Више особа саслушано је у својству свједока, а рад тужилаштва у предмету убиства уредника дневног листа „Дан“ Душка Јовановића интензивиран је. Међутим, у интересу истраге Више државно тужилаштво у Подгорици (ВДТ) не може саопштити детаље у вези предузетих и планираних радњи, саопштено је Порталу РТЦГ из те институције.
„У предмету Вишег државног тужилаштва у Подгорици формираног поводом убиства главног и одговорног уредника ДН „Дан“, интензивиран је рад, саслушано је више лица у својству свједока, предузимају се бројне доказне радње, а све у циљу доношења коначне одлуке у предмету. Због заштите интереса поступка нисмо у могућности дати конкретније одговоре на ваша питања, нити смо у могућности дати детаље у вези предузетих и планираних радњи“, наводе у Вишем државном тужилаштву (ВДТ) у одговору на наша питања поводом навода о помаку у истрази.
Влада Црне Горе је недавно, у Нацрту Другог периодичног извјештаја поднесеног Комитету за економска, социјална и културна права Уједињених нација, навела да је направљен одређени помак у предмету убиства уредника „Дана“.
Од 27. маја 2004. године, када је Јовановић убијен у близини редакције „Дана“, надлежни увјеравају да раде на расвјетљавању злочина, али одговорних још нема.
У њега је те вечери, из возила марке „голф“ испаљено 16 хитаца из аутоматског оружја.
За саизвршилаштво је осуђен Дамир Мандић из Подгорице. Осуђен је на 19 година затвора, а у међувремену ту је казну издржао.
Као могући учесник помињан је и Вук Вулевић из Берана али никада ништа није судски доказано и нијесу нађени докази који би упућивали у његову умијешаност.
У мају 2023. године тужитељка у Вишем државном тужилаштву у Подгорици Данка Ивановић Ђерић преузела је истрагу о убиству Јовановића.
Комисија за праћење истрага о нападима на новинаре затражила је раније од Вишег тужилаштва у Подгорици да у најкраћем року писано, детаљно и образложено одговори зашто до сада није наређено и спроведено вјештачење свих предмета у вези ДНК трагова у истрази убиства Јовановића, те да ли намјерава да то нареди и спроведе, и када. Досад, јасан одговор тужилаштва није стигао.
Једно од кључних питања је зашто се непознати изоловани ДНК трагови за које се не зна коме припадају не упореде са свим ДНК траговима из одговарајућих евиденција у Црној Гори, Интерпола и држава у окружењу, имајући у виду да се те евиденције трагова природно проширују са новим траговима.
Комисија предлаже да се провјери да ли су се ДНК трагови и ствари и предмети у вези убиства Јовановића од дана кад су изузети, до данас, чували и да ли се чувају на законом прописан начин и законом прописаном мјесту.
Такође, препорука је, између осталог, и да се на стручан начин провјере сви нађени ДНК трагови на свим предметима и мјестима и да се поново утврди да ли су то стварно ти ДНК трагови који су изузети са тих предмета и мјеста догађаја, као и коме припадају.
„Опреза ради и да не буде сумње, препоручује се да то не раде стручна лица која су раније радила на идентификацији ДНК трагова, већ да то раде друга стручна лица или макар да друга стручна лица буду укључена у тај рад са претходним стручним лицима“, објашњавају у извјештају.
Предлажу и да се „на све стручно познате и признате начине“ опет провјере сви ДНК трагови за које још не постоји сазнање коме припадају, односно ДНК трагови за сада непознатих лица, као и да се поново провјере сви предмети и ствари (посебно оружје, муниција, укључујући и шанжер-оквир од пиштоља који је Јовановић пронашао у својој пошти, разна писмена, возило, али и све друго доступно и сачувано).
Траже и да се Комисији одговори када су посљедњи пут и то тачно датумски, надлежни у Црној Гори ажурирали и провјеравали све ДНК трагове који припадају за сада још увијек неидентификованим или непознатим лицима и на који начин.
„Да се сви такви ДНК трагови поново провјере и да се убудуће, ако то техничке могућности дозвољавају стално провјеравају и то најмање једном мјесечно, и то тако да се исти провјере у домаћим евиденцијама ДНК и да се путем међународне правне помоћи такви ДНК трагови који припадају за сада непознатим лицима посебно провјере везано за припаднике организованих криминалних група, а посебно које су дјеловале у времену убиства Јовановића“, наводи се, између осталог, у препорукама Комисије.
Мандић је био осуђен на јединствену затворску казну од 19 година за саучесништво у убиству Јовановића, покушај убиства његовог тјелохранитеља Милорада Мировића и отмицу Миодрага Николића. Полиција је нашла Мандићеве отиске на пушци из које је, како се сумња, Јовановић убијен 27. маја 2004. године, као и на лименци остављеној у близини аутомобила из ког је пуцано.
Првом пресудом судије Радована Мандића, крајем 2006. године, Дамир Мандић је ослобођен оптужбе да је као саизвршилац убио Јовановића.
Апелациони суд укинуо је ту пресуду, након чега је вијеће судије Лазара Аковића, у априлу 2009. године осудило Мандића на 30 година затвора. Одлучујући по жалбама, а након више судских поступака, казна је смањена на 19 година.
Двадесетак минута прије поноћи 27. маја 2004. године Јовановић је изашао из редакције „Дана“ у Улици 13. јул и кренуо ка свом аутомобилу. У тренутку када је сјео у возило, пришао му је голф тамне боје са затамњеним стаклима, из кога је у њега испаљено 16 хитаца из аутоматског оружја.
Када је у питању Дамир Мандић, главни докази били су његови отисци на пушци из које је Јовановић убијен, као и отисци који је оставио на лименци „ред була“, остављеној у близини аутомобила из ког је пуцано на уредника „Дана“, а који је полиција пронашла.
У октобру 2015. године, кривично вијеће Вишег суда у Подгорици осудило је Мандића на јединствену казну од 19 година затвора због саизвршилаштва у убиству Јовановића, покушаја убиства Мировића и отмице Николића.
Међутим, Специјално државно тужилаштво подигло је раније оптужницу против више од 20 особа обухваћених истрагом поводом шверца скоро 2,5 тоне кокаина из Јужне Америке у Европу и Аустралију. Оптужница је подигнута против Васа Улића, вођа кавачког клана Радоја Звицера и Слободана Кашћелана. Оптужницом је обухваћен и Улићев син, Никола, Иван Делић, Дамир Мандић, Вукан Чоковић Матић, Виктор Дрешај, Радомир Добриша, Петар Мирановић, Маринко Прелевић, Веселин-Паро Павличић и Милета Божовић, затим, одбјегли Вук Вулевић, Радуле Божовић, Леон Дрешај и Драган Павличевић.
Међу окривљенима су и раније ухапшени бивши предсједник Општине Будва Мило Божовић, Вјекослав Ламбулић и Радован Пантовић.
Према тужилачкм списима, Дамир Мандић и Вук Вулевић, који су обухваћени акцијом „Генерал“, водили су интензивну комуникацију о шверцу дроге преко криптоване „СКY“ апликације.
Тужилаштво посједује већи број порука међу којима су и оне за које тужиоци вјерују да су их слали Мандић и Вулевић а које се односе, између осталог, на шверц дроге.
Поред осталих лица која су осумњичена да су чланови ове криминалне организације, они су комуницирали и са Делићем.
Делић је прошле године ухапшен у Дубаију и изручен је Црној Гори. Да ли је у међувремену он саслушан у истрази о убиству Јовановића, није познато.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
