сегон, написао је кратку, али веома важну биографску скицу о Скендербегу . Још један књижевни рад из 15. века са Скендербегом као једним од главних ликова био је „Успомене јаничара”, написан у периоду 1490—97. године од стране Константина Михаиловића, Србина који је био јаничар у Османској војсци. У 16. веку, Скендербег се помиње у Цетињском летопису, као и Београдском летопису.
Друго, Качић-Миошић, Андријау издању Књажеско српска књигопечатња 1849. године објављује дело: „Ђорђе Кастриотић Скендербег у песмама“, дакле збирку српских народних песама о Скендербегу. Вук Караџић је записао неколике епске песме које нису ушле у ову збирку, а славе Скендербега. Његош га помиње у „Горском вијенцу“, у стиху који сваки Србин зна: „Скендербег је срца Обилића“.
Не очекујем од ове двојице да познају српску књижевност, а као и сви дилетанти, спремни су да дискутују о нечему о чему немају благе везе. Но, то је у данашњем montenegru постало правило: Сваки дудук и незналица на власти радо и гласно „протреса“ озбиљне теме!
Важно је овде рећи да је српска народност Ђурађа Кастриотића неупитна. Навешћу само то да су се његова два брата – Синиша и Репош закалуђерила у Хиландару и тамо остали калуђери до краја живота. Цар Ромеја Алексије III Анђео је својом хрисовуљом („златном повељом“) даровао древни манастир Хиландар „Србима за вечни поклон“ и одредио да он има „служити за примање људи од српског народа, што се одају монашком животу“. Дакле, ни онда, а ни сада, Синиша и Репош Кастриотић не би могли бити примљени у Хиландар да „се одају монашком животу“ да нису били Срби. Могли су бити ктитори, могли су добити због тога од Хиландара писмену захвалницу, али да се замонаше у њему, а да нису били Срби, то никако нису могли, све да су предходно читав Хиландар позлатили!
На крају, ми Срби немамои не треба да имамо ништа против да они славе једног Србина који је био њихов владар и господар! Ако се уз то идентификују са његовим јуначким делом – немирењем са окупатором, утолико боље! Како то иде према њиховом прикалњању сваком силнику у историји, нека виде сами! Није проблем што они својатају Скендербега. Питање које им постављам је ово: Јесу ли они њега достојни? Помало се прибојавам питања: Јесмо ли и ми данашњи Срби достојни нашег Скендербега? Не заборавимо, опет и опет, ону Његошеву: „Скендербег је Срца Обилића“!
Niste Vi nikakav „Trn“ nego zarđali ekser! Neka ovi polupismeni albanski „eksperti“ pročitaju Njegoša pa će vidjeti da on Skenderbega smješta među nekoliko najvećih hrišćanskih junaka i boraca protiv osmanske okupacije! Jedine dvije ličnosti koje se povezuju sa Albancima, a imaju planetarni značaj su u najboljem slučaju „polutani“! Skenderbegu je majka sigurno Srpkinja, a o očevom porijeklu se može raspravljati! Poznatoj katoličkoj svetici i časnoj sestri Majci Terezi je majka zaista Albanka katolkinja, dok je njen otac Vlah (Cincar) iz Makedonije!
Majka Vojislava Branković kćerka Vukovog starijeg brata Grgura,prađed Branilo potomak Masareka dobija kao zaslužan vojnik od cara Dušana oblast starog srednjevjekovnog dvorca Kastri(po kojem se i nazivaju Kastriotići)za zasluge u ratovanja,slavili su krsnu slavu i nigdje ne postoji dokument u kojem se izjašnjava kao Albanac.
Spomenik na terazije nema druge
Neka gtrade spomenike Srpskom Vitezu Djuradju Kastrioticu!!!! Neznalice nepismene, bravi, eto to je ta nesretna nacija, koja nema nijednog heroja i viteza pa mora Srbe da pozamljuje!!!
Не сјекирајте се све ће то ријешити Боро са Рамизом.
Нека неко оде у православни манастир Арденица изнад Фира 14 вијек у коме је Скендер бег или Ђорђе Кастриот вјенчан и нека види ко је на ктиторској композицији!? Свети сава држи у рукама цркву. Шта то значи да је то задужбина неког Немањића. А Нил и Никола нека пеку вола испред Скупштине Црне Горе, државе која полако постаје предграђа Малесије.
Aljbanci kako otimaju tuđu zemlju, tako prisvajaju i tuđe istorijske ličnosti, sve s namjerom da zaokruže neko svoje porijeklo.
U Turskoj,kada je odveden, dali mu ime Iskender(Aleksandar) i izbrisali njegovo kršteno ime Đorđe.
Kod Albanaca ništa nije njihovo,nisu ništa ni imali,Nemac im je bio kralj,pravopis su dobili tek šezdesetih godina prošlog vijeka,dvoglavog orla su mogli vidjeti samo na srpskim zastavama, jednom lopovi, uvijek lopovi i kako nemaju ni mita počeli su srpske mitove krasti,tako da ne čudi da danas pokušavaju sve okrenuti naopako,Kosovska bitka je ustvari njihova,Nemanjići su Nimani,Manastiri po Kosmetu su njihovi, itd.a sa druge strane Đorđeve kosti počivaju u Crkvi sv.Nikole,kosti oca i brata na Hilandaru i sve to Šiptarima ne smeta a i kako bi kad nemaju obraza.
Nemaju ni zemlju ni poreklo,sta cudno za drugo
Ник и Никола су мало у логичкој неприлици:
То је зато што они као Албанци славе Шиптарског јунака који је у ствари Србин.
Тек ће да буде замешатељство, када се на универзитету Кембриџ утврди да Искендер Беу није Србин, но Монтенегрин.
Ne moze biti montenegrin,jer je poreklom iz Epira,Janjina,Grcka,rod Srpsli,Masareci,a onda preseljeni Prizren,Pastrik,njegovi preci,
Sa C G nema veze,a i da ima,sto su Kuci ziveli na Brdima,bili su Srbi,montenegrin nacija ne postoji,samo lokacija.Plus nije ni bio ni odatle,Senderbeg
Paa, kad je Srbin podignite mu onda spomenik u Budvi ili HN ili Beranama!
Paa, podižu mu u Ulcinju. Tebe baš boli sve srpsko? Ali razumem ja takve. Morate da se dokazujete, jer stalno sumnjaju na vas. Od nas ste otišli, oni vas nisu potpuno primili…muka je to.
Trn – Подигнут је у Српском Хиландару…
He,he,he … Nik & Nikola!
Sve što se o toj mileti može reći jeste, da im je slađe bilo što tuđe, nego sve svoje, koliko gođ da ga je malo!
Gladno je to tuđeg, vazde gladno. Oni i ne računjaju da je nešto, bilo što, njiovo – ako nije tuđe!
Pametan kliče : Tuđe nećemo, svoje ne damo!
Onaj koji to nije : svoje je naše, tuđe nam više paše!
Kleptomani arnautski, još malo pa će da pristignu Kroate kojima je sve njiovo, ustvari tuđe … Pusto ono, srpsko!
Kako su i jedni i drugi najvećim dijelom tuđi, naši … Bivši, oni … Zna se i koji, nije mi da kazujem, kako to i onako svak zna!
Vjeseli, Nik & Nikola …