Већа опасност од тромба послије лета авионом него од било које вакцине

Доктор Бојан Бонџић из Центра за хемију каже, говорећи о недоумицама везаним за постојеће вакцине против ковида, да највише научног материјала има за Фајзер вакцину, која је и дата у највећем броју у САД и Европи, а да стигматизација АстраЗенекине вакцине није толико оправдана колико је присутна на насловним странама медија.

Истиче да је много већа опасност од стварања крвног угрушка послије прележаног ковида или лета авионом, те нема никакве дилеме да ли примити вакцину.

„Ако прележите ковид, опасност од крвног угрушка је 1:25.000, а примајући било коју вакцину смањујуте ту вјероватноћу 10 пута, односно вјероватноћа од тромба је 1:250.000. Тако да нема никакве дилеме да ли примити вакцину или не, па и АстраЗенекину“, каже Бонџић и додаје да и РНК вакцине, у које спадају Фајзер и Модерна, такође изазивају угрушке, али са мањом вјероватноћом – четири на милион, преноси ЦдМ.

Упоредио је стварање крвног угрушка послије примљене вакцине са летом авиона, гдје такође постоји та опасност.

„За летове до четири сата, вјероватноћа од крвног угрушка је осам у милион, преко четири сата је 50 пута већа и износи 200 у милион, а преко 16 сати пење се на 800 у милион, тј. 200 пута је већа него кад примите вакцину“, наводи доктор.

Додаје да највише научног материјала има за Фајзер вакцину, која је дата у највећем броју у САД и у Европи, и да за њу једино постоје информације и за труднице, као и да је више од 90.000 трудница примило ту вакцину у САД, а и Британија их даје женама које су трудне. То је и једина вакцина која је исптивана на млађима од 18 година старости.

Синофарм и антитијела

Када се ради о кинеској вакцини Синофарм, која се највише даје у Србији, она је прошла прву и другу фазу клиничких испитивања, а трећа је у току у Уједињеним Арапским Емиратима, у склопу чега ју је примило око 30.000 људи.

Додаје да је Србија добила преко два милиона доза Синофарма и да нису забиљежени неки споредни ефекти.

А на то да има доста притужби да ни после четири до шест недеља од ревакцинације Синофармом људи немају антитијела, он каже да антитијела нису једини имунолошки одговор организма.

Подсјећа да је јуче, на основу испитивања у УАЕ објављено да је ефикасност те вакцине 93 одсто, али када се ради о заштити од тешких и средње тешких ефеката ковида, она износи између 95 и 100 одсто.

Додаје да је Институт за примјену нуклеарне енергије (ИНЕП) из Земуна радио студију која је показала да се двије недјеље после ревакцинације код старијих од 80 година дешава да нису створили антитијела, а у УАЕ су увели и трећу дозу.

На питање колико трају антитијела, он каже да се нада да ће у предстојећем периоду бити више студија на ту тему, и да се за Фајзер планира ревакцинација након 12 месеци, „и вјероватно ће послије тога заштита трајати дуже, можда и неколико година“.

„Опасност је увијек од мутације вируса и настанка нових варијанти, тако да ће трећа доза морати мало да се промијени или не, видјећемо“, каже доктор Бонџић.

Опасности од вакцина

А да ли има опасности од вакцина, што мучи многе грађане, он наводи да је одбор који савјетује британску владу о вакцинама саопштио да „на сваких 20 вакцина које се дају у домовима за старе ви спашавате један живот, на сваких 160 вакцина за оне старије од 80 година ви спашавате живот, а на сваких 1.000 вакцина у групи од 60-80 година старости, спасили сте један живот. Код млађих од 60 година на сваких 50.000 вакцина спашавате један живот“.

„То је довољна аргументација да људи приме вакцину, плус што избјегавају дугорочне ефекте ковида, а тако спасавамо и оне који не могу да се вакцинишу и ослобађамо болничке капацитете, да би могли да се лијече и људи који немају ковид“, закључује Бонџић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: