Век за веком тече, а још ноћу иста лепа госпа јеца: Алекса Шантић – Легенда
Христос, у дну села, на домаку пута, на месту где “Свето Врело” тећи заче, сам, на крсту виси, и сплет оштре драче, обвија се грубо око чела жута.
Алекса Шантић
Легенда
Христос, у дну села, на домаку пута,
На месту где “Свето Врело” тећи заче,
Сам, на крсту виси, и сплет оштре драче
Обвија се грубо око чела жута.
Позно, кад у грању самотнога кута
Месечина бела затрепери јаче,
Жена, у црноме велу, дуга скута,
Пред Христове ноге сруши се и плаче…
И гле, Он се трза… А из сваке ране
По кап једна светла као рубин кане,
И са бледих усна дршћу чежње гласи…
Век за веком тече, а још, ноћу, иста
Лепа госпа јеца, и крај ногу Христа
Лепршају ветри њене златне власи.
*
Алекса Шантић
Divno!
Hvala redakciji na izboru pjesme.