ИН4С

ИН4С портал

Већина не вјерује Ђукановићу, криминал највећи проблем

Већина грађана нема повјерење у Владу Црне Горе, а незапосленост, организовани криминал, инфлацију и лошу економску ситуацију сматрају за највеће изазове за државу у овом тренутку.

Притом, скоро је једнак број грађана који мисле да Црна Гора не иде у добром правцу, односно да иде, показало је истраживање „Еуробарометар, урађено за потребе Европске комисије (ЕК).

Истраживање објављено на интернет сајту Европске комисије показује да 50 одсто анкетираних грађана Црне Горе нема повјерење у Владу, коју од краја 2012.године поново предводи предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић.

Повјерење у Владу има 38 одсто анкетираних, док 12 одсто испитаника није хтјело да одговори на то питање.

По резултатима анкете, у Скупштину Црне Горе као институцију вјерује 37 одсто анкетираних грађана, 49 одсто не вјерује, а 14 одсто није дало одговор на то питање. Интересантно је да чак 63 одсто анкетираних грађана Црне Горе не вјерује политичким партијама, у које повјерење има 19 одсто испитаника. Такође, већина грађана Црне Горе (50 одсто) нема повјерење ни у регионалне и локалне власти.

Да је економска ситуација у Црној Гори боља него претходних година оцијенило је 37 одсто анкетираних, 20 одсто сматра да је иста као раније, а 38 одсто мисли да је лошија. У укупном збиру, 50 одсто грађана вјерује да ће се финансијско стање у њиховом домаћинству поправити, а 47 одсто да неће.

Према овом истраживању, 54 одсто грађана Црне Горе забринуто је због степена незапослености, а велики број грађана сматра да период пред нама неће донијети ни побољшање ни погоршање по том питању.

На питање који су највећи изазови за Црну Гору у овом тренутку, 32 одсто анкетираних рекло је да је то организовани криминал, а 27 одсто је као највећи изазов навело и лошу економску ситуацију, док 14 одсто навело инфлацију. Висок проценат испитаника (54 одсто) сматра да је незапосленост највећи изазов за Црну Гору у овом времену. Међу важним изазовима налазе се и опорезивање и немогућност рјешавања стамбеног питања.

По подацима из Еуробарометра, чак 67 одсто анкетираних грађана сматра да се ствари у Црној Гори по питању економије генерално развијају на лош начин, а 27 одсто вјерује да се развијају на добар начин.

Што се тича питања која грађани наводе као за њих најважније, девет одсто је навело криминал, 18 одсто лошу економску ситуацију, 25 одсто раст цијена, а четири одсто политику опорезивања.

Ипак, 65 одсто анкетираних је одговорило да се осјећају прилично везани за своју земљу, 27 одсто је казало да су везани, шест одсто да нијесу посебно везани, а један одсто да уопште нијесу везани.

По том истраживању, 54 одсто грађана Црне Горе вјерује у ЕУ, а 25 одсто не вјерује, док је 21 одсто испитаника није жељело да одговори на то питање. За највећи број црногорских грађана Европска унија значи могућност запошљавања, мир и економски просперитет. Већина верује у Европски парламент и Европску комисију, али упада у очи да реалтивно велики проценат (27 одсто) испитаника наводи да је и Швајцарска дио ЕУ (тим се питањем тестира знање испитаника о основама функционисања Европске уније).

Ово истраживање је за потребе Европске комисије спровела агенција ТНС у 28 држава чланица ЕУ и шест земаља које стреме приступу европском блоку. Рад на терену је обављен у мају ове године, а на нивоу Европе анкетирано је преко 30.000 људи.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

5 thoughts on “Већина не вјерује Ђукановићу, криминал највећи проблем

  1. Cudo je statistika: skriva vidno, otkriva skrito:

    1. 65 osto mimikrijskih Srba, koji se u javnom zivotu kriju i iza razicitih izmisljenih etnonima;
    2. 27 odsto demokratskih Montenegrina i zbrkanih dukljana;
    3. 6 osto Ostalih, koji ni u cemu nezaostaju;
    4. 1 odsto Srba, koji javno smiju da kazu da su Srbi, pa sta kosta;
    Otprilike u ovom grmu lezi sva izborna gimnastika, pa vi vidite…
    MI ili ON!

  2. kada covjek pogleda pitanja i odgovre stvari su potpuno jasne ,i narod shvata dokle se doslo,narod takodje razumije ko je za sve odgovran ,pa shodno tome treba ocekivati totalnu „propasta “ vlasti,medjutim to se vjerovatno nece desiti,a narod ce glasati protiv svog uvjerenja,i to ne prvi put,naravno postavlja se pitanje zasto,a sve mu je jasno kao dan.O tome se moze diskutovati i voditi razni forumi,jednom rijecu suvise smo mali i dobro se poznajemo da bi se ikome vjerovalo od ljudi koji vode politiku,a nove dovesti i sa njima pokusati je skoro nemoguce,jer sistem policiske drzave tako funkcionise da je doslo di gusenja iste i to sigurno.Politicari koji su u vlasti ili opoziciji su svjesni svojega neznanja ,ali sve cine da sprijece bilo kakvu promjenu,da je moguce da svoje mozgove poredjaju na nekoj livadi svako bi ga lako proZnao i znao da njemu pripada,tu opciju braniti je dovelo do stanja koje danas imamo ,beznadje kod naroda depresija,veliki broj samoubistva jednom rijecu narod placa svoj kukavicluk i svoju poniznost.Bez slobode promjena nema, a kako do nje doci i kako je izvesti,moramo samo pogledati u proslost,tako su prvu Revoluciju izveli Nemanjici,vjerovatno su se tada zvali Sloveni a Stevan Nemanja i njegov sin Rastko,treba podsjetiti da su izmedju toliko pravoslavnih naroda jedino Srbi bili vojno plemstvo koje je zavestano slobodi casti i sopstvu,za razliku od komunisicke industriske ili informaticke nemanjicka revolucija je bila borba za srpsku drzavu,e toliko moramo ici unazad da bi se nesto napravilo.Sa ovim koji svoje porijeklo i svoj istoriski put pamte od Kumrovca,a onako u transu neznanja pomenu i prekjuce u Baru posvecenu mu crkvu Jovana Vladimira ,to im doje kao keru kada ga neko opauci po njusci pa skici ali odmah iza toga kad prestane bol pocne da ponovo laje.
    Kada smo poceli drugu srpsku Revoluciju u Oascu poceli smo ne bismo li se obnovili,uspjelo se donekle ili vise nego se moglo,ta revolucija je dovela do konacnog oslodojenja i one velike drzve,to sto je danas i zasto je bas tako tesko je sve faktore nabojati,ali Srbi su u revolucijama uvjek trazili svoj identitet i svoju naciju,u gardjansko ratu su ih samo gubili jer su im nacionalne vodje bile vise okrenute nenacionalnim programima ili svjetskim ,tu pocinje nasa propast i ovo stanje koje nas je dovelo ,da se borimo za prava zivotinja pedera i cistog vazduha a svoje sopstvo smo zaboravili ili izgubili velika vecina.
    Bilo kako bilo za sada nema nikoga na politickoj sceni ko je to kadar promijeniti ,ali ne znaci da se to ne moze i nece!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *